Таг: стијовић-рада

Дома сам. Кући сам. Гајби сам. Свака од ове три реченице чуће се у нашем ближем или даљем окружењу и свака ће, верујем, наићи на негативан коментар језичких чистунаца – прва као правилнаали недовољно „наша”, а друге две наше, али граматички неисправне (трећа уз то и жаргонска). Зашто је прва реченица правилна када је наизглед идентична са друге две? Зато што дома овде није...

Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? - почетне су речи тобожњег завештања Стефана Немање своме роду. Ово је заблуда која се већ више од деценије провлачи у нашој средини, а поновљена је недавно, парафразирано, и у једном чланку о туђицама на странама „Политике”. Мада звуче немањићки, одишу...

            Приближава се највећи хришћански празник. Пре нешто више од две године објавили смо на овом месту чланак о поздраву Христос васкрсе или Христос воскресе, који хришћани упућују једни другима поводом Ускрса, односно Васкрса. Скренули смо пажњу и на то да се не би требало поздрављати са Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и...

Ове године српска култура слави више значајних годишњица. Да поменемо само неке – сто година од рођења Меше Селимовића и Скендера Куленовића и две стотине година од „рођења“ једне за српску писменост врло значајне књиге „Сало дебелога јера либо (или) азбукопротрес“ Саве Мркаља. Сваки од ове тројице аутора дао је и, невелик по обиму али велик по значају, допринос неговању, развоју или...

 Недавно је из штампе изашло нешто измењено и допуњено издање Правописа Матице српске из 1993. године, јединог званичног нашег правописа, о чему смо већ обавестили читаоце. Овом приликом ћемо се задржати на неким изменама које доноси. Почећемо од великог слова. У старијем издању Правописа није било довољно прецизирано како треба писати велико почетно слово верских објеката који у свом имену...

На управо завршеном Сајму књига у Београду појавило се дуго очекивано измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. године М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице. Ово ново издање приредили су М. Пижурица, М. Дешић, Б. Остојић и Ж. Станојчић (рецензенти су И. Клајн и Д. Ћупић, с тим што је, по речима самих аутора, удео И. Клајна у виду сугестија и директних...