Film o uzrocima Velikog rata
Šta je uzrok a šta povod za Prvi svetski rat? Ko je i zbog čega započeo ovaj sukob? O tome svoje mišljenje iznosi deset vodećih evropskih intelektualaca koji se pojavljuju u dokumentarnom filmu „Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića, čija je premijera u petak uveče u Domu omladine u okviru 65. Martovskog festivala u 21 čas.
Stavove ukrštaju Džon Rol, autor knjiga „Put u Sarajevo” i „Kajzer Vilhelm Drugi i uzroci Prvog svetskog rata”, Dominik Liven sa univerziteta u Kembridžu, stručnjak iz Moskve Oleg Ajrapetov, Žan Pol Bled, germanolog i profesor emeritus na Sorboni, koji je izabran i za inostranog člana SANU, inače pisac biografija Ota fon Bizmarka, cara Franje Josifa i Franca Ferdinanda, Hju Stron, profesor na univerzitetu Oksford i Sent Endrjus...
– Nemački generalštab još od 1875. pokušavao je da predupredi mogućnost rata na dva fronta i zbog toga zahtevao od vlade u Berlinu da pokrene „preventivni” rat protiv Francuske ili Rusije. Za pobedu u ovakvom ratu Nemačkoj je bila neophodna podrška Austrougarske – kaže scenarista, reditelj i producent filma Miloš Škundrić.
Austrougarski najveći problem, kako dodaje, jeste Srbija, čiji se rast i razvoj sagledavaju u Beču kao velika pretnja po opstanak imperije.
– Od 1908. Austrougarska želi svoj mali rat kojim bi uništila Srbiju, dok od nemačkog saveznika očekuje zaštitu od moguće ruske intervencije. Nemačka shvata da je za ostvarenje njenih interesa rat Austrougarske protiv Srbije najpogodnija prilika i Balkan postaje područje glavnog nemačkog interesa. Odluka da se Austrougarska podrži i da napadne Srbiju i tako se otvori put ka opštem ratu u Evropi, doneta je u Berlinu 1912. godine – ističe naš sagovornik koji je koristio materijale iz arhiva Britanije, Francuske, Nemačke, Austrije, Češke, Holandije, Rusije i Srbije.
Stručni konsultant filma bio je Miloš Vojinović, istoričar iz Balkanološkog instituta SANU, a jedini sagovornik u filmu iz Srbije je nedavno preminuli direktor ovog instituta dr Dušan Bataković. Narator je britanski glumac Pol Moriarti.
U filmu koji gledaoca vodi kroz zakulisne političke igre, gde se analizira širi kontekst i iznose detalji situacija u kojima se odlučivalo o sudbini Evrope, animirane su stare istorijske mape i oživljeni portreti istorijskih ličnosti uz pomoć 3D tehnologije.
– Ovo je film o uzrocima rata, ne o samom ratu. Gledaoci će pored toga što će čuti važne činjenice, dobiti isti utisak kao kada gledaju igrani film. Želeo sam vizuelno atraktivan film, zanimljiv i ljudima koji nisu naročito zainteresovani za istorijske teme. U tome smo uspeli zahvaljujući holivudskom pristupu u dizajnu zvuka i muzici Nemanje Mosurovića – kaže Škundrić, dodajući da je budžet bio 120.000 evra, montaža trajala više od godinu dana i da u filmu od 115 minuta ima više od hiljadu rezova.
Podršku za svoje prvo dugometražno ostvarenje ovaj autor dobio je na konkursima Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije.
– Tada je ministar bio Ivan Tasovac. Pozvao me je čim je video trejler i prijavili smo se na konkurs. Film sada ide na strane festivale i izvesno je da će ga videti publika u Francuskoj i Britaniji. Kod nas će biti prikazan krajem oktobra na RTS-u. Za dva meseca videće ga i gledaoci na festivalu koji organizuje ruski glumac Nikolaj Burljajev na Krimu – navodi Škundrić koji je diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti i više puta bio nagrađivan na Martovskom festivalu („Šaht”, Was ist Life”).
– Situacija u domaćem filmu se popravlja. Važno je što su komisije koje Filmski centar angažuje za izbor filmova sastavljene od pravih ljudi. Ministarstvo kulture je ove godine dalo značajnija sredstva za film i to mi daje nadu za srpske filmove u budućnosti – kaže reditelj.
U planu mu je film „Šifra Vuk” o jugoslovenskom vazduhoplovstvu koje je sedamdesetih godina 20. veka išlo u potragu za NLO objektima, što je zasnovano na istinitom događaju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
