Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Србија

31.08.2018 у 15:19

Давидовићу и Карађорђеве звезде и Легија части

„Желим да вас ово писмо затече у здрављу и задовољству. Ја вам нећи моћи да га пошаљем, јер се налазим у непријатељској земљи (Бугарској). Него пишем онако. Ако погинем можда ће се неко наћи да га пошаље. А ти Милице чувај име и образ, јер ако образ изгубиш, све си изгубила. И чувај дете, ако си га родила. Нешто си ми и о томе говорила пред одлазак. Ако си сина родила, а ја се жив не вратим у село, нађени му име Ратко, јер се уз рат родио. А ако је девојчица, нека буде Стана, по мајци... Ако имате што хране, добро сакријте, јер ће вам непријатељ све одузети. Овде хлеба ни од корова. Ми на фронту сада добијамо од Француза конзерве, па лепо. Сити смо и сад имамо пуно муниције. Ако се вратим, купићу ти шиваћу машину. Видео сам у Солуну силне шиваће машине. Све вас поздравља ваш Будо”, пише

Србија

24.08.2018 у 21:51

За мене нема смрти док ми отац не јави

Чачак – Велимир Ђ. Басарић, пешадијски мајор 33. класе Војне академије, погинуо је 28. октобра 1916. на Чукама (Солунски фронт) и сахрањен код цркве у селу Скочивару. Одликован златном медаљом и Карађорђевом звездом са мачевима. Био је необично храбар, неустрашив официр, бравурама силно подизао морал војника. Једног дана на Солунском фронту сео је на пањ према непријатељу који је на њега испалио око 40 граната, док је он мирно пушио. Кад су му пребацили да не треба да се излаже опасности, одговорио је: „За мене нема смрти док ми отац не јави.” Тако је и било. Тог, октобарског јутра 1916. изјутра позвао је официре свога батаљона да им да подушје пошто ће тога дана у 11 часова погинути, јер му је то у сну јавио пок. отац Ђока. Они су се смејали и у шали пили подушје. Ускоро,

Друштво

19.08.2018 у 14:36

Обележена 104. годишњица Церске битке

ЛОЗНИЦА - Код спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице данас је обележена 104. годишњица битке на Церу, прве савезничке победе у Првом светском рату. Државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, а осим њега, пошту су одали и венце положили и представници Мини старства одбране и Војске Србије, Лознице, Шапца, Крупња, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. У знак сећања на једну од најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату, до споменика је пешице стигла колона поштовалаца традиције и историје у традиционалном „Церком маршу”. Ђорђевић је поручио да данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату. Како је

Србија

11.08.2018 у 10:13

Немачким топовима тукао Немце

Миљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да је то најбољи Танасијевић, па ми предаде и један чланак о новим појединостима о ослобођењу Ниша, који је „Политика” објавила 1984. године, прибележио је књижевник и новинар Тихомир Нешић како је и сам сазнао за догађај с краја Првог светског рата, који сада за наш лист описује, Панчевац, Александар Аца Танасијевић, правећи увод причом о свом стрицу Миљку, рођеном у селу Заблаће у околини Чачка, по занимању учитељ и школски надзорник у драгачевском срезу. Додаје да је његов славни предак имао на својим плећима четири рата – Балканске, Први и Други светски, а деда Велисав учествовао је и у Руско-турском рату, док се по почетку Великог, Миљко

Србија

04.08.2018 у 10:00

Српски Гаврош

После оне прве кратке окупације наше престонице од аустроугарске војске, 2. децембра 1914. (по јулијанском календару), приликом тадашњег ослобођења Београда, капетан прве класе Љубомир К. Бели-Марковић (1885–1943), каснији међуратни ђенерал, напредовао је са митраљеским одељењем Четвртог коњичког пука „Великог кнеза Константина Константиновича”. Кретали су се према Калемегдану, јер се ту већ пробио и Други ескадрон истог пука. Противнички табор, чијих је јединица још било у граду, покушавао је да се понтонима пребаци на леву обалу Саве, али је тај њихов покушај био јаком ватром у потпуности онемогућен. Наши су их тукли са калемегданске стазе, која пролази целом дужином крај – од граната изроварене – савске обале. Недалеко од нашег поменутог коњичког пука, усред метежа, плотуна и борби,

Друштво

28.07.2018 у 22:00

Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи”

После прикупљања фотографија и докумената учесника Првог светског рата и дигитализовања картона носилаца Албанских споменица, Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године започео је нови пројекат: прикупљање имена и презимена страдалих и прављење базе меморијалне баштине из периода Великог рата. Идеја је да се кроз пројекат „Споменици јунака из Великог рата” направи јединствена база података о страдалима, као и о свим споменицима у земљи и иностранству везаним за овај ратни период: крајпуташима, споменицима културе, спомен-чесмама, спомен-плочама... Све локације, и гробља и меморијална баштина, биће унете на гугл-мапу, а подаци ће лако моћи да се претражују и биће део сајта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, на којем већ постоји велика база грађе везане за Велики

Србија

28.07.2018 у 10:17

Споменик грчком сељаку

У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен... Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису.

Србија

07.07.2018 у 08:00

Немогући Србин.

У Великоме рату сва наша избегла деца пре но што су наставила са школовањем у Француској, претходно су морала ићи у припремни једногодишњи разред. Тако је било и са Браниславом Браном Ил. Гојковићем, нашим међуратним професором Треће мушке гимназије у Београду. Док је ишао у једну од таквих припремних школа Сан-Жозеф у Марсељу да би се прехранио, јер оно што је од нашег посланства примао, ипак није било довољно, запослио се као кондуктер на марсељским трамвајима. Плата му је зависила од продатих карата. Марсељци су тада били као и ми данас: волели су да се што је могуће више шверцују, или што мање плате карту. Имали су обичај да уђу у трамвај на станици испред окретнице и плаћали карту која је била најјефтинија за једну станицу: само неколико суа (20 суа је један франак). Уместо да сиђу

Србија

01.07.2018 у 15:29

У Скадру се за јело купити није имало ништа.

Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.” Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је артиљеријски наредник Милета М. Продановић (1883–1945) из Прањана код Чачка, напомињући да је увек био у борбеном делу батерије са командиром, а доцније у штабу са командантом одсечне артиљерије на положају, на осматрачници. „Све сам борбене ситуације и догађаје на бојном пољу могао лично видети и убележити у свој дневник”, вели овај народни и демократски првак, страдао на самом крају Другог светског рата, негде око Фоче, од потере КНОЈ-а. Следе записи о новим

Магазин

29.06.2018 у 13:15

Официри са Колубаре умирали у беди

Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом овогодишњег јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? Јунаци у боју, надничари у миру Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому Војске Србије. Претходне две изложбе истог аутора носиле

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 07:07

Петоро повређених у серији напада, полиција сумња на исламофобни мотив

21.06.2026 у 07:00

Удес на путу Чачак–Краљево, саобраћај био у потпуном прекиду

21.06.2026 у 06:51

АМСС: Возачима опрез због врућина, на Прешеву задржавање до 35 минута

21.06.2026 у 06:40

Брнабићева: Циљ је био продубљивање мржње

21.06.2026 у 06:35

ВЈТ наложило да се утврди ко прети Веселину Милићу у притвору

21.06.2026 у 06:30

Вучић: Журило им се да изазову грађански рат