Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

12.03.2019 у 15:11

Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису

БИЗЕРТА – Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је исковано истинско и трајно пријатељство наша два народа”, рекао је Дачић, преноси Танјуг. Он је подсетио да

Србија

23.02.2019 у 16:14

Велики јунак – мали Гаврило.

Необична је прича о најмлађем учеснику балканских ратова Гаврилу Кићевићу из Крагујевца. Овај деветогодишњак, син јединац војног лица, добровољно је кренуо с војском напустивши топлину дома, окружење и пажњу седморо сестара. Прикључио се српској армији и у истој јединици са својим оцем, међу трећепозивцима, био распоређен у околини ослобођене Косовске Митровице. Ту је, у непријатељски расположеном албанском окружењу, начинио и по војску значајан подвиг, због чега је произведен у каплара. Игром судбине, балкански ратови биће једини оружани конфликт у коме ће учествовати, иако у неборбеној улози. Дечак ратник, иако нешто старији, није војевао у Првом светском рату, који је убрзо наступио. У зрелим годинама дочекао је и Други светски рат, али су га оружани обрачуни и овога пута мимоишли.

Србија

11.02.2019 у 15:21

Неславан крај.

Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала на Солунском фронту и држала положаје са јужне стране Преспе. На северном делу језера и Перистера биле су утврђене бугарске и немачке јединице, које су скоро сваког дана слале велики моторни чамац до варошице Ресна, на источној обали језера ради извиђања и прибављања хране. Француски артиљерци беху кивни јер нису успевали да тај чамац погоде. Бабунски је неуспешно покушао да замоли команданта 122. дивизије пуковника Дешизела да му дозволи да са четворицом својих

Србија

26.01.2019 у 17:00

Бојни вапај

Када се дознало ко је извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914, истог дана па надаље, руљa je несметано уништавалa дућане и кафане чији су власници били Срби. Аустроугарске власти нису ималe поверења ни у своје лојалне раднике који су пореклом били Срби: они би их или отпуштали, или би их пребацивали на друга радна места, далеко од центра царства, негде по рубу државе. Занимљив податак нађосмо у сплитским новинама Novo doba, бр. 213, од 21. IХ 1920. Текст под називом „Вапај Јадрана” дала је извесна особа која се потписала псеудонимом Стари. Он је био – како је и сам написао – православни Србин родом из Боке, који је ту и радио све до избијања Великога рата. Власти су га пребациле са службом на острво Хвар где није знао никог и није имао поверења ни

Друштво

26.01.2019 у 12:11

Документарац о Ристи Марјановићу, фотографу српске војске у Великом рату

Документарни филм „Радо иде Србин у војнике“ Војнофилмског центра „Застава филм“ премијерно је приказан синоћ у Комбанк дворани. Директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуковник Горан Иконић, поздрављајући публику, истакао је да је премијера уприличена поводом обележавања 140 година војне штампе и 70 година „Застава филма“ – куће која без прекида бележи војнички живот на овим просторима, негујући филмом традиције и чувајући сећања на наше славне претке. - Да није било Ристе Марјановића и његових фотографија ми данас не би имали јасну слику о јунаштву наше војске од Цера до Кајмакчалана, а свет не би имао потпуну представу о улози и значају српске војске у Великом рату и страдањима које је поднела, поручио је потпуковник Иконић. Документарни дугометражни филм, који је режирао

Друштво

21.01.2019 у 21:30

Сећање на мисију храбрих жена у Великом рату

Из Улице Џејмс број 39 у Лондону, места окупљања, преко удобног малог хотела у Паризу, немирног мора које је пресецао брод „Саидија”, којим су путовале у Солун, априла 1915. године из Енглеске у Крагујевац, њима потпуно непознати град непознате земље, стижу 42 волонтерке, предвођене Мејбел Синклер Стобарт. Тако почиње прича о једној од најзначајнијих мисија у пружању медицинске помоћи оболелим и рањеним војницима, али и цивилном становништву. „Мисија Стобарт” за шест месеци збринула је импозантних 20.000 пацијената. И у српској јавности готово потпуно је непозната.

Србија

19.01.2019 у 23:31

Одани пријатељ

Ретке су особе које пуно столеће од Великога рата, знају за француског пилота Робера Мартинеа (1886–1917). Одмалена се заносио летењем и када је авијација била у повоју почео је и он да се од 1909. њоме занима. Није се обесхрабрио чак и када је био повређен испавши из аероплана током такчмичења Париз–Брисел 1910. Имао је своју летелицу и свој аеродром тако да је могао на миру да се усавршава. Када је светска војна кренула 1914, Робер је био пилот у француској Трећој армији. С почетка 1915. године Французи су послали у Србију као војну помоћ своју ескадрилу МФ-99 под командом Рожеа Витра, у којој је био и Робер Мартине. Он је необично брзо у Србији постао драга и позната особа и то не само у војним круговима, јер је био простосрдачан, темпераментан и вољан да помогне свакоме. Док је

Србија

12.01.2019 у 19:41

Победници се враћају у отаџбину.

Минуше године чемерне и суре, неко навек клекну у балканском кршу а други осташе на ногама, Српска војска враћа се отаџбини. Победничка, јуначка, осакаћена и осокољена, иде на север, завичају своме. Ако рат уопште може имати лепше дане, то су ови. Описује их у дневнику Милета М. Продановић из Прањана код Чачка. „Петак, 5. октобар 1918. Дивизион је био у првом ешалону, креташе се лагано. Пут је био утабан од колона Тимочке дивизије које су прошле, па је удобан. Око девет часова време почиње да се мења, наоблачи се и ветар престаде дувати, црни облаци гомилаху се. Ми улазимо у клисуру Качаничку.

Србија

05.01.2019 у 21:04

Ратна срећа

Када причамо о чојству и јунаштву српске војске, били бисмо грешни а да не поменемо и једног од наших великих јунака из Балканских и Великог рата који је дуго пао у заборав. То је био мајор Михаило – Мика Ил. Маџаревић (1896–1965). После Ваљевске основне школе и два разреда трговачке школе, пошто је од малена волео војне параде и униформе, уписао се у Пешадијску подофицирску школу коју је завршио као најбољи питомац 21. класе 1910. Звездице на еполетама углавном је добијао сабљом у бојевима и то захваљујући великој храбрости и познавању ондашње ратне тактике. Иако је имао војну школу, због својих јунаштва и напредовања спадао је у такозване трупне официре.

Србија

22.12.2018 у 13:43

Овејани Србин, Владимир Фијат

Панчево – „Ето, сад сам војник, добровољац српске војске. Да бих боље представио себе као борца другог позива, описаћу свој изглед, од главе: прави ’панама’ шешир, светлоплаво одело по ондашњој моди, плитке жуте ципеле са високим штиклама и широким пертлама које су при ходу лепршале и краћи зелени ’модл’ мантил. Ни војник ни грађанин, али ипак војник. После првог додира са непријатељем изменио сам донекле изглед. Обуо сам заплењене аустријске резервне лаке цокуле жуте боје, а мантил заменио шињелом непријатеља. Прву шајкачу ставио сам на главу тек после извесног времена. Скинуо сам је са једне крстаче пободене изнад погинулог српског ратника”. То пише Владимир Фијат, добровољац, другопозивац – борац четврте чете првог батаљона шестог пешадијског пука, паметан, спретан, који се служи са

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 19:09

У албанском летовалишту Тале утопиле се две малолетне девојчице

19.06.2026 у 19:04

Раст БДП-а уз снажан допринос сектора услуга

19.06.2026 у 18:57

На Лондонском маратону 2027. очекује се 100.000 тркача

19.06.2026 у 18:51

Проходни сви путни правци и наплатне рампе у Србији

19.06.2026 у 18:50

Арсенал фест објавио сатницу наступа више од 50 извођача

19.06.2026 у 18:49

Симић: Годинама нам ускраћивано право на заставу, радује позив ЕУ, Квинте и Еулекса