Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

24.08.2018 u 21:51

Čačak – Velimir Đ. Basarić, pešadijski major 33. klase Vojne akademije, poginuo je 28. oktobra 1916. na Čukama (Solunski front) i sahranjen kod crkve u selu Skočivaru. Odlikovan zlatnom medaljom i Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Bio je neobično hrabar, neustrašiv oficir, bravurama silno podizao moral vojnika. Jednog dana na Solunskom frontu seo je na panj prema neprijatelju koji je na njega ispalio oko 40 granata, dok je on mirno pušio. Kad su mu prebacili da ne treba da se izlaže opasnosti, odgovorio je: „Za mene nema smrti dok mi otac ne javi.” Tako je i bilo. Tog, oktobarskog jutra 1916. izjutra pozvao je oficire svoga bataljona da im da podušje pošto će toga dana u 11 časova poginuti, jer mu je to u snu javio pok. otac Đoka. Oni su se smejali i u šali pili podušje. Uskoro,

Društvo

19.08.2018 u 14:36

Obeležena 104. godišnjica Cerske bitke

LOZNICA - Kod spomen-kompleksa „Cerska bitka” u Tekerišu kod Loznice danas je obeležena 104. godišnjica bitke na Ceru, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a osim njega, poštu su odali i vence položili i predstavnici Mini starstva odbrane i Vojske Srbije, Loznice, Šapca, Krupnja, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U znak sećanja na jednu od najznačajnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, do spomenika je pešice stigla kolona poštovalaca tradicije i istorije u tradicionalnom „Cerkom maršu”. Đorđević je poručio da danas obeležavamo dan velike i veličanstvene pobede srpske vojske i države u Prvom svetskom

Srbija

11.08.2018 u 10:13

Nemačkim topovima tukao Nemce

Miljkov sinovac i moj prijatelj Aca, prosto dotrča i donese fotografiju svog strica. Reče da ne želi da hvali svoga „čiču” iako s ponosom naglašava da je to najbolji Tanasijević, pa mi predade i jedan članak o novim pojedinostima o oslobođenju Niša, koji je „Politika” objavila 1984. godine, pribeležio je književnik i novinar Tihomir Nešić kako je i sam saznao za događaj s kraja Prvog svetskog rata, koji sada za naš list opisuje, Pančevac, Aleksandar Aca Tanasijević, praveći uvod pričom o svom stricu Miljku, rođenom u selu Zablaće u okolini Čačka, po zanimanju učitelj i školski nadzornik u dragačevskom srezu. Dodaje da je njegov slavni predak imao na svojim plećima četiri rata – Balkanske, Prvi i Drugi svetski, a deda Velisav učestvovao je i u Rusko-turskom ratu, dok se po početku Velikog,

Srbija

04.08.2018 u 10:00

Srpski Gavroš

Posle one prve kratke okupacije naše prestonice od austrougarske vojske, 2. decembra 1914. (po julijanskom kalendaru), prilikom tadašnjeg oslobođenja Beograda, kapetan prve klase Ljubomir K. Beli-Marković (1885–1943), kasniji međuratni đeneral, napredovao je sa mitraljeskim odeljenjem Četvrtog konjičkog puka „Velikog kneza Konstantina Konstantinoviča”. Kretali su se prema Kalemegdanu, jer se tu već probio i Drugi eskadron istog puka. Protivnički tabor, čijih je jedinica još bilo u gradu, pokušavao je da se pontonima prebaci na levu obalu Save, ali je taj njihov pokušaj bio jakom vatrom u potpunosti onemogućen. Naši su ih tukli sa kalemegdanske staze, koja prolazi celom dužinom kraj – od granata izrovarene – savske obale. Nedaleko od našeg pomenutog konjičkog puka, usred meteža, plotuna

Društvo

28.07.2018 u 22:00

Grobovi Srba stradalih u Velikom ratu na „gugl mapi”

Posle prikupljanja fotografija i dokumenata učesnika Prvog svetskog rata i digitalizovanja kartona nosilaca Albanskih spomenica, Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine započeo je novi projekat: prikupljanje imena i prezimena stradalih i pravljenje baze memorijalne baštine iz perioda Velikog rata. Ideja je da se kroz projekat „Spomenici junaka iz Velikog rata” napravi jedinstvena baza podataka o stradalima, kao i o svim spomenicima u zemlji i inostranstvu vezanim za ovaj ratni period: krajputašima, spomenicima kulture, spomen-česmama, spomen-pločama... Sve lokacije, i groblja i memorijalna baština, biće unete na gugl-mapu, a podaci će lako moći da se pretražuju i biće deo sajta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, na kojem već postoji velika baza građe vezane za Veliki

Srbija

28.07.2018 u 10:17

Spomenik grčkom seljaku

U prebogatoj istoriji odnosa Grčke i Srbije mnogo je svetlih imena poput Rige od Fere, Karađorđa, Venizelosa Elefteriosa, kapetana ratnog broda „Temiskokle” ratne mornarice Grčke, potporučnika Marinosa Rikudisa koji je odbio naređenje da bombarduje Srbiju 1999. godine i zbog toga je osuđen... Među velikanima grčkog roda u kolektivnom sećanju našeg naroda koji je sa grčkom delio mnoge teške trenutke u svojoj novijoj istoriji posebno mesto pripada grčkom seljaku – pastiru iz sela na dvadesetak kilometara južno od Krfa, San Matijas, Janisu Janulisu.

Srbija

07.07.2018 u 08:00

Nemogući Srbin.

U Velikome ratu sva naša izbegla deca pre no što su nastavila sa školovanjem u Francuskoj, prethodno su morala ići u pripremni jednogodišnji razred. Tako je bilo i sa Branislavom Branom Il. Gojkovićem, našim međuratnim profesorom Treće muške gimnazije u Beogradu. Dok je išao u jednu od takvih pripremnih škola San-Žozef u Marselju da bi se prehranio, jer ono što je od našeg poslanstva primao, ipak nije bilo dovoljno, zaposlio se kao kondukter na marseljskim tramvajima. Plata mu je zavisila od prodatih karata. Marseljci su tada bili kao i mi danas: voleli su da se što je moguće više švercuju, ili što manje plate kartu. Imali su običaj da uđu u tramvaj na stanici ispred okretnice i plaćali kartu koja je bila najjeftinija za jednu stanicu: samo nekoliko sua (20 sua je jedan franak). Umesto da siđu

Srbija

01.07.2018 u 15:29

U Skadru se za jelo kupiti nije imalo ništa.

Čačak – „Pre nego što se baterija krenula, rano sam se uputio u Podgoricu, kupio nešto za jelo i piće što se dalo naći i sačekao moju vojsku, koja se ubivakovala pred samom Podgoricom u vašarištu. Ovde se primi nešto hrane – kukuruzna hleba za vojnike.” Ove i redove koji slede u sveščicu, u sredu, 25. novembra 1915. upisao je artiljerijski narednik Mileta M. Prodanović (1883–1945) iz Pranjana kod Čačka, napominjući da je uvek bio u borbenom delu baterije sa komandirom, a docnije u štabu sa komandantom odsečne artiljerije na položaju, na osmatračnici. „Sve sam borbene situacije i događaje na bojnom polju mogao lično videti i ubeležiti u svoj dnevnik”, veli ovaj narodni i demokratski prvak, stradao na samom kraju Drugog svetskog rata, negde oko Foče, od potere KNOJ-a. Slede zapisi o

Magazin

29.06.2018 u 13:15

Oficiri sa Kolubare umirali u bedi

Iako je proglašena velika pobeda, ratna slava je mnoge zaobišla u novostvorenoj Kraljevini SHS – borci sa Cera i Kajmakčalana brzo su zaboravljeni, a teška sudbina stigla je i nebrojenu ratni siročad i vojne invalideVeliki rat – velike pobede i veliki heroji slavom ovenčani. Istorija za udžbenike, sto godina po završetku i dalje intrigantna. Sagovornik „Magazina” etnolog Dimitrije Vujadinović povodom ovogodišnjeg jubileja, sto godina od završetka Velikog rata pozabavio se „drugom stranom medalje”. Kakva je posleratna sudbina brojnih znanih i još brojnijih neznanih ratnika koji su imali sreće da prežive strahote rata? Junaci u boju, nadničari u miru Tako je nastala i izložba „Zaboravljeni heroji” koja je nedavno održana u Domu Vojske Srbije. Prethodne dve izložbe istog autora

Srbija

22.06.2018 u 22:00

Srbi Mojsijeve vere u Velikom ratu

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba Mojsijevaca napisaše još i da su dosledni tim rečima, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije. Povest beleži da je Jevreja, srpskih ratnika bilo još u Srpsko-turskim ratovima od 1876–1878. godine, ali je njihova ljubav za srpsku zemlju došla do punog i svestranog izražaja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, kada su kao građani i vojnici, stari i mladi, primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorevanjem.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat