Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Писма читалаца

31.05.2021 у 12:14

Сачувајмо наш језик и од законског насиља

Угледни лингвисти су, још приликом припреме Закона о родној равноправности, указивали да он представља посебан вид насиља над српским језиком. Сада када су га народни посланици и усвојили. Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију нашег језика, с правом указује на чињеницу да је тај докуменат гуран по најбржој процедури, а никако да се припреми, много важнији Закон о српском језику и писму у службеној употреби. У оба случаја, подразумева се, да језик треба да креирају стручњаци, а не политичари. Чињеница је, већ дуже време, како смо доспели у ситуацију да добијамо неке нове, двосмислене или рогобатне називе занимања којима се, сасвим нормално и успешно баве и припаднице лепшег пола, попут оваквих: дописница, овог пута не као врста поштанског писма, него новинарка

Култура

25.05.2021 у 14:57

Где је данас српски језик

Дан словенске писмености и културе традиционално прославља се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице. Дан Ћирила и Методија, када се присећамо темеља словенске писмености, иначе празник у читавом словенском свету, који се одлуком Владе Републике Србије од 2019. године обележава и код нас, наводи нас да се запитамо колико смо писмени данас, у времену брзих промена и великог утицаја друштвених мрежа. Стога је јуче одржана конференција „Дан словенске писмености и културе – Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа – где је данас српски језик?”, а у организацији компаније „Color Media Communications” у сарадњи с Министарством културе и информисања Републике Србије. Радован Јокић,

Култура

24.05.2021 у 23:55

Хорска музика поводом Дана словенске писмености и културе

Ансамбл савремене хорске музике „Altro coro” наступио је у Великој сали Руског дома. Концерт је организован поводом Дана словенске писмености и културе који се слави у знак сећања на творце првог словенског писма Светих Ћирила и Методија. На репертоару су била хорска дела композитора 20. и 21. века – Алфреда Шниткеа, Арва Перта, Георгија Свиридова... Ансамбл је основан пре једанаест година и чине га студенти Руске музичке академије ,,Гњесини”. Један од главних задатака овог уметничког састава, лауреата међународних такмичења, јесте популаризација хорских композиција недовољно познатих у Русији. Традиционално, поводом празника, у Руском дому приређене су и отворене мастер клас радионице професора Руске академије музике „Гњесини” – ректора академије, професора хорског дириговања

Друштво

24.05.2021 у 20:56

Ћирилица потврђује српску баштину као нашу

Бајина Башта – Ћирилица може послужити као показатељ за препознавање онога што представља српску баштину, то јест за разликовање културних добара која несумњиво припадају српској баштини у односу на она која у њу не спадају или тек треба доказати њихов идентитет. Тим речима је на манифестацији „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти своје предавање о најстаријим српским ћириличким речницима отпочела проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду. Говорећи о ћирилици у публиком испуњеној сали Установе „Култура”, казала је да то писмо, поред историјског и симболичког значаја, има и идентитетски карактер јер потврђује културну баштину написану тим писмом као српску. – Можда јесте или није српско оно

Култура

21.05.2021 у 20:00

Јавност нас подржава, али држава неће да нас чује

Да ли је то врхунац бриге о нашој жени? Зашто новац који неко око овога троши није усмерен на отварање радниих места за жене, подршку сиромашнијим мајкама (Фото: Р. Крстинић Одбор за стандардизацију српског језика изјаснио се ових дана у свом саопштењу да је закон о родној равноправности, а поводом усвајања предлога истог, закон против српског језика и да је председник републике једини који ово „насиље над језиком”, како га називају, може да заустави. У разговору за наш лист, проф др Срето Танасић, председник Одбора и дописни члан АНУРС, каже да су пре овог последњег текста два пута изашли јавно са својим саопштењима или одлукама у којима су подробно објаснили да није тачно да је српски језик родно неосетљив. Рекли су, такође, да нико нема право да врши насиље над језиком путем

Писма читалаца

26.04.2021 у 12:58

Откад закон има мапу пута

Израз мапа пута, који се у последње време често појављује у медијима, типичан је пример како се буквално преведене енглеске речи неприметно „ушуњају” у српски језик и сви их здушно прихватају без икакве провере и размишљања. Погледајте овај бесмислен пример: Мапа пута закона. Прво, Roadmap нија мапа пута, него је путна карта (значи: карта више путева, а не једног пута). Друго, прави превод овог израза гласи: стратешки план. Ако мени не верујете, ево текста: A roadmap is a strategic plan that defines a goal or desired outcome and includes the major steps or milestones needed to reach it. – Путна карта је стратешки план који дефинише неки циљ или пожељан исход и обухвата главне кораке или потребно пређене миљоказе да се тај циљ постигне. Е, сад замените „мапа пута” са „стратешки

Култура

31.03.2021 у 19:40

Преминуо Иван Клајн

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна. Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе

Друштво

28.12.2020 у 21:21

Наставници не стижу да усмено испитују ученике

Све што је у последње време изашло на видело, посебно у вези са српским језиком, више је него довољно да се нови министар просвете замисли и да у сарадњи са струком – САНУ, Одбором за стандардизацију српског језика, катедрама и друштвом за српски језик и књижевност, а свакако и истакнутим наставницима из основних и средњих школа – организује озбиљну конференцију на којој би се указало на све узроке и пут ка темељитој промени оваквог стања. Нема више места да се нешто поправља крпљењем програма. Уочава то одговарајући на питања „Политике” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Указујући на чињеницу да је српски језик запуштен, он подсећа да немамо утврђену језичку политику која је у одговорним и уређеним друштвима у центру је националне политике. –

Друштво

28.12.2020 у 08:08

Зашто нам деца не знају српски – јуре оцене, а не знање

Претрчавају градиво, јуре оцене, а на најважнијем националном тестирању за крај основног образовања сустигне их незнање – у најкраћем, то је слика ђачких домета у раму овдашњег школства, изнијансирана оскудицом елементарног знања српског језика и књижевности и сивилом статуса матерњег језика. А каква је школа, такво је и друштво. Ово наше може да се похвали изванредним успехом генерације која је из клупа осмолетки изашла у јуну ове године. Наиме, у њој је безмало половина одликаша, сваки пети ђак са свим петицама, сваки седми носилац дипломе „Вук Караџић”. Да се, ипак, ваља уздржати од хвалоспева опомињу барем две чињенице. Прва је да међу 1.000 осмака исте те генерације има око 140 вуковаца и једва петоро (ако не заокружимо на цео број, то је 4,6) кадрих да без грешке реше тест из

Друштво

19.12.2020 у 22:00

Осмаци на завршном испиту ове године из српског добили – јединицу

Насловна страна „Политике” за 17. децембар 2020. једноставно је поражавајућа. „Матуранти без основног знања српског језика”, водећи је чланак у којем је представљена анализа резултата завршног испита основаца школске 2019/20. године. Та анализа показала је да су задатке који проверавају основно знање из српског језика и књижевности исправно решили 60 одсто дечака и 72 одсто девојчица. Просечни успех генерације на тесту је 11,18 од 20 могућих бодова. Уколико се прихвати уобичајени критеријум да је за најнижу прелазну оцену потребно знати 60 одсто градива – осмаци генерације 2019/20. добили су оцену недовољан (1) из српског језика и књижевности. Како је то могуће, када су безмало половина те генерације одлични (45,1 одсто), трећина врло добри (35,3 одсто), а петина добри (18,9 одсто)

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

06.06.2026 у 10:13

Синиша Мали: Сви пројекти у Србији се реализују по плану упркос кризи у свету

06.06.2026 у 10:08

Лавров: Русија ће остварити свој циљ

06.06.2026 у 10:00

Експо представљен у америчком Конгресу: Просперитет расте кроз слободну размену знања

06.06.2026 у 09:51

Блокадери прете верницима: Не блокирајте Београд због измишљеног појаса

06.06.2026 у 09:48

Кнежевић: Црна Гора ћути пред Пленковићем, а прогони транспарент „Србија побеђује”

06.06.2026 у 09:45

Украјина упутила извињење Грчкој због залуталог дрона