Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: вулићевић-марина

Култура
20.04.2016 у 18:05
Сви смо ми у библиотеци
Када заједнички интерес очувања српског језика уједини Скупштину града Београда, Библиотеку града Београда и Филолошки факултет, и када је подрже Удружење издавача и књижара Србије, познате личности и медији, онда је успех неизоставан, закључено је на јучерашњем панелу „Негујмо српски језик – сви смо ми читаоци”, одржаном на Одељењу уметности у Библиотеци града.
Култура
16.04.2016 у 08:05
Турска се убрзано креће ка диктатури
Не подржавајте рат и насиље, не судите другима уколико су другачији од вас, поручила је једна од најзначајнијих турских савремених књижевница и активисткиња Оја Бајдар, борац за права Курда, учествујући на новосадском „Прозефесту”, у разговору с младима. У Београду је јуче била гост свог београдског издавача „Дерете”, који је објавио њен први роман у преводу на српски језик Весне Газдић „Изгубљена реч”. Оја Бајдар рођена је у Истанбулу 1940. године, добитница је неких од најзначајнијих књижевних награда у Турској и иностранству. Због свог политичког рада и противљења тадашњој власти седамдесетих година прошлог века Оја Бајдар била је осуђивана, а после војног удара 1971. године провела је у затвору годину и по дана. После следећег војног удара, 1980, Бајдар и њен муж Ајдин Енгин, новинар,
Култура
06.04.2016 у 19:55
Место бомбардоване Народне библиотеке и даље без спомен- обележја
Прикупљањем књига за библиотеке у Србији и говорима Ласла Блашковића, управника Народне библиотеке Србије, Михајла Пантића, председника Управног одбора ове институције културе, министра културе и информисања Ивана Тасовца и књижевника Слободана Зубановића, је на Косанчићевом венцу обележен Дан сећања на страдање старе Народне библиотеке у Другом светском рату, у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године. Ласло Блашковић подсетио је на то да је Иво Андрић у својој ћутљивој храбрости са свог балкона гледао савезничко бомбардовање Београда, на Ускрс 1944. године, а да је и он сам, касније, попут Андрића, био затечен на својој тераси, призором ужасног светлосног трага на небу, од пројектила баченог на недалеки део града. – Будући да нам је „кућа насред друма”, сличан
Култура
06.04.2016 у 08:05
Мостар је и даље у коми
„Ја сам изгубио младост. Након свега, једино то још рачунам. У доби од непуних осамнаест година, нашао сам се у рову”, пише у свом роману, својеврсном породичном албуму „Боја земље” (Лагуна) Елведин Незировић (1976), писац из Мостара. Незировић без горчине говори о болним чињеницама рата, као о појави која се десила и оставила свој траг, а своје успомене претаче у боју земље, родне груде, у коју се стапају ликови његових сродника, деда и бака, стричева, ујака. Пре свих ту је његов прерано преминули отац, који недостаје у сваком делу мира и рата. Кроз животе људи васкрсава некадашња домовина, у којој су дојучерашњи комунисти напрасно постали заклети католици, муслимани и православци, те идеја о идентитету и животу...Још од ратних дана, носили сте ову књигу у себи, а настала је тек сада. Да
Култура
01.04.2016 у 22:00
Карпо Година–талентовани ванземаљац
„Сретнете ли Карпа Годину, а не знате ко је, помислићете у најбољем случају да је бивши боксер који се сад брадом закрива, или, пак, модел по којем је покојни Фјодор Михајлович обликовао најопаснијег Карамазова. Мени лично изгледа као медвед, и стално га питам како сме тако да изгледа, а да истовремено буде најбољи југо-филмски сниматељ. Што ме због тога, како би био ред, никада није оклепио по лабрњи, довољно вам може рећи о његовом благородном карактеру и мекој души”, почетак је текста Ранка Мунитића „Велико медвеђе срце”, писаном за лист „Дуга” 1985. године, који смо пронашли у „Политикиној” документацији. Повод за то је овогодишње признање Центра за медије „Ранко Мунитић” „Трепетало из Трогира – регионална награда за медије Ранко Мунитић” које је припало управо Карпу Аћимовићу
Култура
30.03.2016 у 20:05
Све заблуде читања
У едицији „Знак” издавачке куће „Службени гласник” објављена је књига Драгана Бошковића „Заблуде читања”, једно од најпровокативнијих и најоригиналнијих дела, не само у новијој књижевно-теоријској продукцији, већ и последњих година, како су оценили Гојко Тешић и Александар Јерков. У оквиру књижевног поднева у „Гласниковој” књижари – галерији у Београду, како је приметио Гојко Тешић, дошло је до срећног споја књижевности и историје уметности, и због тога што су овом сусрету присуствовали професори Робет Ходел, слависта из Хамбурга, и историчар уметности Јерко Денегри. Различитим темама бави се Бошковић у овој књизи: каноном у српској књижевности, егзилом и геополитичким идентитетом, Византијом (овај текст посветио је непрежаљеној Мирјани Детелић), лечењу литературом, о књижевности и
Култура
29.03.2016 у 11:59
Де Ниро повукао спорни филм о вакцинацији
Док се и код нас воде полемике о томе треба ли децу вакцинисати или не, са Трибека филмског фестивала повучен је један филм који управо подстиче све теорије завере о повезаности вакцинације и аутизма. Како извештава британски Гардијан, Роберт де Ниро, отац аутистичног детета и суоснивач Трибека филмског фестивала у почетку се залагао за то да на премијери буде приказан филм „Vaxxed, од прикривања до катастрофе”, упркос протестима лекара и истраживача. Овај контроверзни филм режирао је Ендру Вејкфилд, ражаловани британски лекар, који је 1988. године објавио студију о повезаности вакцина против малих богиња, заушки и рубеола са аутизмом. У овом раду пронађен је низ грешака, а у Британском медицинском журналу оцењен је као обмана. Издавач, који је студију објавио, повукао је 2010. године,
Култура
27.03.2016 у 21:05
Мађар на турском двору
Где год да се налазиш, Сунце се рађа на истоку, а залази на западу, та двојност постоји равноправно у природи, као што близаначки обитава и у људима, у некима, пак, више од других. У том духу турска књижевница Солмаз Камуран (Истанбул, 1954) описује јунака Ибрахима Мутеферику из свог романа „Мађар” (Алгоритам), историјску личност, човека који је био Мађар унитаријанске вере, а затим прешао у ислам, будући да је био опчињен суфизмом. У Османлијском царству основао је прву штампарију на османском турском језику, био је преводилац, дипломата, хуманиста. Део његовог имена мутеферика, означава издвојени положај дворана, који за падишаха обавља специјалне послове. На ово место Ибрахим је ступио 1716. године, а како књига каже, његов први задатак био је везан за Београд, за превођење и
Култура
22.03.2016 у 22:05
Са Миодрагом Павловићем преводио сам песме о вилама
Чу­ве­ни аме­рич­ки пе­сник и про­у­ча­ва­лац по­е­зи­је чи­та­вог све­та Џе­ром Ро­тен­берг гост је ма­ни­фе­ста­ци­је ко­јом се у Кул­тур­ном цен­тру Бе­о­гра­да обе­ле­жа­ва Свет­ски дан по­е­зи­је. Ро­тен­берг ће да­нас на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту од 13 ча­со­ва са сту­ден­ти­ма раз­го­ва­ра­ти о пре­во­ђе­њу ства­ра­ла­штва да­да­и­зма, а у 18 часова представиће се у галерији Артгет Културног центра Београда. Ро­тен­берг је аутор звуч­ног и ви­зу­е­ле­ног до­жи­вља­ја све­та, по­себ­но га за­ни­ма усме­но и на­род­но пе­сни­штво, као и по­ет­ски пер­фор­манс. Бал­кан ви­ди кроз је­зик ко­ји де­ле раз­ли­чи­те на­ци­је, а бу­дућ­ност овог ре­ги­о­на кроз из­ла­же­ње из окви­ра ло­кал­ног…  Древ­на је ве­за из­ме­ђу му­зи­ке и по­е­зи­је. Да ли из­во­де­ћи по­е­зи­ју,
Култура
18.03.2016 у 21:05
Три дана марта у знаку „Републике Поезије”
Културни центар Београда обележиће Светски дан поезије низом књижевних вечери, разговора, радионица, визуелних програма, перформанса, од 21. до 23. марта, а угостиће важне ствараоце из иностранства, као што су Џером Ротенберг (САД), Герхард Фалкнер (Немачка), Марија Грација Каландроне (Италија), Владо Мартек (Хрватска), Јанез Стреховец, Јака Железникар (Словенија), Урсула Кислинг, Маки Столберг (Аустрија), уз учешће великог броја наших песника. Иако је Културни центар Београда институција у којој је недавно цензурисана једна изложба, одлука је њених уредника да се програми настављају, а ова три мартовска дана биће доба „Републике Поезије” и њеног изласка и у просторе града. – Док на глобалном плану идеја општег добра или „заједничке ствари” упркос свим левичарским и социјалдемократским
Почетна / Тагови
07.06.2026 у 01:09
Замрзнута иранска средства трошиће се за поправку штете савезника САД
07.06.2026 у 00:59
Израел тврди да је погодио 150 мета Хезболаха и изгубио 2 војника
07.06.2026 у 00:39
Иранска репрезентација мораће да у дану утакмице напусти САД на СП
06.06.2026 у 23:59
Четворо деце повређено у удару украјинског дрона на цивилни аутомобил
06.06.2026 у 23:36
ЕУ осуђује убиство војника УН мировних снага, али не наводи националност
06.06.2026 у 23:26
Посланик Хезболаха: Примирје треба да се односи на читаву либанску територију
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation