Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
102.49	103.1	102.8
126.48	127.24	126.86

Ekonomija

03.03.2017 u 12:00

Do kraja marta odluka o maksimalnom broju zaposlenih

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) doneće do kraja marta Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali i na republičkom nivou vlasti. Zaposleni će biti pošteđeni linearnog smanjivanja, rekla je juče novinarima Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave. – Imamo dovoljno podataka i analiza da znamo gde je potrebno da zapošljavamo neke ljude, a gde je potrebno da dodatno optimizujemo broj ljudi. U svakom slučaju ukupni fiskalni efekat će biti neutralan, rekla je Brnabićeva. U aprilu se očekuje i usvajanje dokumenata i Akcionih planova za reorganizaciju sistema koja, kako smatraju u MDULS, najviše interesuju građane, odnosno u zdravstvu, školstvu i socijalnoj zaštiti.

Ekonomija

26.02.2017 u 17:00

Dva meseca bez plate ukidaju dozvoljeni minus

Sugrađanin B. Ć. bio je neprijatno iznenađen kada mu je banka kod koje ima tekući račun ukinula dozvoljeni minus dok je po prestanku radnog odnosa čekao penziju. – Ne razumem takvo ponašanje. Pa ja ću penziju dobiti. Uplata nije bilo samo dva meseca, kaže B. Ć. Slična iskustva imali su i drugi, pogotovo oni koji su ostali bez posla pa im je tako propao plan da uz malu pomoć banke, do nalaženja novog posla, prebrode to neveselo razdoblje. Anketa po bankama pokazala je da su pomenuta dva meseca bez primanja bankama „dovoljna” da klijentima ukinu tu uslugu, ali da one ne rade ništa što ugovorom o dozvoljenom minusu nije predviđeno. Naime, da bi dobio mogućnost da koristi dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, kako se još drugačije naziva dozvoljeni minus, klijent sa bankom sklapa ugovor.

Svet

06.09.2016 u 08:14

Fijat beži u Holandiju zbog poreza

Porodica Anjeli, neprikosnoveni simbol italijanske industrijske moći, odlučila je u subotu na sastanku akcionara da preseli sedište „Eksor holdinga” u Holandiju, javljaju mediji. Preseljenje sedišta „Eksora” podrazumeva premeštanje malog broja poslovnih pozicija u Holandiju, dok će najveći deo „Fijatovih” i svi „Ferarijevi” automobili i dalje biti pravljeni u Italiji. Ovo zapravo i nije novost zato što je „bežanje” „Fijata” iz Italije najavljeno još početkom 2104. godine. Istovremeno s promenom imena kompanije u „Fijat Krajsler automobili” (FCA) krajem januara te godine Serđo Markione, direktor automobilskog giganta najavio je selidbu sedišta kompanije iz Italije u Holandiju. I ne samo to. Istom prilikom najavio je i selidbu poreskog prebivališta kompanije u Veliku Britaniju.

Ekonomija

01.09.2016 u 08:05

Ponovo molimo Ruse za Petrohemiju

Ministar privrede Goran Knežević pokušaće da bude uspešan u poslu u kome su svi njegovi prethodnici bili neuspešni. A to je da oživi „Petrohemiju”, „Azotaru” i MSK uz pomoć Rusa. Kako javljaju mediji on je tokom posete Moskvi ruskoj delegaciji ponudio da uzmu učešće u restrukturiranju i oporavku ovih fabrika. Goran Knežević za naš list kaže da za ove firme pripremaju unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) i da je uveren da postoji realna nada da se njihov položaj reši na pozitivan način. Na naše podsećanje da on nije prvi ministar koji Rusima nudi ove fabrike, kao i da se to pokušava već osam godina, od 2008. od privatizacije NIS-a, kada smo pokušali u paketu da rešimo i ove „nevolje”, odgovara: – Pokušavaćemo dok ne uspemo. Knežević, sudeći prema ranijim izjavama,

Ekonomija

05.08.2016 u 22:10

Ništa teže nego obrnuti pare

U svetu, posledično i kod nas, kamate su na istorijski niskom nivou. Bilo da se radi o onima koje banke naplaćuju na plasirani novac, bilo da se radi o onim koje plaćaju na depozite. U očekivanju boljih vremena, a ekonomisti kažu da ovakvo stanje ne može večno da traje, vlasnicima novca ne preostaje ništa drugo do da pokušaju da „seobom” kapitala donekle amortizuju ovaj udar na novčanik. Možda u državne dužničke hartije, jer nose veći prinos od štednje, možda u zlato, nekretnine... Akcije preduzeća su po tom pitanju već odavno mrtve. M. S. će za koji dan, tačnije 11. avgusta kada država bude reemitovala trogodišnje dinarske obveznice s prinosom od 5,37 odsto, Ministarstvu finansija poveriti „na staranje” ušteđevinu. Odlučio je da proba ovu vrstu investicije, jer jedna od najvećih banaka kod

Ekonomija

26.07.2016 u 19:00

Plus na računu ne donosi kamatu

Polako, ali sigurno banke prestaju da plaćaju kamatu na pare građana. Kamate na štednju su na istorijski niskom nivou, a dodatno neke banke prestale su da primaju novu deviznu štednju građana. Nove devize u nekim bankama mogu da pređu „prag” samo ukoliko ih klijent ostavi na deviznom računu što podrazumeva da će dobiti samo onu minimalnu kamatu po viđenju. Novi je momenat da banke prestaju da plaćaju kamatu i na pozitivni saldo na tekućem računu. U ovom slučaju banke su plaćale kamatu po viđenju od 0,15 odsto. Jeste da se od te kamate nije niko obogatio, ali… U suprotnom pravcu kada klijent koristi bančine pare kamata se i dalje podrazumeva. – Banka me je pisanim putem obavestila da mi ubuduće neće plaćati kamatu po viđenju na tekućem računu. Uz to mi napominju da, ukoliko time

Ekonomija

19.07.2016 u 21:04

Da li porez na izdavanje stanova može da uveća poreske prihode

Za lepšu sliku budžeta centralne države ovog leta zaslužni su poreznici. Poreski prihodi su povećani, a ekonomisti nemaju dilemu da je za to zaslužna bolja naplata poreza, ali i veća privredna aktivnost, kao i veći prihodi koji se ostvaruju po tom osnovu. Prema zvaničnim podacima poreski prihodi su zaključno sa majom iznosili 340 milijardi dinara. Od jeseni veći budžetski priliv očekuje se i po osnovu toga što država najavljuje strogu kontrolu vlasnika stanova koji zarađuju na izdavanju nekretnina. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je

Ekonomija

06.06.2016 u 08:05

Američki hipotekarni scenario nemoguć u Srbiji

Domaći bankarski sektor pritiska čudnovat problem da imaju višak sredstava, a manjak klijenata. Podrazumeva se onih dobrih. Banke na sve strane oglašavaju svoje proizvode sa sve nižom cenom koštanja, jer su kamate u celini u padu. Međutim, da li su zbog većih plasmana banke spremne da snize kriterijume pa da, na primer, plasiraju stambene kredite s nižim početnim troškom poput osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)? Premija osiguranja iznosi 1,75 odsto iznosa kredita. Takvih zajmova je sve više u ponudi, međutim banke kažu da su i pored toga konzervativne, odnosno oprezne u odobravanju plasmana. Podsećanja radi, rizični ili neosigurani zajmovi bili su uzrok hipotekarne krize u SAD koja se posle u vidu globalne finansijske krize prelila na ceo

Ekonomija

31.05.2016 u 21:04

Zašto banke beže od devizne štednje

Da je neki devizni štediša kojim slučajem zaspao 2008. godine i probudio se ovih dana, ne bi mogao da poveruje šta bi od bankara doživeo. Pomenute godine na deviznu štednju banke su davale kamatu od čak devet odsto godišnje, a ovih dana to je neretko i nula. Nekoliko godina kasnije bankari su klijente u nedelji štednje počeli da dočekuju sa nižim kamatama, ali i sa šampanjcem. Ovih dana niti ih dočekuju, niti časte šampanjcem, a štediši se može dogoditi i da ga isprate iz banke. Obrazloženje – njegove devize im ne trebaju. Kreditni plasmani su na niskim granama, sve banke se bore sa viškom likvidnosti, pa im trošak da plate kamatu na novac koji im samo „čuči” u trezoru ne treba. Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su generalno niske. Međutim, situacija je ipak daleko od toga da

Ekonomija

23.05.2016 u 22:00

Za plac na Dedinju veći od 10 ari – porez 200.000 dinara

Iako po slovu poreskih propisa porez na imovinu za 2016. godinu za elitni deo Beograda, a to je opština Savski venac sa naseljima Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo, ne bi trebalo da bude veći od prošlogodišnjeg, upravo uručena poreska rešenja to demantuju. Našoj redakciji javila se Ljiljana T, penzionisana lekarka iz tog kraja, od koje poreznici traže da plati porez na imovinu od oko 250.000 dinara. To je, kaže ona, gotovo četiri puta više nego što je pisalo u prošlogodišnjem rešenju. Otkuda to povećanje? Iz poreskog rešenja je jasno da su joj poreznici uz 58.000 dinara poreza na kuću, koliko je manje-više bilo i prošle godine, „pridodali” i porez na zemljište od oko 200.000 dinara. U poreskom rešenju piše da joj toliko „sleduje” za 120 kvadrata i plac od 1.076 metara kvadratnih,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: rabrenović j.