Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура

28.09.2021 у 20:00

Како Французи уче српски

Изузетно допадљив уџбеник, и текстуално и визуелно, „Apprendre le serbe ЗДРАВО” („Научити српски ЗДРАВО”), чији је аутор проф. др Татјана Шотра Катунарић, објављен је у издању француске издавачке куће АСИМИЛ. Према уговору из 2019, са овим француским издавачем, књига је требало да буде завршена у року од годину дана, али је пандемија то успорила, те се у рафовима француских књижара појавила тек крајем маја ове године. Такође је, опет из епидемијских разлога, одложена и њена промоција која је требало да буде у септембру у нашем културном центру у Паризу. – Издавачка кућа АСИМИЛ, с дугом традицијом (основана 1929), прилагођава своју методу савременим потребама усвајања страних језика. Од пре неколико година овај издавач почиње с објављивањем нове серије уџбеника, страних језика, од

Политика

14.09.2021 у 12:31

Заштита српског језика и ћирилице

Боља заштита ћирилице у јавном животу првенствени је циљ доношења закона, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа, рекла је јуче министарка културе и информисања Маја Гојковић у Скупштини Србије, представљајући Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Позвала је посланике да сутра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, усвоје закон, а они су, најављујући подршку, истицали да је усвајање оваквог прописа од изузетног значаја. Маја Гојковић (Фото: Анђелко Васиљевић) Образлажући предлог, Гојковићева је рекла да су закон иницирали председник Србије Александар Вучић и члан Председништва БиХ Милорад Додик и

Друштво

07.09.2021 у 15:14

У Норвешкој почела настава на српском језику

ОСЛО - У норвешком граду Фредерикстаду недавно је са радом почела настава за децу на српском језику, коју ће похађати око 40 ученика, а председник Удружења Срба и пријатеља у Норвешкој Добринко Сочански каже да су деца која тамо уче српски језик различитог узраста - од првог до осмог разреда. Сочански је за РТС рекао да су деца тренутно подељена у две групе, од првог до четвртог и од петог до осмог разреда, али је најавио да ће бити подељена у три групе. Како је додао, прате се програми који важе у Србији што ће им касније омогућити студирање у Србији. Он је оценио да је идеја о учењу српског језика у Норвешкој насушна потреба за све који живе тамо, а нарочито за најмлађе. „У том лепом делу Норвешке, који се налази 30 километара од Осла и око 80 километара од шведске границе

Култура

17.08.2021 у 14:15

Знањем против псеудонауке чувамо идентитет

Златибор – Културно наслеђе и идентитет имају нераскидиву везу. Да бисмо на почетку 21. века очували сопствено културно наслеђе треба прво добро да га познајемо и онда да га штитимо. А да бисмо то могли да урадимо на одговоран начин, морамо да будемо наоружани знањем, а не оружјем. Зато што се против идеје и псеудонауке не бори мецима и топовским зрнима него идејом. Морамо да знамо шта је наше српско, наравно да поштујемо и туђе, али пре свега да знамо шта је наше и на који начин да га бранимо и негујемо. Овако је минулог викенда на Златибору говорио историчар Дејан Ристић, в. д. директора Музеја жртава геноцида. Одржао је овде, на платоу изузетно уређеног храма Преображења Господњег, предавање о теми „Културно наслеђе и идентитет”. Са упитаношћу за себе и публику шта чини српски

Култура

06.07.2021 у 20:00

Има ли спаса за студије србистике

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није било мање. Према подацима објављеним на сајтовима високошколских установа – Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу – за ове основне студије на 393 слободна места, на сва три поменута факултета, пријавило се укупно 128 кандидата. Дакле, ни трећина од планираног броја! Додуше, на неким факултетима кандидати наводе још другу и трећу жељу, што коначан исход уписа тек незнатно може да поправи. Пад интересовања за студије српског језика и књижевности прати се већ неколико година уназад, али оно што недостаје нису статистички подаци већ критичка анализа ових

Писма читалаца

30.06.2021 у 10:14

Ћирилица влада на српским гробљима

Нисам забринут за српску ћирилицу. Све ће временом доћи на своје. Прво, млади треба да схвате да писати српским језиком на латиници није „светски”. Странци не разумеју српски ни на латиници ни на ћирилици. Али зато су Бугари издејствовали да на кованици евра произведеној у Бугарској реч „евро” буде написана ћирилицом. Срби треба да се призову памети и врате се у породицу народа којима је ћирилица искључиво писмо: Русима, Бугарима и Северним Македонцима. И онако и овако, сви се кад-тад врате ћирилици: на својој надгробној плочи. Ако се мало пажљивије погледају надгробне плоче Срба у Србији, Црној Гори, Хрватској, Словенији, БиХ, и Северној Македонији, видеће се да ту латинице нема ни од корова. Зато нисам забринут за српску ћирилицу. Проф. др Горан Белојевић, редовни професор,

Писма читалаца

22.06.2021 у 20:15

Убијање српског језика

Завршна реч оптужене: „Госпођо судинице, у животу сам радила тешке и грубе послове. Живот ме није мазио. У радионици сам била ковачица, радила сам на пољу као косачица. Била сам и шоферкиња камиона. Госпођо судијинице, кад бих уграбила слободно време, одлазила бих рано ујутру на реку. Била сам одлична пецачица, а једном сам упецала сомкињу дугу скоро два метра! Госпођо суткиња, образовала сам се. Ја сам писачица. Била сам једно време дописница једног београдског листа. Била бих ја још боља пискиња да ми је педагошкиња у школи посветила више пажње. Једном сам била у лову као гледатељка. Било ми је мучно кад сам видела како моја пријатељица, страствена ловацкиња, убија рискињу. Велика сам боркиња за људска права. Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих

Писма читалаца

16.06.2021 у 14:15

Картагина мора пасти

Прочитах са задовољством и с гневом „Политикину” тему недеље „Удар на већ рањени српски језик” (13. јун). Са задовољством, јер су чињеницама десетковани смисао и сврха Закона о родној равноправности, а с гневом због потпуног игнорисања науке при његовој изради. Петоро неупитних стручњака коментарисало је одредбе тог закона, указујући на погубан покушај идеологије да пресуђује у ствари чије су настајање и развој без икакве везе с политиком. И то кроз „идеолошко учитавање у лингвистичку материју” и „буквализам и механицистичко прекрајање система језика” (Виктор Савић). Ако овај закон обавезује све грађане Србије, а морало би, да ли се односи на све службене језике и „одакле неком право да интервенише у језичку структуру мађарског, румунског, албанског...” (Исидора Бјелаковић)? „Где је

Друштво

15.06.2021 у 07:40

Лингвистика између законске и родне равноправности

Одавно један закон усвојен у Скупштини Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. У овом тексту преносимо други део разговора са еминентним стручњацима вођеним у нашој редакцији, а први део смо објавили јуче на сајту „Политике”. У приручнику се нуди и могућност избора, попут: антрополошкиња/ антропологица, дефектолошкиња/дефектологица, микробиолошкиња/микробиологица, педагошкиња/педагогица... Али, може само еколошкиња, кардиолошкиња, метеоролошкиња, а не и екологица, кардиологица, метеорологица. Зашто? ЈОВАНКА РАДИЋ: То није избор, већ присила да доследно користимо један од облика скованих по „логици” идеологије, а не по логици језика. Ми у дубинским слојевима свести имамо механизме који одлучују о томе који ћемо

Друштво

14.06.2021 у 13:50

Удар на већ рањени српски језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту „Политике” и у рубрици Међу нама. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима. Негодовањем против закона први се огласио Одбор за стандардизацију српског језика САНУ. Највећи део њихових примедби тиче се дела о родно сензитивном језику, тј. творбе именица женског рода на основу именица мушког рода. Како су истакли, тиме се нарушава структура српског језика и спроводи језички

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 20:26

Стармер: Британија подржава спровођење мировног споразума САД и Ирана

13.06.2026 у 20:22

ИРГЦ: Споразум са САД неће бити потписан на Трампов рођендан

13.06.2026 у 20:12

Уништили сте све

13.06.2026 у 20:09

Полиција у Канзас Ситију привела две особе због сумње на крађу опреме Енглеске

13.06.2026 у 20:08

Трамп: Споразум са Ираном отвара Ормуз и зауставља развој нуклеарног оружја

13.06.2026 у 19:49

Олимпијакос савладао Панатинаикос и освојио титулу