Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Društvo

17.12.2021 u 12:28

Institut za strane jezike organizuje danas od 19 časova onlajn predavanje „Standardni jezik: dobar sluga, zao gospodar” o tipu, statusu i budućnosti standardnog jezika u Srbiji. Predavač je Boban Arsenijević, profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu. Učesnici predavanja moći će da se upoznaju s pogledima jednog gramatičara na pitanja sociolingvistike standardnog jezika u Srbiji. U prvom delu izlaganja, zasnovanom na objektivno-naučnom pristupu, profesor Arsenijević predstavlja relevantna saznanja, stavove i modele prirode i položaja standardnog jezika u jednoj zajednici, smeštajući situaciju u Srbiji u predstavljene okvire. U drugom delu izlaganja govoriće o perspektivama primenjene lingvistike, konkretno jezičke politike, i usredsređuje se na razmatranje aktuelnog stanja,

Kultura

02.12.2021 u 13:19

Osamnaestovekovna umetnost ili umetnost 18. veka

SLOVO O JEZIKU Naša čitateljka Grozda Pejčić piše da je u svom višedecenijskom lektorskom radu odgovor na pojedine jezičke nedoumice nalazila u postojećoj literaturi, ali da se nedavno suočila sa problemom za čijim rešenjem još traga. „Radila sam lekturu knjige o Hilandaru i prilikama na Balkanu u Osmanskom carstvu u osamnaestom veku. Autor na više mesta govori ovako: ‘Kada je u pitanju osamnaestovekovna istorija Hilandara…’, ‘Osamnaestovekovna ćirilička građa nije bila predmet sistematske obrade i objavljivanja…’, ‘Potrebno je prepoznati i proveriti ponekad mitologizujuće stavove devetnaestovekovne i dvadesetovekovne istoriografije…’ Kurzivom obeležene reči očito ne govore o trajanju dugom osamnaest vekova (ravnajući se prema značenju reči vekovni ‘koji traje više

Kultura

01.12.2021 u 20:00

Medijalna zarada za slajsove šunke

SRPSKI JEZIK I NOVOGOVOR Kad sam pre nekoliko decenija učio da vozim, automobil je imao kuplung, bremzu, šoferšajbnu i anlaser. Već odavno su ih zamenili kvačilo, kočnica, vetrobran i mehanizam za paljenje. Još kojih dvadesetak godina ranije, moj otac, kicoš po prirodi, oblačio se i ponašao kom-il-fo (kako treba), poznavao bonton, bio pomalo gamen (mangup) i podjednako zazirao od klošara (beskućnika) i nuvo riš razmetljivaca (skorojevića). Jezik se stalno menja; dok engleski nije postao globalni esperanto – prevashodno zahvaljujući internetu i ekonomskoj snazi anglosaksonskog sveta – svi tehnički pojmovi stizali su nam iz nemačkog, a modni i izrazi za društveno ponašanje i diplomatski jezik oslanjali su se, gotovo isključivo, na francuski. Vremenom, pronašli smo (ili stvorili) naše reči kojima

Kultura

28.09.2021 u 20:00

Kako Francuzi uče srpski

Izuzetno dopadljiv udžbenik, i tekstualno i vizuelno, „Apprendre le serbe ZDRAVO” („Naučiti srpski ZDRAVO”), čiji je autor prof. dr Tatjana Šotra Katunarić, objavljen je u izdanju francuske izdavačke kuće ASIMIL. Prema ugovoru iz 2019, sa ovim francuskim izdavačem, knjiga je trebalo da bude završena u roku od godinu dana, ali je pandemija to usporila, te se u rafovima francuskih knjižara pojavila tek krajem maja ove godine. Takođe je, opet iz epidemijskih razloga, odložena i njena promocija koja je trebalo da bude u septembru u našem kulturnom centru u Parizu. – Izdavačka kuća ASIMIL, s dugom tradicijom (osnovana 1929), prilagođava svoju metodu savremenim potrebama usvajanja stranih jezika. Od pre nekoliko godina ovaj izdavač počinje s objavljivanjem nove serije udžbenika, stranih

Politika

14.09.2021 u 12:31

Zaštita srpskog jezika i ćirilice

Bolja zaštita ćirilice u javnom životu prvenstveni je cilj donošenja zakona, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta svakog naroda, rekla je juče ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u Skupštini Srbije, predstavljajući Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Pozvala je poslanike da sutra, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, usvoje zakon, a oni su, najavljujući podršku, isticali da je usvajanje ovakvog propisa od izuzetnog značaja. Maja Gojković (Foto: Anđelko Vasiljević) Obrazlažući predlog, Gojkovićeva je rekla da su zakon inicirali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i član Predsedništva BiH

Društvo

07.09.2021 u 15:14

U Norveškoj počela nastava na srpskom jeziku

OSLO - U norveškom gradu Frederikstadu nedavno je sa radom počela nastava za decu na srpskom jeziku, koju će pohađati oko 40 učenika, a predsednik Udruženja Srba i prijatelja u Norveškoj Dobrinko Sočanski kaže da su deca koja tamo uče srpski jezik različitog uzrasta - od prvog do osmog razreda. Sočanski je za RTS rekao da su deca trenutno podeljena u dve grupe, od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda, ali je najavio da će biti podeljena u tri grupe. Kako je dodao, prate se programi koji važe u Srbiji što će im kasnije omogućiti studiranje u Srbiji. On je ocenio da je ideja o učenju srpskog jezika u Norveškoj nasušna potreba za sve koji žive tamo, a naročito za najmlađe. „U tom lepom delu Norveške, koji se nalazi 30 kilometara od Osla i oko 80 kilometara od švedske

Kultura

17.08.2021 u 14:15

Znanjem protiv pseudonauke čuvamo identitet

Zlatibor – Kulturno nasleđe i identitet imaju neraskidivu vezu. Da bismo na početku 21. veka očuvali sopstveno kulturno nasleđe treba prvo dobro da ga poznajemo i onda da ga štitimo. A da bismo to mogli da uradimo na odgovoran način, moramo da budemo naoružani znanjem, a ne oružjem. Zato što se protiv ideje i pseudonauke ne bori mecima i topovskim zrnima nego idejom. Moramo da znamo šta je naše srpsko, naravno da poštujemo i tuđe, ali pre svega da znamo šta je naše i na koji način da ga branimo i negujemo. Ovako je minulog vikenda na Zlatiboru govorio istoričar Dejan Ristić, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida. Održao je ovde, na platou izuzetno uređenog hrama Preobraženja Gospodnjeg, predavanje o temi „Kulturno nasleđe i identitet”. Sa upitanošću za sebe i publiku šta čini srpski

Kultura

06.07.2021 u 20:00

Ima li spasa za studije srbistike

Ovih dana je završen prvi konkursni rok na fakultetima u Srbiji, a interesovanje kandidata za studije srpskog jezika i književnosti, ili srpske književnosti i jezika, nikada nije bilo manje. Prema podacima objavljenim na sajtovima visokoškolskih ustanova – Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu – za ove osnovne studije na 393 slobodna mesta, na sva tri pomenuta fakulteta, prijavilo se ukupno 128 kandidata. Dakle, ni trećina od planiranog broja! Doduše, na nekim fakultetima kandidati navode još drugu i treću želju, što konačan ishod upisa tek neznatno može da popravi. Pad interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti prati se već nekoliko godina unazad, ali ono što nedostaje nisu statistički podaci već kritička analiza

Pisma čitalaca

30.06.2021 u 10:14

Ćirilica vlada na srpskim grobljima

Nisam zabrinut za srpsku ćirilicu. Sve će vremenom doći na svoje. Prvo, mladi treba da shvate da pisati srpskim jezikom na latinici nije „svetski”. Stranci ne razumeju srpski ni na latinici ni na ćirilici. Ali zato su Bugari izdejstvovali da na kovanici evra proizvedenoj u Bugarskoj reč „evro” bude napisana ćirilicom. Srbi treba da se prizovu pameti i vrate se u porodicu naroda kojima je ćirilica isključivo pismo: Rusima, Bugarima i Severnim Makedoncima. I onako i ovako, svi se kad-tad vrate ćirilici: na svojoj nadgrobnoj ploči. Ako se malo pažljivije pogledaju nadgrobne ploče Srba u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, i Severnoj Makedoniji, videće se da tu latinice nema ni od korova. Zato nisam zabrinut za srpsku ćirilicu. Prof. dr Goran Belojević, redovni

Pisma čitalaca

22.06.2021 u 20:15

Ubijanje srpskog jezika

Završna reč optužene: „Gospođo sudinice, u životu sam radila teške i grube poslove. Život me nije mazio. U radionici sam bila kovačica, radila sam na polju kao kosačica. Bila sam i šoferkinja kamiona. Gospođo sudijinice, kad bih ugrabila slobodno vreme, odlazila bih rano ujutru na reku. Bila sam odlična pecačica, a jednom sam upecala somkinju dugu skoro dva metra! Gospođo sutkinja, obrazovala sam se. Ja sam pisačica. Bila sam jedno vreme dopisnica jednog beogradskog lista. Bila bih ja još bolja piskinja da mi je pedagoškinja u školi posvetila više pažnje. Jednom sam bila u lovu kao gledateljka. Bilo mi je mučno kad sam videla kako moja prijateljica, strastvena lovackinja, ubija riskinju. Velika sam borkinja za ljudska prava. Ali ja da budem ubičica svoga muža?! Pa ja ni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik