Четвртак, 23.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: рабреновић ј.

Економија

03.03.2017 у 12:00

До краја марта одлука о максималном броју запослених

Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) донеће до краја марта Одлуку о максималном броју запослених у локалној самоуправи, али и на републичком нивоу власти. Запослени ће бити поштеђени линеарног смањивања, рекла је јуче новинарима Ана Брнабић, министарка државне управе и локалне самоуправе. – Имамо довољно података и анализа да знамо где је потребно да запошљавамо неке људе, а где је потребно да додатно оптимизујемо број људи. У сваком случају укупни фискални ефекат ће бити неутралан, рекла је Брнабићева. У априлу се очекује и усвајање докумената и Акционих планова за реорганизацију система која, како сматрају у МДУЛС, највише интересују грађане, односно у здравству, школству и социјалној заштити.

Економија

26.02.2017 у 17:00

Два месеца без плате укидају дозвољени минус

Суграђанин Б. Ћ. био је непријатно изненађен када му је банка код које има текући рачун укинула дозвољени минус док је по престанку радног односа чекао пензију. – Не разумем такво понашање. Па ја ћу пензију добити. Уплата није било само два месеца, каже Б. Ћ. Слична искуства имали су и други, поготово они који су остали без посла па им је тако пропао план да уз малу помоћ банке, до налажења новог посла, преброде то невесело раздобље. Анкета по банкама показала је да су поменута два месеца без примања банкама „довољна” да клијентима укину ту услугу, али да оне не раде ништа што уговором о дозвољеном минусу није предвиђено. Наиме, да би добио могућност да користи дозвољено прекорачење по текућем рачуну, како се још другачије назива дозвољени минус, клијент са банком склапа уговор.

Свет

06.09.2016 у 08:14

Фијат бежи у Холандију због пореза

Породица Ањели, неприкосновени симбол италијанске индустријске моћи, одлучила је у суботу на састанку акционара да пресели седиште „Ексор холдинга” у Холандију, јављају медији. Пресељење седишта „Ексора” подразумева премештање малог броја пословних позиција у Холандију, док ће највећи део „Фијатових” и сви „Фераријеви” аутомобили и даље бити прављени у Италији. Ово заправо и није новост зато што је „бежање” „Фијата” из Италије најављено још почетком 2104. године. Истовремено с променом имена компаније у „Фијат Крајслер аутомобили” (ФЦА) крајем јануара те године Серђо Маркионе, директор аутомобилског гиганта најавио је селидбу седишта компаније из Италије у Холандију. И не само то. Истом приликом најавио је и селидбу пореског пребивалишта компаније у Велику Британију. Разлог је

Економија

01.09.2016 у 08:05

Поново молимо Русе за Петрохемију

Министар привреде Горан Кнежевић покушаће да буде успешан у послу у коме су сви његови претходници били неуспешни. А то је да оживи „Петрохемију”, „Азотару” и МСК уз помоћ Руса. Како јављају медији он је током посете Москви руској делегацији понудио да узму учешће у реструктурирању и опоравку ових фабрика. Горан Кнежевић за наш лист каже да за ове фирме припремају унапред припремљени план реорганизације (УППР) и да је уверен да постоји реална нада да се њихов положај реши на позитиван начин. На наше подсећање да он није први министар који Русима нуди ове фабрике, као и да се то покушава већ осам година, од 2008. од приватизације НИС-а, када смо покушали у пакету да решимо и ове „невоље”, одговара: – Покушаваћемо док не успемо. Кнежевић, судећи према ранијим изјавама, свој

Економија

05.08.2016 у 22:10

Ништа теже него обрнути паре

У свету, последично и код нас, камате су на историјски ниском нивоу. Било да се ради о онима које банке наплаћују на пласирани новац, било да се ради о оним које плаћају на депозите. У очекивању бољих времена, а економисти кажу да овакво стање не може вечно да траје, власницима новца не преостаје ништа друго до да покушају да „сеобом” капитала донекле амортизују овај удар на новчаник. Можда у државне дужничке хартије, јер носе већи принос од штедње, можда у злато, некретнине... Акције предузећа су по том питању већ одавно мртве. М. С. ће за који дан, тачније 11. августа када држава буде реемитовала трогодишње динарске обвезнице с приносом од 5,37 одсто, Министарству финансија поверити „на старање” уштеђевину. Одлучио је да проба ову врсту инвестиције, јер једна од највећих банака код

Економија

26.07.2016 у 19:00

Плус на рачуну не доноси камату

Полако, али сигурно банке престају да плаћају камату на паре грађана. Камате на штедњу су на историјски ниском нивоу, а додатно неке банке престале су да примају нову девизну штедњу грађана. Нове девизе у неким банкама могу да пређу „праг” само уколико их клијент остави на девизном рачуну што подразумева да ће добити само ону минималну камату по виђењу. Нови је моменат да банке престају да плаћају камату и на позитивни салдо на текућем рачуну. У овом случају банке су плаћале камату по виђењу од 0,15 одсто. Јесте да се од те камате није нико обогатио, али… У супротном правцу када клијент користи банчине паре камата се и даље подразумева. – Банка ме је писаним путем обавестила да ми убудуће неће плаћати камату по виђењу на текућем рачуну. Уз то ми напомињу да, уколико тиме нисам

Економија

19.07.2016 у 21:04

Да ли порез на издавање станова може да увећа пореске приходе

За лепшу слику буџета централне државе овог лета заслужни су порезници. Порески приходи су повећани, а економисти немају дилему да је за то заслужна боља наплата пореза, али и већа привредна активност, као и већи приходи који се остварују по том основу. Према званичним подацима порески приходи су закључно са мајом износили 340 милијарди динара. Од јесени већи буџетски прилив очекује се и по основу тога што држава најављује строгу контролу власника станова који зарађују на издавању некретнина. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, подсећа да је

Економија

06.06.2016 у 08:05

Амерички хипотекарни сценарио немогућ у Србији

Домаћи банкарски сектор притиска чудноват проблем да имају вишак средстава, а мањак клијената. Подразумева се оних добрих. Банке на све стране оглашавају своје производе са све нижом ценом коштања, јер су камате у целини у паду. Међутим, да ли су због већих пласмана банке спремне да снизе критеријуме па да, на пример, пласирају стамбене кредите с нижим почетним трошком попут осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК)? Премија осигурања износи 1,75 одсто износа кредита. Таквих зајмова је све више у понуди, међутим банке кажу да су и поред тога конзервативне, односно опрезне у одобравању пласмана. Подсећања ради, ризични или неосигурани зајмови били су узрок хипотекарне кризе у САД која се после у виду глобалне финансијске кризе прелила на цео свет. У

Економија

31.05.2016 у 21:04

Зашто банке беже од девизне штедње

Да је неки девизни штедиша којим случајем заспао 2008. године и пробудио се ових дана, не би могао да поверује шта би од банкара доживео. Поменуте године на девизну штедњу банке су давале камату од чак девет одсто годишње, а ових дана то је неретко и нула. Неколико година касније банкари су клијенте у недељи штедње почели да дочекују са нижим каматама, али и са шампањцем. Ових дана нити их дочекују, нити часте шампањцем, а штедиши се може догодити и да га испрате из банке. Образложење – његове девизе им не требају. Кредитни пласмани су на ниским гранама, све банке се боре са вишком ликвидности, па им трошак да плате камату на новац који им само „чучи” у трезору не треба. Камате и на девизну и на динарску штедњу су генерално ниске. Међутим, ситуација је ипак далеко од тога да девизна

Економија

23.05.2016 у 22:00

За плац на Дедињу већи од 10 ари – порез 200.000 динара

Иако по слову пореских прописа порез на имовину за 2016. годину за елитни део Београда, а то је општина Савски венац са насељима Дедиње, Сењак и Топчидерско брдо, не би требало да буде већи од прошлогодишњег, управо уручена пореска решења то демантују. Нашој редакцији јавила се Љиљана Т, пензионисана лекарка из тог краја, од које порезници траже да плати порез на имовину од око 250.000 динара. То је, каже она, готово четири пута више него што је писало у прошлогодишњем решењу. Откуда то повећање? Из пореског решења је јасно да су јој порезници уз 58.000 динара пореза на кућу, колико је мање-више било и прошле године, „придодали” и порез на земљиште од око 200.000 динара. У пореском решењу пише да јој толико „следује” за 120 квадрата и плац од 1.076 метара квадратних, односно нешто

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

23.07.2026 у 00:55

Необично откриће у пустињи Мохаве могло би да промени сазнања о праисторијској уметности

23.07.2026 у 00:39

Иранска војска се спремила на копнену инвазију САД

23.07.2026 у 00:19

Мелбурн: жену прогласили мртвом док је правила пице

23.07.2026 у 00:01

Трамп: Иран није спреман да склопи договор, али врло брзо ће бити

22.07.2026 у 23:59

Ирска: на месту некадашњег католичког дома пронађени остаци још 22 бебе

22.07.2026 у 23:17

Фудбалери Браге голом из пенала савладали Железничар у Панчеву