Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Култура

11.07.2016 у 17:25

Пожега – Пожешки Независни филмски центар „Филмарт”, успешан организатор међународног студентског филмског кампа „Интеракција”, почиње занимљив пројекат „Критика на делу”, у сарадњи с порталом за културу SEEcult.org. Реч је о продукцији кратких видео-емисија о значајним изложбама у Србији у 2016. години, а уредница серијала је Слађана Петровић Варагић. Циљ је ревитализовања ликовне критике у области савремених визуелних уметности и указивања на значај едукативне улоге критичке речи намењене широкој публици. „Критика на делу” обухватиће одабране изложбе у Београду и другим градовима, као што су 11. „Грифон”, изложба финалиста награде „Димитрије Башичевић Мангелос”, 28. „Меморијал Надежде Петровић” у Чачку, 56. Октобарски салон у Београду, 17. Бијенале уметности у Панчеву, као и групне

Култура

04.07.2016 у 19:00

Ода чистој природи

Међу истакнутим ликовним уметницима који су Београду донирали своје радове јесте и Милена Јефтић Ничева Костић (Милена ЈНК). Талентована и амбициозна, она око пет деценија своју богату уметничку праксу развија у различитим медијским пољима. У том контексту, Милена, која оправдано себе сматра пре свега сликарком, остварен је интерактивни однос сликара и позоришног ствараоца (костимограф, сценограф, креатор лутака). На тим релацијама брусила се и креативна узајамност ових сложених и недељивих процеса, испољавала велика посвећеност, професионалност и продуктивност, а најбоље референце њеном ауторском раду су изложбе, награде, монографије. Пажљиво однеговани однос различитог и/или сличног генерише стваралачку идеју о кретању и потпуности који, као својеврсни катализатори, утемељују

Култура

19.06.2016 у 21:00

Разговор са самим собом

Божидар Џмерковић (1930) присутан је на ликовној сцени преко шест деценија, а поетика његовог стваралаштва, у графици и сликарству, везује се за фигурацију решавану превасходно у функцији пластичких феномена. У тако богатом уметничком искуству аутор наставља континуирано да негује своје креативне импулсе трагајући за хармонијом и лепотом визуелног у композицији. „Сликарство ме је одвело у графику”, рекао је у једном разговору Џмерковић. Очито, читаво његово стваралаштво може се перципирати и као продубљивање ликовног изражавања кроз различите уметничке области. Управо Џмерковићева изложба слика у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” утемељује веровање у сликарску тајну, у креативно промишљање и препознавање особеног у стварању властитог уметничког проседеа. На отварању ове изложбе

Култура

08.06.2016 у 22:05

Импулс за животом

Време је информатичког друштва у коме компјутер преображава слику света захваљујући све новијим техникама стварања. Провоцира ли питање да ли је ово ера „припитомљавања” људских чула? Хајдегер је још 1980. године подсећао да је „најбитнији поступак модерног времена да савлада свет слика”. У том контексту, део процеса ове медијске револуције је и виртуелна уметност са естетским вредностима заснованим на најновијим методама стварања слика. Самостална изложба Наташе Теофиловић (1968) у Новом Саду, форма селективне ретроспективе, фокусира ауторски концепт базиран на дигиталној технологији и идентификовању свеобухватне визуелне и чулне сфере која је слична животној. У избору историчарке уметности Светлане Младенов, акцентовани су радови из области дигиталне анимације, али и они из других

Култура

31.03.2016 у 09:05

Кад сећања нестају

Присутна на уметничкој сцени готово три деценије, вајарка Жељка Момиров (1962) препознаје се по персоналним особинама: амбициозности, агилности, енергији и стратегији деловања и комуникације, пожељних на савременој сцени. Део феномена глобализације нашег времена јесте способност развијања више паралелних планова и брзина решења проблема у знаку сада и овде. Пут ка видљивој позицији у овој интензивној професионалној биографији – бројне самосталне и групне изложбе, награде, скулптуре у јавном простору – означен је и педагошким радом као и руко/вођењем новобеоградске галерије. И само школовање на постулатима класичне скулптуре и доброг заната на Факултету примењених уметности фундирало је практични и витални језички и идејни концепт Жељке Момиров. У процесу тражења властитог стваралачког

Култура

05.02.2016 у 08:05

Како разумемо споменике

У контексту историје или савремених поступака споменици, упадљиви знаци културе сећања, често су увеличавајућа крива огледала постављена између реалности и утопије, између уметности и политике. Визионарски простор споменика у 20. веку везује се за Татљинов „Споменик Трећој интернационали”, спој чистих уметничких форми и утилитарних циљева. Промотивна и продуктивна подршка актуелној уметничкој пракси као и њен отворен медијски дискурс који померају границе утемељују се током протеклих пола века, а по томе је типичан интернационални мегапројекат скулптуре у Минстеру. Добар пример на домаћој визуелној сцени је пројекат Ричарда Дикона и Мрђана Бајића „Мост на Калемегдану” конципован као пешачка пасарела која над прометним саобраћајницама повезује београдску Тврђаву и Калемегдан са обалом

Визуелнa уметност

09.07.2015 у 22:00

Гледање из велике близине

Милица Стевановић (1933) у свом вишедеценијском стваралаштву потпуно је посвећена истраживању пластичких и оптичких феномена визуелне уметности. Може се рећи да је овај проблемски фокус одредио ток и временске етапе у њеном раду концентрисаном на идеју о интегралности представе. И наслов ове ретроспективне поставке „Настајање слике” део је стваралачког кода израслог из уметничке праксе сликарке...