Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Pisma čitalaca

31.05.2021 u 12:14

Sačuvajmo naš jezik i od zakonskog nasilja

Ugledni lingvisti su, još prilikom pripreme Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ukazivali da on predstavlja poseban vid nasilja nad srpskim jezikom. Sada kada su ga narodni poslanici i usvojili. Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju našeg jezika, s pravom ukazuje na činjenicu da je taj dokumenat guran po najbržoj proceduri, a nikako da se pripremi, mnogo važniji Zakon o srpskom jeziku i pismu u službenoj upotrebi. U oba slučaja, podrazumeva se, da jezik treba da kreiraju stručnjaci, a ne političari. Činjenica je, već duže vreme, kako smo dospeli u situaciju da dobijamo neke nove, dvosmislene ili rogobatne nazive zanimanja kojima se, sasvim normalno i uspešno bave i pripadnice lepšeg pola, poput ovakvih: dopisnica, ovog puta ne kao vrsta poštanskog pisma, nego

Kultura

25.05.2021 u 14:57

Gde je danas srpski jezik

Dan slovenske pismenosti i kulture tradicionalno proslavlja se 24. maja u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma – glagoljice. Dan Ćirila i Metodija, kada se prisećamo temelja slovenske pismenosti, inače praznik u čitavom slovenskom svetu, koji se odlukom Vlade Republike Srbije od 2019. godine obeležava i kod nas, navodi nas da se zapitamo koliko smo pismeni danas, u vremenu brzih promena i velikog uticaja društvenih mreža. Stoga je juče održana konferencija „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik?”, a u organizaciji kompanije „Color Media Communications” u saradnji s Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije. Radovan

Kultura

24.05.2021 u 23:55

Horska muzika povodom Dana slovenske pismenosti i kulture

Ansambl savremene horske muzike „Altro coro” nastupio je u Velikoj sali Ruskog doma. Koncert je organizovan povodom Dana slovenske pismenosti i kulture koji se slavi u znak sećanja na tvorce prvog slovenskog pisma Svetih Ćirila i Metodija. Na repertoaru su bila horska dela kompozitora 20. i 21. veka – Alfreda Šnitkea, Arva Perta, Georgija Sviridova... Ansambl je osnovan pre jedanaest godina i čine ga studenti Ruske muzičke akademije ,,Gnjesini”. Jedan od glavnih zadataka ovog umetničkog sastava, laureata međunarodnih takmičenja, jeste popularizacija horskih kompozicija nedovoljno poznatih u Rusiji. Tradicionalno, povodom praznika, u Ruskom domu priređene su i otvorene master klas radionice profesora Ruske akademije muzike „Gnjesini” – rektora akademije, profesora horskog

Društvo

24.05.2021 u 20:56

Ćirilica potvrđuje srpsku baštinu kao našu

Bajina Bašta – Ćirilica može poslužiti kao pokazatelj za prepoznavanje onoga što predstavlja srpsku baštinu, to jest za razlikovanje kulturnih dobara koja nesumnjivo pripadaju srpskoj baštini u odnosu na ona koja u nju ne spadaju ili tek treba dokazati njihov identitet. Tim rečima je na manifestaciji „Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti svoje predavanje o najstarijim srpskim ćiriličkim rečnicima otpočela prof. dr Rajna Dragićević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu. Govoreći o ćirilici u publikom ispunjenoj sali Ustanove „Kultura”, kazala je da to pismo, pored istorijskog i simboličkog značaja, ima i identitetski karakter jer potvrđuje kulturnu baštinu napisanu tim pismom kao srpsku. – Možda jeste ili nije srpsko ono

Kultura

21.05.2021 u 20:00

Javnost nas podržava, ali država neće da nas čuje

Da li je to vrhunac brige o našoj ženi? Zašto novac koji neko oko ovoga troši nije usmeren na otvaranje radniih mesta za žene, podršku siromašnijim majkama (Foto: R. Krstinić Odbor za standardizaciju srpskog jezika izjasnio se ovih dana u svom saopštenju da je zakon o rodnoj ravnopravnosti, a povodom usvajanja predloga istog, zakon protiv srpskog jezika i da je predsednik republike jedini koji ovo „nasilje nad jezikom”, kako ga nazivaju, može da zaustavi. U razgovoru za naš list, prof dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora i dopisni član ANURS, kaže da su pre ovog poslednjeg teksta dva puta izašli javno sa svojim saopštenjima ili odlukama u kojima su podrobno objasnili da nije tačno da je srpski jezik rodno neosetljiv. Rekli su, takođe, da niko nema pravo da vrši nasilje nad jezikom putem

Pisma čitalaca

26.04.2021 u 12:58

Otkad zakon ima mapu puta

Izraz mapa puta, koji se u poslednje vreme često pojavljuje u medijima, tipičan je primer kako se bukvalno prevedene engleske reči neprimetno „ušunjaju” u srpski jezik i svi ih zdušno prihvataju bez ikakve provere i razmišljanja. Pogledajte ovaj besmislen primer: Mapa puta zakona. Prvo, Roadmap nija mapa puta, nego je putna karta (znači: karta više puteva, a ne jednog puta). Drugo, pravi prevod ovog izraza glasi: strateški plan. Ako meni ne verujete, evo teksta: A roadmap is a strategic plan that defines a goal or desired outcome and includes the major steps or milestones needed to reach it. – Putna karta je strateški plan koji definiše neki cilj ili poželjan ishod i obuhvata glavne korake ili potrebno pređene miljokaze da se taj cilj postigne. E, sad zamenite „mapa puta” sa

Kultura

31.03.2021 u 19:40

Preminuo Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini, saznaje RTS od bliskih prijatelja profesora Klajna. Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, „Italijansko-srpski rečnik” za koji je dobio nagradu

Društvo

28.12.2020 u 21:21

Nastavnici ne stižu da usmeno ispituju učenike

Sve što je u poslednje vreme izašlo na videlo, posebno u vezi sa srpskim jezikom, više je nego dovoljno da se novi ministar prosvete zamisli i da u saradnji sa strukom – SANU, Odborom za standardizaciju srpskog jezika, katedrama i društvom za srpski jezik i književnost, a svakako i istaknutim nastavnicima iz osnovnih i srednjih škola – organizuje ozbiljnu konferenciju na kojoj bi se ukazalo na sve uzroke i put ka temeljitoj promeni ovakvog stanja. Nema više mesta da se nešto popravlja krpljenjem programa. Uočava to odgovarajući na pitanja „Politike” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Ukazujući na činjenicu da je srpski jezik zapušten, on podseća da nemamo utvrđenu jezičku politiku koja je u odgovornim i uređenim društvima u centru je nacionalne

Društvo

28.12.2020 u 08:08

Zašto nam deca ne znaju srpski – jure ocene, a ne znanje

Pretrčavaju gradivo, jure ocene, a na najvažnijem nacionalnom testiranju za kraj osnovnog obrazovanja sustigne ih neznanje – u najkraćem, to je slika đačkih dometa u ramu ovdašnjeg školstva, iznijansirana oskudicom elementarnog znanja srpskog jezika i književnosti i sivilom statusa maternjeg jezika. A kakva je škola, takvo je i društvo. Ovo naše može da se pohvali izvanrednim uspehom generacije koja je iz klupa osmoletki izašla u junu ove godine. Naime, u njoj je bezmalo polovina odlikaša, svaki peti đak sa svim peticama, svaki sedmi nosilac diplome „Vuk Karadžić”. Da se, ipak, valja uzdržati od hvalospeva opominju barem dve činjenice. Prva je da među 1.000 osmaka iste te generacije ima oko 140 vukovaca i jedva petoro (ako ne zaokružimo na ceo broj, to je 4,6) kadrih da bez greške reše

Društvo

19.12.2020 u 22:00

Osmaci na završnom ispitu ove godine iz srpskog dobili – jedinicu

Naslovna strana „Politike” za 17. decembar 2020. jednostavno je poražavajuća. „Maturanti bez osnovnog znanja srpskog jezika”, vodeći je članak u kojem je predstavljena analiza rezultata završnog ispita osnovaca školske 2019/20. godine. Ta analiza pokazala je da su zadatke koji proveravaju osnovno znanje iz srpskog jezika i književnosti ispravno rešili 60 odsto dečaka i 72 odsto devojčica. Prosečni uspeh generacije na testu je 11,18 od 20 mogućih bodova. Ukoliko se prihvati uobičajeni kriterijum da je za najnižu prelaznu ocenu potrebno znati 60 odsto gradiva – osmaci generacije 2019/20. dobili su ocenu nedovoljan (1) iz srpskog jezika i književnosti. Kako je to moguće, kada su bezmalo polovina te generacije odlični (45,1 odsto), trećina vrlo dobri (35,3 odsto), a petina dobri (18,9 odsto)

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik