Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

24.02.2018 u 12:15

Vatreno krštenje

Tokom Balkanskih ratova i Velikoga rata načelnik vojnog saniteta, srpski pukovnik dr Roman Sondermajer (1861–1923), imao je tri sina sa suprugom Stanislavom: Vladislava, potpukovnika avijacije; Tadiju (1882–1967), našeg slavnog pilota lovca iz Velikoga rata i najmlađeg Stanislava (1898, Beograd –1914), koji je, kao i stariji brat Tadija, pohađao Drugu mušku gimnaziju i bio odličan srednjoškolac. Stanislav se sve vreme ugledao na braću koja su mu bila očigledni uzori, a osobito na srednjeg brata jer mu je po godinama bio bliži. Pored toga, sva trojica su bila zadojena kosovskim zavetom, čojstvom i junaštvom. Valja imati još na umu da su oni, po majčinoj strani, unuci Dimitrija Đurića (1838–1893), đenerala potonjih Obrenovića. Školske 1913/1914, po svršetku šestog razreda gimnazije (po

Srbija

04.02.2018 u 14:55

Četu sam voleo sto puta više nego bolnicu.

Čačak – Rat bejaše minuo ali je ožiljak na licu Mihaila Irižanina ostao da navek svedoči o strašnome boju, kad mu je kuršum izbio oko. Ostavi plug i volove načas, i u oranici rodne Preljine stade da svedoči o svom stradanju namerniku Milanu Šantiću. A ovaj to 1838. u Beogradu odštampa u svom ratnom zborniku „Vitezi slobode”... Na sam Lučindan, 1915. poseli smo selo Kukavicu – pripovedao je seljak u dolini Čemernice koja se kroz Preljinu spušta ka Zapadnoj Moravi. To beše rano 18. oktobra, pa smo čitavog dana vodili borbu. Predveče udari kiša i stiže noć, teška, hladna. U rovovima užas, nema odbrane od povodnja, te odem u neku kućicu. Sa mnom još nekoliko drugova, voleo sam karte i uvek ih nosio u džepu. Kad, pred zoru, napadoše Bugari i trefik se u nekom useku. Na moj vod udari ceo

Društvo

30.01.2018 u 20:35

Najtragičniji dan u srpskoj vojnoj istoriji

Knjiga „Leget 1914” autora Slobodana Lazarevića, koja govori o vojničkoj katastrofi koja je potisnuta u kolektivnom sećanju, predstavljena je u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Bitka se odigrala 6. septembra 1914. godine, početkom Prvog svetskog rata, a tog dana poginulo je ili zarobljeno, podaci u literaturi se razlikuju, između pet i sedam hiljada vojnika iz Timočke divizije. Kako je rekao istoričar prof. dr Predrag Marković, reč je o „najkrvavijem danu u srpskoj vojnoj istoriji”, najtežim gubicima ako se posmatraju po danu ratovanja. Srpska vojska je pošla preko Save na zahtev saveznika koji su u leto 1914. godine bili u teškoj situaciji na svim frontovima. U prelazak preko reke se krenulo sa Čevrntije kod Šapca na polje Leget u okolini Sremske Mitrovice. Međutim, rečni desant je

Kultura

28.01.2018 u 22:00

Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu

U razdoblju 1914. do 1918. Romi su delili sudbinu srpskog naroda. I oni su u vihoru Prvog svetskog rata bili zahvaćeni opštom mobilizacijom, na frontu ginuli, bili ranjavani ili zarobljeni. U njihovim redovima bilo je i vojnih begunaca i dezertera, ali i podoficira, nižih i viših oficira. Za svoje zasluge i hrabrost odlikovani su Albanskom spomenicom i Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. U Galeriji nauke i tehnike SANU večeras u 18 časova biće otvorena izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu”, a uvodnu reč održaće akademik Zoran Petrović i autor izložbe dr Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma i generalni sekretar Evropske romske unije. – Za prethodne četiri godine održani su brojni skupovi povodom godišnjice Velikog rata, ali nijedan nije bio posvećen Romima. SANU je

Srbija

27.01.2018 u 11:44

Naši učitelji u Francuskoj

Nije nepoznato da je srpska mladež, u nemogućnosti da se u okupirano domovini školuje, pohađala škole i fakultete u zemljama saveznicama, ponajviše u Francuskoj. Iako u izgnanstvu i prezauzeta ratnim operacijama, srpska vlada je i te kako znala da će oslobođena Srbija prosto vapiti za školovanim ljudima. Zato je, dok su topovi gruvali, organizovala srpske škole u gradovima Francuske, a njen specijalni izaslanik u Parizu na tom poslu je bio Jovan Žujović, predsednik Srpske kraljevske akademije. Međutim, samo najupućeniji znaju da je u Parizu kratko vreme (od novembra 1917. do juna 1918) izlazio mesečni list „Učitelj” („L’instituteur), organ Udruženja učitelja Srba, Hrvata i Slovenaca. Tekstovi su objavljivani na srpskom, ćirilicom, i na francuskom jeziku. Svaki broj (ili dvobroj)

Srbija

14.01.2018 u 17:03

Bataljon smrti

Čačak – Na ratnim poljima Srbije te 1914. oni su bili najlepši cvetovi i poslednja nada da će svojim mladalačkim žarom i besprimernim patriotizmom, koji će uneti među trupe iskusnih ali iznemoglih ratnika, razbiti Poćorekovu kaznenu ekspediciju i odbraniti čast svoje zemlje... To se i dogodilo. Kada su napustili kasarnu u Skoplju i u besprekornom redu izašli na ulicu, masa sveta dočeka ih cvećem. Bilo je onih što nisu mogli da zadrže suze i jecaj: „Odoše đaci na front... Odoše đaci u smrt...” Buketi orošeni suzama padaju na ponosne mladiće, čiji se bajoneti i kaplarske zvezdice presijavaju na suncu... Ovim slovima čačanski književnik Antonije Đurić opisuje stupanje u boj slavne srpske jedinice „Hiljadu trista kaplara”. I dodaje za „Politiku”: – Već posle prvih borbi nazvan je

Srbija

31.12.2017 u 13:20

Vojevanje Obrada Hornjaka

Zrenjanin – Srpski dobrovoljački pokret, koji je dostigao svoje najviše domete i ostvario najznačajnije ciljeve u Velikom ratu posebno je zahvatio Vojvodinu. On je bio deo sveukupnog ratnog napora Kraljevine Srbije, ali i deo nacionalnih, ratnih, političkih i socijalnih težnji dela srpskog naroda koji je živeo u okvirima Austrougarske. Istraživanjem oslobodilačkog pokreta u Zrenjaninu se bavi istoričarka Vladislava Ignjatov, kustos u ovdašnjem Narodnom muzeju gde je priredila dve izložbe o ovoj temi. Otežavajuća okolnost na ovim prostorima je bila okolnost što je ovde živeo veliki broj Srba, a oni su prisilno mobilisani u Austrougarsku vojsku, tada najvećeg neprijatelja Srbije Već u prvoj godini rata od jula 1914. do jula 1915. godine u vojsku Habzburške monarhije iz Torontalske

Srbija

24.12.2017 u 17:47

Gospodar Krfa

Saveznici su se slagali da je Kraljevini Srbiji uistinu neophodna pomoć u naoružanju, materijalu i ljudstvu, ali se nisu mogli složiti u količini. Ali nije se moglo dugo oklevati. Očekivana pomoć nije došla, a združena protivnička odmorna vojska započne i treći napad 6. 10. 1915, tako da se na kraju, posle nepune tri sedmice, morala dati naredba za povlačenje. Članice Antante su se osećale krivim što su dopustile da jedina balkanska saveznica padne, a francuski maršal Žozef Žofr (1852–1931), komandant Glavnog đeneralštaba, najviše se osećao krivim što ništa nije preduzeo na vreme, makar to bilo i na svoju ruku. Zbog ovakvog stanja, kada su Srbi najzad stigli do jadranske obale u Albaniji, Žofr osniva komisiju čiji je zadatak bio da Saveznici vide u kakvom je psihofizičkom stanju naša

Magazin

21.12.2017 u 16:35

Pronađena australijska podmornica nestala 1914. godine (FOTO)

Kanbera - Olupina australijske podmornice pronađena je posle potrage koja je trajala pune 103 godine, javio je Bi-bi-si. U pitanju je prva australijska podmornica HMAS AE-1, koja je nestala tokom Prvog svetskog rata, u vodama Papua Nove Gvineje. Podmornica je nestala 14. septembra 1914. godine sa 35 članova posade, Australijanaca i Britanaca. Pronađena je tokom 13. misije u vodama u blizini ostrva Vojvoda od Jorka, u Papui Novoj Gvineji. Australijska vlada je saopštila da je ovim otkrićem rešena jedna od najstarijih pomorskih misterija u zemlji. „Ovo je jedno od najvažnijih otkrića u istoriji australijske mornarice. Nestanak ove podmornice je bio prvi gubitak Kraljevske mornarice Australije i prvi takav gubitak na strani saveznika tokom rata. Velika tragedija i za nas i za

Srbija

16.12.2017 u 13:11

Ratni put Narodne banke

Francuzi su izvestili da Narodna banka Kraljevine Srbije neće moći odjedared da se cela prenese u Marselj. Tražili su da uz trezor prvo dođu samo članovi uprave (sa porodicama), dok je veliki deo radnika ostao do daljeg u izmeštenom vozu-ledari u Solunu, što im ne beše pravo... Uskoro Solun postaje vojna košnica, jer su se počele doseljavati mnoge savezničke trupe, pa su se preostali bančini radnici sa svojim porodicama preselili u Atinu. Od našeg izaslanika Balugdžića doznaju da je trezor srećno pristao u Marselj 16. 12. 1915, gde se već smestio u Četvrtom odeljenju Francuske banke. Svi radnici tada kretoše do Francuske i u Marselj stigoše 22. 2. 1916. Naša banka je zakupila i ceo mecanin palate Mulo da bi mogli lakše da operišu sa onolikim brojem sanduka trezora... Pregledajući

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat