Таг: кецмановић-владимир

Прво су италијански медији јавили како је папа Бенедикт Шеснаестинајавио да се 28. фебруара повлачи са дужности. Онда је италијански кардинал Анђело Содано, декан Колегијума кардинала, рекао да папина најава представља ,,гром из ведра неба”. Наши, а ни светски медији неколико дана нису могли да се договоре да ли папина сензационална одлука представља преседан у стогодишњој, или шест векова...

Пре коју годину, пишући о тужној вести да националну пензију није добио Јаша Гробаров, класик неформалне српске књижевне историје, који у формалну није ушао само као писац него и као књижевни јунак, нагласио сам да ће, ако буде среће, том човеку једног дана у Београду бити подигнут споменик. И претпоставио да је комисија за доделу пензија одлучила да Јашу лиши педесет хиљадарки месечно како би...

Нове приче Владимира Кецмановића у књизи „Зидови који се руше”, у издању „Завода за уџбенике”, „храбар су одговор на изазов постмодерног приповедања”, према речима књижевне критичарке Але Татаренко. Ово је тематски и мотивски разнолико приповедно штиво, почев од особеног уобличења ликова наших великих писаца, преко приче о рату, до антибајке о љубави Томе Спинозе и Мире Љовисне…У првој причи...

Вест да су у Хагу ослобођени хрватски генерали могла је да изненади само безнадежно наивне.Они који нису наивни, а тврде да су изненађени – лажу.Оне који оправдану огорченост бркају с неоснованим изненађењем – могуће је оправдати.Остале – ако је разумети и могуће – правдати је тешко. О томе да Хашки трибунал није установљен да би се утврдило ко је извршио злочине него да би се потврдило како су...

,,Департизација”, је ли се то тако, беше, зове? У резултате рада директора већине јавних предузећа у Србији, поштено, нисам нарочито „верзиран”. Али, постоји један у чије, у доброј мери, јесам. Реч је о директору и главном и одговорном уреднику ,,Службеног гласника”Слободану Гавриловићу, чији су резултати до те мере импозантни да нису могли промаћи никоме ко се за издаваштво и за књиге на било...

Савремена српска књижевност је, у поређењу са српском књижевношћу двадесетог века, прилично бледуњава. Али није ни приближно толико лоша колико је очајна савремена српска књижевна критика. Савремена српска политичка пракса гора је од књижевне. Али је српска политичка ,,аналитика”, барем судећи према примеру који ћу да наведем, нешто пристојнија од књижевне критике. Један лош, али, нажалост, не...

Јавна подметања, инсинуације, преувеличавање туђих и прикривање сопствених грехова, баш као и пријемчивост јавног мњења на повике ,,држ’те лопова”, ма са чије стране долазили и ма колико имали или немали смисла, појаве су старе колико и људско друштво. Како су људско друштво, а с њим и сегмент јавне манипулације, постајали компликованији, тако су и јавне игре, ,,спиновања” и блаћења постајали...

У току као година дугог месеца посвећеног Мирославу Крлежи, чак и за сунчаних дана прекривеног облацима паланачке чамотиње – над Београдом је дошло до наглог, барем краткотрајног разведравања. У Дому омладине је прошле недеље организована промоција новог романа списатељице Ведране Рудан, која – за разлику од маратонских почасти ауторкином старијем колеги и сународнику – није помпезно...

Један овдашњи „филмски радник”, не тако давно је саопштио јавности како његов нови филм прича о типичном „нашем човеку”, убеђеном да је за све богом дан. Идеја делује на месту. Таквих људи, стручњака за позориште, истраживање руда и губљење времена, расположених да преду и кудељу мотају, заиста не фали – ни „у свету, а поготово код нас”. Е – али – цела прича добија неочекиван обрт и пуни...

Поводом судског поступка за рехабилитацију генерала Драже Михаиловића, овдашњи носталгичари за временом Брозове диктатуре хистеришу против саме идеје да оправданост једног убиства може бити доведена у питање. Аргументи су: 1. Дража Михаиловић је био злочинац; 2. Дража Михаиловић је сарађивао са немачким окупатором; 3. рехабилитација Драже Михаиловића послала би „лошу слику у регион”, али „и...