Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

12.03.2019 u 15:11

Otkrivena spomen-ploča srpskim vojnicima u Tunisu

BIZERTA – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otkrio je danas u Bizerti u Tunisu spomen-ploču stradalim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, koji su se u januaru 1916. godine, posle povlačenja preko Albanije, iskrcali u staroj luci u tom gradu. Šef srpske diplomatije je potom obišao i položio vence na srpsko vojničko groblje. Dačić je rekao da se otkrivanjem spomen ploče odaje pošta i čuva trajna uspomena na hrabru srpsku vojsku i civile koji su se posle velike golgote iskrcali u staroj luci grada Bizerte 9. januara 1916. godine. „Ovim činom želimo da zahvalimo vlastima i građanima grada Bizerte na neizmernoj pomoći našoj vojsci i građanima u tim teškim vremenima kada je iskovano istinsko i trajno prijateljstvo naša dva naroda”, rekao je Dačić, prenosi Tanjug. On je

Srbija

23.02.2019 u 16:14

Veliki junak – mali Gavrilo.

Neobična je priča o najmlađem učesniku balkanskih ratova Gavrilu Kićeviću iz Kragujevca. Ovaj devetogodišnjak, sin jedinac vojnog lica, dobrovoljno je krenuo s vojskom napustivši toplinu doma, okruženje i pažnju sedmoro sestara. Priključio se srpskoj armiji i u istoj jedinici sa svojim ocem, među trećepozivcima, bio raspoređen u okolini oslobođene Kosovske Mitrovice. Tu je, u neprijateljski raspoloženom albanskom okruženju, načinio i po vojsku značajan podvig, zbog čega je proizveden u kaplara. Igrom sudbine, balkanski ratovi biće jedini oružani konflikt u kome će učestvovati, iako u neborbenoj ulozi. Dečak ratnik, iako nešto stariji, nije vojevao u Prvom svetskom ratu, koji je ubrzo nastupio. U zrelim godinama dočekao je i Drugi svetski rat, ali su ga oružani obračuni i ovoga puta

Srbija

11.02.2019 u 15:21

Neslavan kraj.

Francuska 122. divizija je prešla Albaniju, zajedno sa srpskom vojskom, stigavši – kako se to tada govorilo – u Staru Srbiju (Makedoniju). Njima su se pridružile i jedinice čuvenog našeg četničkog vojvode Jovana S. Stojkovića – Babunskog (1875–1920). Njegove jedinice bile su u sklopu pomenute francuske divizije, koja je ostala na Solunskom frontu i držala položaje sa južne strane Prespe. Na severnom delu jezera i Peristera bile su utvrđene bugarske i nemačke jedinice, koje su skoro svakog dana slale veliki motorni čamac do varošice Resna, na istočnoj obali jezera radi izviđanja i pribavljanja hrane. Francuski artiljerci behu kivni jer nisu uspevali da taj čamac pogode. Babunski je neuspešno pokušao da zamoli komandanta 122. divizije pukovnika Dešizela da mu dozvoli da sa četvoricom

Srbija

26.01.2019 u 17:00

Bojni vapaj

Kada se doznalo ko je izvršio atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, istog dana pa nadalje, rulja je nesmetano uništavala dućane i kafane čiji su vlasnici bili Srbi. Austrougarske vlasti nisu imale poverenja ni u svoje lojalne radnike koji su poreklom bili Srbi: oni bi ih ili otpuštali, ili bi ih prebacivali na druga radna mesta, daleko od centra carstva, negde po rubu države. Zanimljiv podatak nađosmo u splitskim novinama Novo doba, br. 213, od 21. IH 1920. Tekst pod nazivom „Vapaj Jadrana” dala je izvesna osoba koja se potpisala pseudonimom Stari. On je bio – kako je i sam napisao – pravoslavni Srbin rodom iz Boke, koji je tu i radio sve do izbijanja Velikoga rata. Vlasti su ga prebacile sa službom na ostrvo Hvar gde nije znao nikog i nije imao

Društvo

26.01.2019 u 12:11

Dokumentarac o Risti Marjanoviću, fotografu srpske vojske u Velikom ratu

Dokumentarni film „Rado ide Srbin u vojnike“ Vojnofilmskog centra „Zastava film“ premijerno je prikazan sinoć u Kombank dvorani. Direktor Vojnofilmskog centra „Zastava film“ potpukovnik Goran Ikonić, pozdravljajući publiku, istakao je da je premijera upriličena povodom obeležavanja 140 godina vojne štampe i 70 godina „Zastava filma“ – kuće koja bez prekida beleži vojnički život na ovim prostorima, negujući filmom tradicije i čuvajući sećanja na naše slavne pretke. - Da nije bilo Riste Marjanovića i njegovih fotografija mi danas ne bi imali jasnu sliku o junaštvu naše vojske od Cera do Kajmakčalana, a svet ne bi imao potpunu predstavu o ulozi i značaju srpske vojske u Velikom ratu i stradanjima koje je podnela, poručio je potpukovnik Ikonić. Dokumentarni dugometražni film, koji je

Društvo

21.01.2019 u 21:30

Sećanje na misiju hrabrih žena u Velikom ratu

Iz Ulice Džejms broj 39 u Londonu, mesta okupljanja, preko udobnog malog hotela u Parizu, nemirnog mora koje je presecao brod „Saidija”, kojim su putovale u Solun, aprila 1915. godine iz Engleske u Kragujevac, njima potpuno nepoznati grad nepoznate zemlje, stižu 42 volonterke, predvođene Mejbel Sinkler Stobart. Tako počinje priča o jednoj od najznačajnijih misija u pružanju medicinske pomoći obolelim i ranjenim vojnicima, ali i civilnom stanovništvu. „Misija Stobart” za šest meseci zbrinula je impozantnih 20.000 pacijenata. I u srpskoj javnosti gotovo potpuno je nepoznata.

Srbija

19.01.2019 u 23:31

Odani prijatelj

Retke su osobe koje puno stoleće od Velikoga rata, znaju za francuskog pilota Robera Martinea (1886–1917). Odmalena se zanosio letenjem i kada je avijacija bila u povoju počeo je i on da se od 1909. njome zanima. Nije se obeshrabrio čak i kada je bio povređen ispavši iz aeroplana tokom takčmičenja Pariz–Brisel 1910. Imao je svoju letelicu i svoj aerodrom tako da je mogao na miru da se usavršava. Kada je svetska vojna krenula 1914, Rober je bio pilot u francuskoj Trećoj armiji. S početka 1915. godine Francuzi su poslali u Srbiju kao vojnu pomoć svoju eskadrilu MF-99 pod komandom Rožea Vitra, u kojoj je bio i Rober Martine. On je neobično brzo u Srbiji postao draga i poznata osoba i to ne samo u vojnim krugovima, jer je bio prostosrdačan, temperamentan i voljan da pomogne svakome. Dok

Srbija

12.01.2019 u 19:41

Pobednici se vraćaju u otadžbinu.

Minuše godine čemerne i sure, neko navek kleknu u balkanskom kršu a drugi ostaše na nogama, Srpska vojska vraća se otadžbini. Pobednička, junačka, osakaćena i osokoljena, ide na sever, zavičaju svome. Ako rat uopšte može imati lepše dane, to su ovi. Opisuje ih u dnevniku Mileta M. Prodanović iz Pranjana kod Čačka. „Petak, 5. oktobar 1918. Divizion je bio u prvom ešalonu, kretaše se lagano. Put je bio utaban od kolona Timočke divizije koje su prošle, pa je udoban. Oko devet časova vreme počinje da se menja, naoblači se i vetar prestade duvati, crni oblaci gomilahu se. Mi ulazimo u klisuru Kačaničku.

Srbija

05.01.2019 u 21:04

Ratna sreća

Kada pričamo o čojstvu i junaštvu srpske vojske, bili bismo grešni a da ne pomenemo i jednog od naših velikih junaka iz Balkanskih i Velikog rata koji je dugo pao u zaborav. To je bio major Mihailo – Mika Il. Madžarević (1896–1965). Posle Valjevske osnovne škole i dva razreda trgovačke škole, pošto je od malena voleo vojne parade i uniforme, upisao se u Pešadijsku podoficirsku školu koju je završio kao najbolji pitomac 21. klase 1910. Zvezdice na epoletama uglavnom je dobijao sabljom u bojevima i to zahvaljujući velikoj hrabrosti i poznavanju ondašnje ratne taktike. Iako je imao vojnu školu, zbog svojih junaštva i napredovanja spadao je u takozvane trupne oficire.

Srbija

22.12.2018 u 13:43

Ovejani Srbin, Vladimir Fijat

Pančevo – „Eto, sad sam vojnik, dobrovoljac srpske vojske. Da bih bolje predstavio sebe kao borca drugog poziva, opisaću svoj izgled, od glave: pravi ’panama’ šešir, svetloplavo odelo po ondašnjoj modi, plitke žute cipele sa visokim štiklama i širokim pertlama koje su pri hodu lepršale i kraći zeleni ’modl’ mantil. Ni vojnik ni građanin, ali ipak vojnik. Posle prvog dodira sa neprijateljem izmenio sam donekle izgled. Obuo sam zaplenjene austrijske rezervne lake cokule žute boje, a mantil zamenio šinjelom neprijatelja. Prvu šajkaču stavio sam na glavu tek posle izvesnog vremena. Skinuo sam je sa jedne krstače pobodene iznad poginulog srpskog ratnika”. To piše Vladimir Fijat, dobrovoljac, drugopozivac – borac četvrte čete prvog bataljona šestog pešadijskog puka, pametan, spretan, koji se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat