Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Србија

24.02.2018 у 12:15

Ватрено крштење

Током Балканских ратова и Великога рата начелник војног санитета, српски пуковник др Роман Сондермајер (1861–1923), имао је три сина са супругом Станиславом: Владислава, потпуковника авијације; Тадију (1882–1967), нашег славног пилота ловца из Великога рата и најмлађег Станислава (1898, Београд –1914), који је, као и старији брат Тадија, похађао Другу мушку гимназију и био одличан средњошколац. Станислав се све време угледао на браћу која су му била очигледни узори, а особито на средњег брата јер му је по годинама био ближи. Поред тога, сва тројица су била задојена косовским заветом, чојством и јунаштвом. Ваља имати још на уму да су они, по мајчиној страни, унуци Димитрија Ђурића (1838–1893), ђенерала потоњих Обреновића. Школске 1913/1914, по свршетку шестог разреда гимназије (по

Србија

04.02.2018 у 14:55

Чету сам волео сто пута више него болницу.

Чачак – Рат бејаше минуо али је ожиљак на лицу Михаила Ирижанина остао да навек сведочи о страшноме боју, кад му је куршум избио око. Остави плуг и волове начас, и у ораници родне Прељине стаде да сведочи о свом страдању намернику Милану Шантићу. А овај то 1838. у Београду одштампа у свом ратном зборнику „Витези слободе”... На сам Лучиндан, 1915. посели смо село Кукавицу – приповедао је сељак у долини Чемернице која се кроз Прељину спушта ка Западној Морави. То беше рано 18. октобра, па смо читавог дана водили борбу. Предвече удари киша и стиже ноћ, тешка, хладна. У рововима ужас, нема одбране од поводња, те одем у неку кућицу. Са мном још неколико другова, волео сам карте и увек их носио у џепу. Кад, пред зору, нападоше Бугари и трефик се у неком усеку. На мој вод удари цео батаљон

Друштво

30.01.2018 у 20:35

Најтрагичнији дан у српској војној историји

Књига „Легет 1914” аутора Слободана Лазаревића, која говори о војничкој катастрофи која је потиснута у колективном сећању, представљена је у Дому Војске Србије у Београду. Битка се одиграла 6. септембра 1914. године, почетком Првог светског рата, а тог дана погинуло је или заробљено, подаци у литератури се разликују, између пет и седам хиљада војника из Тимочке дивизије. Како је рекао историчар проф. др Предраг Марковић, реч је о „најкрвавијем дану у српској војној историји”, најтежим губицима ако се посматрају по дану ратовања. Српска војска је пошла преко Саве на захтев савезника који су у лето 1914. године били у тешкој ситуацији на свим фронтовима. У прелазак преко реке се кренуло са Чеврнтије код Шапца на поље Легет у околини Сремске Митровице. Међутим, речни десант је

Култура

28.01.2018 у 22:00

Страдање Рома у Првом светском рату

У раздобљу 1914. до 1918. Роми су делили судбину српског народа. И они су у вихору Првог светског рата били захваћени општом мобилизацијом, на фронту гинули, били рањавани или заробљени. У њиховим редовима било је и војних бегунаца и дезертера, али и подофицира, нижих и виших официра. За своје заслуге и храброст одликовани су Албанском споменицом и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У Галерији науке и технике САНУ вечерас у 18 часова биће отворена изложба „Страдање Рома у Првом светском рату”, а уводну реч одржаће академик Зоран Петровић и аутор изложбе др Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома и генерални секретар Европске ромске уније. – За претходне четири године одржани су бројни скупови поводом годишњице Великог рата, али ниједан није био посвећен Ромима. САНУ је

Србија

27.01.2018 у 11:44

Наши учитељи у Француској

Није непознато да је српска младеж, у немогућности да се у окупирано домовини школује, похађала школе и факултете у земљама савезницама, понајвише у Француској. Иако у изгнанству и презаузета ратним операцијама, српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија просто вапити за школованим људима. Зато је, док су топови грували, организовала српске школе у градовима Француске, а њен специјални изасланик у Паризу на том послу је био Јован Жујовић, председник Српске краљевске академије. Међутим, само најупућенији знају да је у Паризу кратко време (од новембра 1917. до јуна 1918) излазио месечни лист „Учитељ” („L’instituteur), орган Удружења учитеља Срба, Хрвата и Словенаца. Текстови су објављивани на српском, ћирилицом, и на француском језику. Сваки број (или двоброј) имао је 32

Србија

14.01.2018 у 17:03

Батаљон смрти

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље... То се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт... Одоше ђаци у смрт...” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресијавају на сунцу... Овим словима чачански књижевник Антоније Ђурић описује ступање у бој славне српске јединице „Хиљаду триста каплара”. И додаје за „Политику”: – Већ после првих борби назван је „Батаљоном

Србија

31.12.2017 у 13:20

Војевање Обрада Хорњака

Зрењанин – Српски добровољачки покрет, који је достигао своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату посебно је захватио Војводину. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске. Истраживањем ослободилачког покрета у Зрењанину се бави историчарка Владислава Игњатов, кустос у овдашњем Народном музеју где је приредила две изложбе о овој теми. Отежавајућа околност на овим просторима је била околност што је овде живео велики број Срба, а они су присилно мобилисани у Аустроугарску војску, тада највећег непријатеља Србије Већ у првој години рата од јула 1914. до јула 1915. године у војску Хабзбуршке монархије из Торонталске жупаније, са

Србија

24.12.2017 у 17:47

Господар Крфа

Савезници су се слагали да је Краљевини Србији уистину неопходна помоћ у наоружању, материјалу и људству, али се нису могли сложити у количини. Али није се могло дуго оклевати. Очекивана помоћ није дошла, а здружена противничка одморна војска започне и трећи напад 6. 10. 1915, тако да се на крају, после непуне три седмице, морала дати наредба за повлачење. Чланице Антанте су се осећале кривим што су допустиле да једина балканска савезница падне, а француски маршал Жозеф Жофр (1852–1931), командант Главног ђенералштаба, највише се осећао кривим што ништа није предузео на време, макар то било и на своју руку. Због оваквог стања, када су Срби најзад стигли до јадранске обале у Албанији, Жофр оснива комисију чији је задатак био да Савезници виде у каквом је психофизичком стању наша војска

Магазин

21.12.2017 у 16:35

Пронађена аустралијска подморница нестала 1914. године (ФОТО)

Канбера - Олупина аустралијске подморнице пронађена је после потраге која је трајала пуне 103 године, јавио је Би-би-си. У питању је прва аустралијска подморница ХМАС АЕ-1, која је нестала током Првог светског рата, у водама Папуа Нове Гвинеје. Подморница је нестала 14. септембра 1914. године са 35 чланова посаде, Аустралијанаца и Британаца. Пронађена је током 13. мисије у водама у близини острва Војвода од Јорка, у Папуи Новој Гвинеји. Аустралијска влада је саопштила да је овим открићем решена једна од најстаријих поморских мистерија у земљи. „Ово је једно од најважнијих открића у историји аустралијске морнарице. Нестанак ове подморнице је био први губитак Краљевске морнарице Аустралије и први такав губитак на страни савезника током рата. Велика трагедија и за нас и за наше

Србија

16.12.2017 у 13:11

Ратни пут Народне банке

Французи су известили да Народна банка Краљевине Србије неће моћи одједаред да се цела пренесе у Марсељ. Тражили су да уз трезор прво дођу само чланови управе (са породицама), док је велики део радника остао до даљег у измештеном возу-ледари у Солуну, што им не беше право... Ускоро Солун постаје војна кошница, јер су се почеле досељавати многе савезничке трупе, па су се преостали банчини радници са својим породицама преселили у Атину. Од нашег изасланика Балугџића дознају да је трезор срећно пристао у Марсељ 16. 12. 1915, где се већ сместио у Четвртом одељењу Француске банке. Сви радници тада кретоше до Француске и у Марсељ стигоше 22. 2. 1916. Наша банка је закупила и цео мецанин палате Муло да би могли лакше да оперишу са оноликим бројем сандука трезора... Прегледајући ратна

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 22:48

Габард: Фаучи финансирао истраживања у Вухану и утицао на обавештајне процене

20.06.2026 у 22:45

Евакуација на Евији због великог шумског пожара

20.06.2026 у 22:13

Мушкарац погинуо у судару аутомобила и аутобуса код Ниша

20.06.2026 у 22:07

Нови нестанак струје у нуклеарној електрани Запорожје

20.06.2026 у 21:58

Обележено 13 година рада КУД „Српски вез” у Куманову

20.06.2026 у 21:49

Премијер Пакистана и начелник генералштаба путују у Швајцарску на преговоре