Таг: драгутин минић карло

Октобар је кулминирао у нечему што се дешава последњих месеци, а и година, и неодољиво ме подсећа на једно предсказање из раних седамдесетих: на футуристичку алегорију „Зардоз” (скраћеница од Чаробњак из Оза). У том филму Џона Бурмена људи су уништили и планету и цивилизацију, а групе очајника, остаци човечанства, лутају од једног до другог разрушеног града, гледајући да преживе катастрофу....

Некако у августу оживе ратна сећања и пријатељства искована у Хирошими, на Варваринском мосту, у Книну... Кад су Јапанци видели да не могу да победе Американце, придружили им се у привредном чуду. И ми кад нисмо победили НАТО 1999. полако им се придружујемо у чуду. Што се Хрвата тиче, они тек сада, кад су постали чланови ЕУ, инсистирају на славној прошлости из четрес прве, цртајући кукасте...

Већ од септембра, држава се спрема да врати радне књижице хиљадама својих чиновника и радника како би растеретила буџет и оздравила српску економију. Прва реакција на ове најаве из Владе Србије је страх пола милиона запослених у разним установама да ће баш некога од њихзахватитинајављена сеча јавних службеника. Удржавном сектору запослено је око 493.000 људи и сви они ће, мање или више, у...

Горимо полако у новој европско-афричкој клими, у пожарима у Калифорнији, у кувању балканског лонца, а понајвише у врелини хладног рата Запада и Русије, у којем ми све више постајемо колатерална штета. А у свему томе, Грци нам стављају врућ кестен у шаке: срце нам каже да су у праведној борби против банкарских аждаја, а разум нам саветује да не радимо то исто, јер ја сам, ипак, Аница. Уосталом,...

Крај маја донео нам је почетак отопљавања односа са Албанијом. Онако, бриселски. Еди Рама је, право у камеру, не трепнувши, изјавио како је пројекат природне Албаније готово неприродан. Узвратио му је наш канцелар како ће Косово увек бити српско. Такође, не трепнувши. Брисел је задовољан, јер је двојац на брвну најавио мост. Чича је рехабилитован, а сада ће неки Срби да траже рехабилитацију...

Ако је су­ди­ти по то­ме ко­ли­ко да­нас има на­гра­да на­ме­ње­них по­слов­ним љу­ди­ма и ка­ко им се че­сто уру­чу­ју, ре­кло би се да на­ша еко­но­ми­ја цве­та и да смо ве­о­ма на­кло­ње­ни ства­ра­о­ци­ма ма­те­ри­јал­них вред­но­сти. При­зна­ња за ре­зул­та­те ко­је оства­ру­ју у при­вре­ђи­ва­њу, по­ди­за­њу и во­ђе­њу фа­бри­ка, за­по­шља­ва­њу, из­во­зу и та­ко­зва­ном дру­штве­но од­го­вор­ном по­сло­ва­њу, рет­ко им сти­жу од др­жа­ве. Пла­ке­те и ди­пло­ме им, по пра­ви­лу, де­ле њи­хо­ва удру­же­ња – или но­ви­на­ри....

 Прошао је 1. април, Дан радног народа, а пред нама је 1. мај, Дан жртава транзиције. Објективни економски показатељи, у лику канцелара, кажу да живимо све боље. То што живимо све лошије субјективни је осећај, који морамо што пре да мењамо. Како!? Па, мењајући свест, што нам је исти препоручио очински. Са новом свешћу, ћутаћемо, јер су нам уста пуна воде из Београда на води. Воде коју су нам...