Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

20.04.2016 u 18:05

Svi smo mi u biblioteci

Kada zajednički interes očuvanja srpskog jezika ujedini Skupštinu grada Beograda, Biblioteku grada Beograda i Filološki fakultet, i kada je podrže Udruženje izdavača i knjižara Srbije, poznate ličnosti i mediji, onda je uspeh neizostavan, zaključeno je na jučerašnjem panelu „Negujmo srpski jezik – svi smo mi čitaoci”, održanom na Odeljenju umetnosti u Biblioteci grada.

Kultura

16.04.2016 u 08:05

Turska se ubrzano kreće ka diktaturi

Ne podržavajte rat i nasilje, ne sudite drugima ukoliko su drugačiji od vas, poručila je jedna od najznačajnijih turskih savremenih književnica i aktivistkinja Oja Bajdar, borac za prava Kurda, učestvujući na novosadskom „Prozefestu”, u razgovoru s mladima. U Beogradu je juče bila gost svog beogradskog izdavača „Derete”, koji je objavio njen prvi roman u prevodu na srpski jezik Vesne Gazdić „Izgubljena reč”. Oja Bajdar rođena je u Istanbulu 1940. godine, dobitnica je nekih od najznačajnijih književnih nagrada u Turskoj i inostranstvu. Zbog svog političkog rada i protivljenja tadašnjoj vlasti sedamdesetih godina prošlog veka Oja Bajdar bila je osuđivana, a posle vojnog udara 1971. godine provela je u zatvoru godinu i po dana. Posle sledećeg vojnog udara, 1980, Bajdar i njen muž Ajdin

Kultura

06.04.2016 u 19:55

Mesto bombardovane Narodne biblioteke i dalje bez spomen- obeležja

Prikupljanjem knjiga za biblioteke u Srbiji i govorima Lasla Blaškovića, upravnika Narodne biblioteke Srbije, Mihajla Pantića, predsednika Upravnog odbora ove institucije kulture, ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca i književnika Slobodana Zubanovića, je na Kosančićevom vencu obeležen Dan sećanja na stradanje stare Narodne biblioteke u Drugom svetskom ratu, u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. Laslo Blašković podsetio je na to da je Ivo Andrić u svojoj ćutljivoj hrabrosti sa svog balkona gledao savezničko bombardovanje Beograda, na Uskrs 1944. godine, a da je i on sam, kasnije, poput Andrića, bio zatečen na svojoj terasi, prizorom užasnog svetlosnog traga na nebu, od projektila bačenog na nedaleki deo grada. – Budući da nam je „kuća nasred druma”, sličan

Kultura

06.04.2016 u 08:05

Mostar je i dalje u komi

„Ja sam izgubio mladost. Nakon svega, jedino to još računam. U dobi od nepunih osamnaest godina, našao sam se u rovu”, piše u svom romanu, svojevrsnom porodičnom albumu „Boja zemlje” (Laguna) Elvedin Nezirović (1976), pisac iz Mostara. Nezirović bez gorčine govori o bolnim činjenicama rata, kao o pojavi koja se desila i ostavila svoj trag, a svoje uspomene pretače u boju zemlje, rodne grude, u koju se stapaju likovi njegovih srodnika, deda i baka, stričeva, ujaka. Pre svih tu je njegov prerano preminuli otac, koji nedostaje u svakom delu mira i rata. Kroz živote ljudi vaskrsava nekadašnja domovina, u kojoj su dojučerašnji komunisti naprasno postali zakleti katolici, muslimani i pravoslavci, te ideja o identitetu i životu...Još od ratnih dana, nosili ste ovu knjigu u sebi, a nastala je tek sada. Da

Kultura

01.04.2016 u 22:00

Karpo Godina–talentovani vanzemaljac

„Sretnete li Karpa Godinu, a ne znate ko je, pomislićete u najboljem slučaju da je bivši bokser koji se sad bradom zakriva, ili, pak, model po kojem je pokojni Fjodor Mihajlovič oblikovao najopasnijeg Karamazova. Meni lično izgleda kao medved, i stalno ga pitam kako sme tako da izgleda, a da istovremeno bude najbolji jugo-filmski snimatelj. Što me zbog toga, kako bi bio red, nikada nije oklepio po labrnji, dovoljno vam može reći o njegovom blagorodnom karakteru i mekoj duši”, početak je teksta Ranka Munitića „Veliko medveđe srce”, pisanom za list „Duga” 1985. godine, koji smo pronašli u „Politikinoj” dokumentaciji. Povod za to je ovogodišnje priznanje Centra za medije „Ranko Munitić” „Trepetalo iz Trogira – regionalna nagrada za medije Ranko Munitić” koje je pripalo upravo Karpu

Kultura

30.03.2016 u 20:05

Sve zablude čitanja

U ediciji „Znak” izdavačke kuće „Službeni glasnik” objavljena je knjiga Dragana Boškovića „Zablude čitanja”, jedno od najprovokativnijih i najoriginalnijih dela, ne samo u novijoj književno-teorijskoj produkciji, već i poslednjih godina, kako su ocenili Gojko Tešić i Aleksandar Jerkov. U okviru književnog podneva u „Glasnikovoj” knjižari – galeriji u Beogradu, kako je primetio Gojko Tešić, došlo je do srećnog spoja književnosti i istorije umetnosti, i zbog toga što su ovom susretu prisustvovali profesori Robet Hodel, slavista iz Hamburga, i istoričar umetnosti Jerko Denegri. Različitim temama bavi se Bošković u ovoj knjizi: kanonom u srpskoj književnosti, egzilom i geopolitičkim identitetom, Vizantijom (ovaj tekst posvetio je neprežaljenoj Mirjani Detelić), lečenju literaturom, o

Kultura

29.03.2016 u 11:59

De Niro povukao sporni film o vakcinaciji

Dok se i kod nas vode polemike o tome treba li decu vakcinisati ili ne, sa Tribeka filmskog festivala povučen je jedan film koji upravo podstiče sve teorije zavere o povezanosti vakcinacije i autizma. Kako izveštava britanski Gardijan, Robert de Niro, otac autističnog deteta i suosnivač Tribeka filmskog festivala u početku se zalagao za to da na premijeri bude prikazan film „Vaxxed, od prikrivanja do katastrofe”, uprkos protestima lekara i istraživača. Ovaj kontroverzni film režirao je Endru Vejkfild, ražalovani britanski lekar, koji je 1988. godine objavio studiju o povezanosti vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeola sa autizmom. U ovom radu pronađen je niz grešaka, a u Britanskom medicinskom žurnalu ocenjen je kao obmana. Izdavač, koji je studiju objavio, povukao je 2010.

Kultura

27.03.2016 u 21:05

Mađar na turskom dvoru

Gde god da se nalaziš, Sunce se rađa na istoku, a zalazi na zapadu, ta dvojnost postoji ravnopravno u prirodi, kao što blizanački obitava i u ljudima, u nekima, pak, više od drugih. U tom duhu turska književnica Solmaz Kamuran (Istanbul, 1954) opisuje junaka Ibrahima Muteferiku iz svog romana „Mađar” (Algoritam), istorijsku ličnost, čoveka koji je bio Mađar unitarijanske vere, a zatim prešao u islam, budući da je bio opčinjen sufizmom. U Osmanlijskom carstvu osnovao je prvu štampariju na osmanskom turskom jeziku, bio je prevodilac, diplomata, humanista. Deo njegovog imena muteferika, označava izdvojeni položaj dvorana, koji za padišaha obavlja specijalne poslove. Na ovo mesto Ibrahim je stupio 1716. godine, a kako knjiga kaže, njegov prvi zadatak bio je vezan za Beograd, za prevođenje i

Kultura

22.03.2016 u 22:05

Sa Miodragom Pavlovićem prevodio sam pesme o vilama

Čuveni američki pesnik i proučavalac poezije čitavog sveta Džerom Rotenberg gost je manifestacije kojom se u Kulturnom centru Beograda obeležava Svetski dan poezije. Rotenberg će danas na Filološkom fakultetu od 13 časova sa studentima razgovarati o prevođenju stvaralaštva dadaizma, a u 18 časova predstaviće se u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Rotenberg je autor zvučnog i vizuelenog doživljaja sveta, posebno ga zanima usmeno i narodno pesništvo, kao i poetski performans. Balkan vidi kroz jezik koji dele različite nacije, a budućnost ovog regiona kroz izlaženje iz okvira lokalnog… Drevna je veza između muzike i poezije. Da li izvodeći poeziju,

Kultura

18.03.2016 u 21:05

Tri dana marta u znaku „Republike Poezije”

Kulturni centar Beograda obeležiće Svetski dan poezije nizom književnih večeri, razgovora, radionica, vizuelnih programa, performansa, od 21. do 23. marta, a ugostiće važne stvaraoce iz inostranstva, kao što su Džerom Rotenberg (SAD), Gerhard Falkner (Nemačka), Marija Gracija Kalandrone (Italija), Vlado Martek (Hrvatska), Janez Strehovec, Jaka Železnikar (Slovenija), Ursula Kisling, Maki Stolberg (Austrija), uz učešće velikog broja naših pesnika. Iako je Kulturni centar Beograda institucija u kojoj je nedavno cenzurisana jedna izložba, odluka je njenih urednika da se programi nastavljaju, a ova tri martovska dana biće doba „Republike Poezije” i njenog izlaska i u prostore grada. – Dok na globalnom planu ideja opšteg dobra ili „zajedničke stvari” uprkos svim levičarskim i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vulićević-marina