Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Колумнисти

01.10.2016 у 09:35

Да ли је безазлени референдум заиста опасан

Да није трагично, било би комично! Председник РС Додик позван је на кривичну одговорност као суорганизатор референдума – непосредног изјашњавања народа који ЕУ препоручује чланицама и који се данас практикује широм демократског света. Занимљиво je да „предност” није добио представник РС у врху БиХ, Иванић, који се одлучно заложио за референдум, или Чубриловић – председник Скупштине РС, који је потписао одлуку Скупштине о референдуму, или, зашто да не, посланици који су се листом изјаснили за заказивање референдума. Или оних 99,8 одсто који су гласали „за” и који су, у ствари, главни кривци, али их штити анонимност, иначе ко зна шта би с њима било. Но, они су дан пошто је Додику уручен позив на саслушање, најавили опсаду Тужилаштва БиХ у Сарајеву. Референдумска подршка од 55 одсто

Колумнисти

03.09.2016 у 09:00

Референдум, него шта

Вучић је, као лидер у матици и одликаш на путу у ЕУ, изјавио да ће, уколико Инцко забрани референдум, сазвати састанак представника РС, а учинио је то ево и на само негативан став Савета за имплементацију мира. Додик пак, дрчни лидер угроженог ентитета, негде у исто време је рекао да високи представник Инцко не може да заустави референдум, а онда је додао да не хаје за одлуке савета јер слави рођење унуке. При само наизглед различитим ставовима сваки од њих је остао веран свом стилу политичког наступања. А шта ће урадити Инцко? У варијанти А, високи представник ће на основу ма колико спорних „бонских овлашћења” забранити референдум. После састанка у Београду, Вучић ће саопштити да је пренео став Брисела односно Немачке, али да ће коначну одлуку ипак морати да донесе руководство РС,

Колумнисти

06.08.2016 у 09:00

Овогодишње наравоученије из Поточара

Ове године комеморација у Сребреници протекла је мирно, како и доликује. Није било уобичајених сарајевских прозивки ко је био из Србије и Српске а ко није и зашто, шта је ко рекао или је пропустио да каже и сл. Није било ни псовања и каменовања званица. Инциденти, који су већ постали традиција, отклоњени су унапред. Београд је благовремено обавештен да су званичници из Србије непожељни, а они из Српске, који су имали намеру да дођу, отказали су из солидарности с матицом. „И мирна Босна“ (и Херцеговина). Уосталом, у Поточарима су још ранијих година, што под спољним притиском, што добровољно, продефиловали и Тадић, и Вучић, и Додик и Иванић и др. Најпре је то ултимативно тражила „међународна заједница”, затим је очекивано и поздрављано из Сарајева, а сада не само да то више није довољно

Колумнисти

09.07.2016 у 09:00

Како угодити Сарајеву

Почев од Ђинђића, преко Коштунице и Тадића, до Николића и Вучића, ниједан лидер Србије није успео да нормализује односе са БиХ. Прецизније, односе са бошњачким кантонима, јер са Српском су по природи ствари више-мање добри, а Херцег-Босну ти односи и не занимају. Ђинђић је испоручио првог председника Србије. За Коштуничиног мандата највећи број оптужених отишао је у Хаг. Тадић се поклонио жртвама у Сребреници. Али, нико од побројаних лидера после Милошевића није толико запео да те односе унапреди колико Вучић. Зарад напредовања ка ЕУ, отрпео је каменовање у Сребреници, оне који су линч дозволили гостио је у „Коларцу“, носио им милионске поклоне и сл. У то име, убедио је Додика да ублажи реторику и одложи референдум о враћању правосуђа у надлежност РС, иако по Дејтону и припада

Колумнисти

11.06.2016 у 08:30

Обновљена коалиција

Турски експремијер Давутоглу направио је инцидент на отварању Ферхадије, затим је бискуп Комарица упоредио Бањалуку с Блајбургом, у томе га је подржао Ријасет Исламске верске заједнице, па је реис Кавазовић Србе назвао Власима, потом је Изетбеговић Српску прозвао квазидржавом, па се опет огласио реис Кавазовић и рекао: „РС није настала на сађењу ружа него геноциду.” Није ли ипак сувише за тако кратко време да би било случајно? Све се то догађа истовремено с интензивном координацијом лидера Српске и Србије на стабилизацији мира у БиХ и региону. С десне обале Дрине, упркос линчу у Сребреници, премијер Србије је угошћавао у Београду, а председник Николић трпео отказивања посете Сарајеву. С леве обале пак отварање Ферхадије у Бањалуци било је на највишем нивоу, референдум о правосуђу је

Колумнисти

14.05.2016 у 08:30

Бањалучки протести – ко против кога

Да ли сте за издају, а против корупције, или сте против издаје, а за корупцију? – то је на известан начин дилема пред коју су своје грађане ставиле подељене и супротстављене политичке елите у Републици Српској. Ради се о два протестна скупа заказана истог дана у исто време у Бањалуци; о митингу који је заказала опозиција „Савез за промене” (СЗП), окупљена око СДС-а, у Парку „Младен Стојановић”, и о контрамитингу, који је заказала владајућа коалиција, окупљена око СНСД-а, недалеко одатле, на Тргу Крајине. Све је то у ствари само наставак предизборног надметања из прошле године, које је завршено трећом узастопном победом Додикове екипе на свим нивоима, са изузетком српског места у заједничком Председништву БиХ, које је припало Иванићу из ПДП-а. Иако са послаником мање у Сарајеву,

Колумнисти

19.03.2016 у 08:15

Егзодус и цурење Срба из Сарајева

„Прошло је више од двадесет година од Дејтона, променила су се три америчка председника, изумели су мобилни телефон, Русија се вратила међу велесиле, Београд је био престоница три државе…, а ниједан Србин се није вратио у Сарајево”, рекао је др Неле Карајлић ономад у Бијељини окупљаним Србима, који су после потписивања Дејтона пре 20 година избегли са подручја Сарајева у Семберију. Домаћини су захваљивали избеглицама зато што су допринели развоју града, а ови узвраћали захвалношћу што су их у зиму 1996. дочекали као своје. Две деценије раније, недуго по потписивању Дејтона, масовни одлазак српског народа са Грбавице и периферијских општина Сарајева имао је епске размере. Носећи крстаче и ископане ковчеге својих мртвих, десетине хиљада Срба, који су цео рат опстали у Вогошћи, Рајловцу,

Колумнисти

28.11.2015 у 09:15

Десетак Дејтона

На шта мислимо када ових дана толико помињемо Дејтонски споразум? Да ли на „највећи дипломатски успех САД после ‘45”? Или, на „мир без политичког решења”? На „Дејтон 2”? Или „дух, а не слово споразума”? На „лоше и застарело решење”? Или на „лудачку кошуљу”? На „оптимално решење”? Или на „легализацију геноцида”? На, „Дејтон минус Вашингтон”? Или, „добро решење превазиђено Бриселском фазом”? На сваком од бројних скупова у Бањалуци, Сарајеву, Београду, Загребу, Њујорку, одржаним поводом 20-годишњице споразума, доминирало је неко од наведених схватања „Дејтона”. Била је то још једна илустрација да се савремена политичка борба одвија и као борба за (ре)дефиницију појмова. Освајање монопола на тумачење најфреквентнијих политичких категорија путем дипломатских конференција, светских медија,

31.10.2015 у 09:19

Етничко чишћење – ратно и поратно

Да ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, који ће бити званично саопштени до краја године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убијали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље, трпали у концлогоре, етнички чистили. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово...

03.10.2015 у 09:15

Добри јесмо, али можда још недовољно

Колико год то звучало парадоксално, из Европе много хваљени однос српских власти према избеглицама могао би можда Србију безбедносно да удаљи од ЕУ. Није тешко разумети да је премијер Вучић, поред искрене људске солидарности са избеглицама, намеравао да својим „хуманизмом без граница“ импресионира свет и преко ноћи отклони четврт века плански и систематично конструисану стигму о Србима као...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Ненад Кецмановић