„Ер Србија” без српског језика

Авионски лет ЈУ 605, на линији Беч–Београд, 20. априла у 20.45 минута, остаће у сећању нас путника као велика загонетка. Наиме, у овом српском авиону, на лету за главни град Србије, нико од посаде није знао или није хтео да говори српски језик, почев од прве особе која дочекује путнике, преко свих обавештења која се дају путницима (везивање појасева, употреба маски у случају потребе), па све до капетановог јављања. Све је саопштавано на неком „чудном” енглеском језику, тако да је већина путника (углавном српских) остала запрепашћена.

Најтеже је било мени, јер сам професор књижевности и српског језика и велики део свог радног века провела сам у Бечу, учећи нашу децу из дијаспоре њиховом матерњем, српском језику (послата од нашег Министарства просвете). Велики број мојих колега је на истом задатку, јер се зна да је матерњи језик основа за очување идентитета и опстанак једног народа. И онда нам посада „Ер Србије” говори неким другим језиком. Сматрам да је то поражавајуће.

О чему је реч? Ко прави такве грешке, ко намерно покушава да нам одузме и тај део нас, да заборавимо ко смо и где су нам корени?

Мој отац је био пилот, летео је за „Свисер” и сећам се да се, кад год је летео за Београд, путницима, поред енглеског, обраћао и на српском језику. То су путници увек поздрављали с одушевљењем, а била је то и лепа реклама и чинила путовање овом компанијом пријатним.

Тужно је сазнање да у српском авиону не чујете ниједну реч српског језика. Чему ово води?

Професор Марина Савковић Радонић