Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

07.09.2021 u 15:14

U Norveškoj počela nastava na srpskom jeziku

OSLO - U norveškom gradu Frederikstadu nedavno je sa radom počela nastava za decu na srpskom jeziku, koju će pohađati oko 40 učenika, a predsednik Udruženja Srba i prijatelja u Norveškoj Dobrinko Sočanski kaže da su deca koja tamo uče srpski jezik različitog uzrasta - od prvog do osmog razreda. Sočanski je za RTS rekao da su deca trenutno podeljena u dve grupe, od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda, ali je najavio da će biti podeljena u tri grupe. Kako je dodao, prate se programi koji važe u Srbiji što će im kasnije omogućiti studiranje u Srbiji. On je ocenio da je ideja o učenju srpskog jezika u Norveškoj nasušna potreba za sve koji žive tamo, a naročito za najmlađe. „U tom lepom delu Norveške, koji se nalazi 30 kilometara od Osla i oko 80 kilometara od švedske

Kultura

17.08.2021 u 14:15

Znanjem protiv pseudonauke čuvamo identitet

Zlatibor – Kulturno nasleđe i identitet imaju neraskidivu vezu. Da bismo na početku 21. veka očuvali sopstveno kulturno nasleđe treba prvo dobro da ga poznajemo i onda da ga štitimo. A da bismo to mogli da uradimo na odgovoran način, moramo da budemo naoružani znanjem, a ne oružjem. Zato što se protiv ideje i pseudonauke ne bori mecima i topovskim zrnima nego idejom. Moramo da znamo šta je naše srpsko, naravno da poštujemo i tuđe, ali pre svega da znamo šta je naše i na koji način da ga branimo i negujemo. Ovako je minulog vikenda na Zlatiboru govorio istoričar Dejan Ristić, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida. Održao je ovde, na platou izuzetno uređenog hrama Preobraženja Gospodnjeg, predavanje o temi „Kulturno nasleđe i identitet”. Sa upitanošću za sebe i publiku šta čini srpski

Kultura

06.07.2021 u 20:00

Ima li spasa za studije srbistike

Ovih dana je završen prvi konkursni rok na fakultetima u Srbiji, a interesovanje kandidata za studije srpskog jezika i književnosti, ili srpske književnosti i jezika, nikada nije bilo manje. Prema podacima objavljenim na sajtovima visokoškolskih ustanova – Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu – za ove osnovne studije na 393 slobodna mesta, na sva tri pomenuta fakulteta, prijavilo se ukupno 128 kandidata. Dakle, ni trećina od planiranog broja! Doduše, na nekim fakultetima kandidati navode još drugu i treću želju, što konačan ishod upisa tek neznatno može da popravi. Pad interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti prati se već nekoliko godina unazad, ali ono što nedostaje nisu statistički podaci već kritička analiza

Pisma čitalaca

30.06.2021 u 10:14

Ćirilica vlada na srpskim grobljima

Nisam zabrinut za srpsku ćirilicu. Sve će vremenom doći na svoje. Prvo, mladi treba da shvate da pisati srpskim jezikom na latinici nije „svetski”. Stranci ne razumeju srpski ni na latinici ni na ćirilici. Ali zato su Bugari izdejstvovali da na kovanici evra proizvedenoj u Bugarskoj reč „evro” bude napisana ćirilicom. Srbi treba da se prizovu pameti i vrate se u porodicu naroda kojima je ćirilica isključivo pismo: Rusima, Bugarima i Severnim Makedoncima. I onako i ovako, svi se kad-tad vrate ćirilici: na svojoj nadgrobnoj ploči. Ako se malo pažljivije pogledaju nadgrobne ploče Srba u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, i Severnoj Makedoniji, videće se da tu latinice nema ni od korova. Zato nisam zabrinut za srpsku ćirilicu. Prof. dr Goran Belojević, redovni

Pisma čitalaca

22.06.2021 u 20:15

Ubijanje srpskog jezika

Završna reč optužene: „Gospođo sudinice, u životu sam radila teške i grube poslove. Život me nije mazio. U radionici sam bila kovačica, radila sam na polju kao kosačica. Bila sam i šoferkinja kamiona. Gospođo sudijinice, kad bih ugrabila slobodno vreme, odlazila bih rano ujutru na reku. Bila sam odlična pecačica, a jednom sam upecala somkinju dugu skoro dva metra! Gospođo sutkinja, obrazovala sam se. Ja sam pisačica. Bila sam jedno vreme dopisnica jednog beogradskog lista. Bila bih ja još bolja piskinja da mi je pedagoškinja u školi posvetila više pažnje. Jednom sam bila u lovu kao gledateljka. Bilo mi je mučno kad sam videla kako moja prijateljica, strastvena lovackinja, ubija riskinju. Velika sam borkinja za ljudska prava. Ali ja da budem ubičica svoga muža?! Pa ja ni

Pisma čitalaca

16.06.2021 u 14:15

Kartagina mora pasti

Pročitah sa zadovoljstvom i s gnevom „Politikinu” temu nedelje „Udar na već ranjeni srpski jezik” (13. jun). Sa zadovoljstvom, jer su činjenicama desetkovani smisao i svrha Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a s gnevom zbog potpunog ignorisanja nauke pri njegovoj izradi. Petoro neupitnih stručnjaka komentarisalo je odredbe tog zakona, ukazujući na poguban pokušaj ideologije da presuđuje u stvari čije su nastajanje i razvoj bez ikakve veze s politikom. I to kroz „ideološko učitavanje u lingvističku materiju” i „bukvalizam i mehanicističko prekrajanje sistema jezika” (Viktor Savić). Ako ovaj zakon obavezuje sve građane Srbije, a moralo bi, da li se odnosi na sve službene jezike i „odakle nekom pravo da interveniše u jezičku strukturu mađarskog, rumunskog, albanskog...” (Isidora

Društvo

15.06.2021 u 07:40

Lingvistika između zakonske i rodne ravnopravnosti

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U ovom tekstu prenosimo drugi deo razgovora sa eminentnim stručnjacima vođenim u našoj redakciji, a prvi deo smo objavili juče na sajtu „Politike”. U priručniku se nudi i mogućnost izbora, poput: antropološkinja/ antropologica, defektološkinja/defektologica, mikrobiološkinja/mikrobiologica, pedagoškinja/pedagogica... Ali, može samo ekološkinja, kardiološkinja, meteorološkinja, a ne i ekologica, kardiologica, meteorologica. Zašto? JOVANKA RADIĆ: To nije izbor, već prisila da dosledno koristimo jedan od oblika skovanih po „logici” ideologije, a ne po logici jezika. Mi u dubinskim slojevima svesti imamo mehanizme koji odlučuju o tome koji ćemo

Društvo

14.06.2021 u 13:50

Udar na već ranjeni srpski jezik

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Republike Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe je izazvao i veliku pažnju naših čitalaca, što se vidi i po brojnim komentarima na sajtu „Politike” i u rubrici Među nama. Kritički tonovi se uglavnom ne odnose na zakon u celini, već na članove kojima se propisuje obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u organima javne vlasti, udžbenicima i nastavnom procesu, kao i u medijima. Negodovanjem protiv zakona prvi se oglasio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Najveći deo njihovih primedbi tiče se dela o rodno senzitivnom jeziku, tj. tvorbe imenica ženskog roda na osnovu imenica muškog roda. Kako su istakli, time se narušava struktura srpskog jezika i sprovodi jezički

Pisma čitalaca

03.06.2021 u 13:12

Urodnjavanje jezika

Mesecima slušam i čitam o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nerviram se. Ni na kraj mi pameti naravno nije da imam bilo šta protiv ravnopravnosti žena i muškaraca, ni na kraj mi pameti nije ni da opravdavam bilo kakvo nasilje nad slabijima, ali ničim ne uspevam da opravdam to što se ovim zakonom najavljuje nasilje nad srpskim jezikom. Pošto se obično rukovodim stavom „u se i u svoje kljuse”, sela sam i pročitala tekst zakona. Ključni zahtev koji se traži/podrazumeva ovim zakonom jeste zahtev koji je stavljen u naslov ovoga teksta: proces urodnjavanja mora se sprovesti na svim nivoima – i to ponovljeno 12 puta. Reč urodnjavanje ne postoji ni u jednom od šest pregledanih rečnika srpskoga jezika (Rečnik SANU još nije stigao do U), a nije ni mogla da bude zapisana, jer je prevod engleskog izraza

Pisma čitalaca

02.06.2021 u 12:18

Jezička rodna ravnopravnost na štetu žena

U poslednjih sto godina srpski jezik polako gubi svoju prirodu: najpre gubi pismo, a sve potonje je samo nastavak zatiranja. Složenice prestaju to da budu, kalemljenjem veštačkih naglasaka, kao što su: isTOimeno, laboRAtorija, saNAtorijum... a tek genitivi – maTUranata, koMANdanata, vatROgasaca... Potom nailazi vreme transparentnih anglicizama: gde destinacija edukacije po difoltu harmonizuje benefite... Međutim, žene i muškarci su i dalje izjednačeni u svojim profesijama kao lekari, inženjeri, poljoprivrednici, vaspitači, psiholozi... od kojih su neki nazivi profesija vremenom prirodno dobili svoj oblik u ženskom rodu, jer skladno i lepo zvuče, spretni za izgovor. Ali ne, i dalje sve to zvuči isuviše prirodno – isuviše srpski. Zato se uvodi vaspitna mera „jezičke rodne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik