Ništa teže nego obrnuti pare

U svetu, posledično i kod nas, kamate su na istorijski niskom nivou. Bilo da se radi o onima koje banke naplaćuju na plasirani novac, bilo da se radi o onim koje plaćaju na depozite. U očekivanju boljih vremena, a ekonomisti kažu da ovakvo stanje ne može večno da traje, vlasnicima novca ne preostaje ništa drugo do da pokušaju da „seobom” kapitala donekle amortizuju ovaj udar na novčanik. Možda u državne dužničke hartije, jer nose veći prinos od štednje, možda u zlato, nekretnine... Akcije preduzeća su po tom pitanju već odavno mrtve.

M. S. će za koji dan, tačnije 11. avgusta kada država bude reemitovala trogodišnje dinarske obveznice s prinosom od 5,37 odsto, Ministarstvu finansija poveriti „na staranje” ušteđevinu. Odlučio je da proba ovu vrstu investicije, jer jedna od najvećih banaka kod koje drži novac depozite više neće da oroči na duže od godinu dana, a i tada po kamati od oko tri odsto. Pa kad je već odlučio da „seli” novac u drugu banku, uzeo je u obzir i mogućnost da finansira državu. Zaradom i nije baš zadovoljan, pogotovo ukoliko se uzme u obzir da su pre desetak godina banke na evrodepozite davale kamatu i od sedam, osam odsto godišnje.

Nenad Gujaničić, iz Vajz brokera, kaže da građani nemaju veliki broj investicionih alternativa te uglavnom ostaju u štednim ulozima po mizernim kamatama.

– Prinosi na državne hartije od vrednosti su na rekordno niskom nivou (0,85 odsto jednogodišnje, 1,09 odsto dvogodišnje hartije) i neće dugo trajati iz prostog razloga, jer je to posledica monetarne politike ključnih centralnih banaka. Već ove godine je trebalo da usledi značajnije podizanje kamatne stope u SAD, ali je ovaj proces usporen pre svega zbog eventualnih posledica neželjenog ishoda britanskog referenduma. Podizanje euribora uslediće nakon što se značajnije oporavi ekonomija evrozone, a to će se preliti i na cenu zaduživanja naše države – kaže Gujaničić.

Ukratko, ni prinosi na obveznice ne konkurišu previše štednji. Ako su hartije duže ročnosti i prinosi su viši pa tako trogodišnje dinarske obveznice donose kamatu od pomenutih 5,37 odsto, a evro 3,25 odsto. U slučaju dinarske štednje kamate idu od tri odsto za oročenje na tri meseca do pet odsto za štednju na tri godine. Za iste rokove efektivna kamata na evroštednju je od 0,8 do 1,15 odsto.

Brokeri kažu da se građani najviše opredeljuju da kupe dvogodišnje i trogodišnje evroobveznice koje u prvom slučaju nose prinos od 1,4, a u drugom slučaju 3,25 odsto godišnje. Tek veća ulaganja od 10.000 do 20.000 evra donose unosniju zaradu. Prema podacima Narodne banke ulaganje stanovništva u državne hartije od vrednosti zanemarljivo je malo u odnosu na štednju koja trenutno iznosi 45 milijardi dinara u domaćoj valuti i 8,6 milijardi evra devizne štednje.

Porede se i troškovi. Na deviznu štednju plaća se porez, na dinarsku ne, a u slučaju kupovanja državnih dužničkih papira poreza nema. Brokerska provizija je 0,3 odsto. Može da bude i niža, u zavisnosti od sume koja se ulaže, a moguće je da bude fiksna, u apsolutnom iznosu, ukoliko je veća suma novca u pitanju. Kada su u pitanju Beogradska berza i Centralni registar, oni takođe imaju maksimalnu proviziju u apsolutnom iznosu od 5.000 dinara što može značajno smanjiti iznos ukupnih troškova. Investitor mora da otvori vlasnički račun za hartije od vrednosti i namenski račun u banci.

Državne dužničke papire moguće je kupiti na dva načina: direktno od države u primarnoj emisiji ili na sekundarnom tržištu putem Beogradske berze. Ukoliko se neko ipak odluči da finansira državu može da kupi čak 50 odsto obima aukcije. Ograničen je minimalni iznos kupovine i to na 50.000 dinara i 5.000 evra. Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koje po aukciji može da kupi jedna osoba je pet komada. U slučaju kupovine i prodaje kod brokera predmet trgovine može da bude i samo jedna obveznica.

S druge strane, ni ulaganje u nekretnine radi izdavanja nije isplativo, jer su pale cene najma.

– Stan koji se nekada izdavao za hiljadu evra, sada ne može da se izda ni za polovinu te sume. Tu su i troškovi održavanja od 20.000 do 30.000 dinara. Nema ni tražnje za iznajmljivanjem, jer nema stranaca, a diplomatskim predstavništvima su smanjeni budžeti – kaže Kaća Lazarević koja se bavi prodajom nekretnina.