Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ризница

Друштво

14.10.2024 у 20:15

Раскошна ризница богословије

Српска православна богословија „Свети Арсеније” у Сремским Карловцима, коју је од оснивања пре 230 година похађало више хиљада ђака, међу којима су на десетине њих достигли највише положаје у СПЦ...

Друштво

27.03.2024 у 16:22

Поклон читаоцима - Ризница

Политика данас својим читаоцима поклања специјални додатак РИЗНИЦА са изабраним прилозима наших славних сарадника, писаца, песника, сликара, илустратора, карикатуриста и новинара.

Магазин

02.12.2018 у 12:00

Јована спасио Оченаш

Најчаснијим странама српске националне историје навек припадају мученици који се никад нису вратили из ратова за ослобођење и уједињење 1912–1918. и њихови живи другови који су у јесен 1918. донели зору у усправљену Отаџбину, изборивши се за крст часни и слободу златну. Народни музеј у Чачку и Удружење медија и медијских радника поводом стогодишњице Великог рата објавили су књигу „Поздравите отаџбину”. У првом делу представио сам фототипско издање књижице „Споменица јунацима изгинулим и помрлим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912–1918. из Чачка и чачанске црквене општине” коју су 1922. саставили овдашњи протојереји Сретен Ј. Михаиловић и Милан П. Гавриловић из Чачка. Други део књиге обухвата два записа из Чачка и Гуче, с почетка Великог рата, један историографски који је

Ризница

12.09.2018 у 10:59

За битке малим словом записане

Тражим помиловање за епопеје прашином завејане, за битке малим словом записане, за осветнике који давно леже у родној груди и за њихове ране љуте од потомака пренебрегнуте. За ризнице куд ступамо сваки дан ређе, где се чува круна и жезло с престола давно сашлог претка и његово знамење у крви грезло, за наше пређе од којих оста једино хумка и брзометка. За прославе у тишине одржане без војничке игре мушке, без ватара и гађања кроз прстен у мету, без испаљене иједне пушке граду с бедема. За дан славни прећуткивани Кога на броју слављених нема. (Политика. 1. јануар 1969. године)

Ризница

01.08.2018 у 18:47

Сенћанске стварности

Сента, почетком маја Сента: град у коме постоје удружења момака, удружења газда, великих газда, малих газда, удружења сопственика једног коња, удружења сопственика два коња, град у коме се, после десет часова увече, по кафанама наплаћује нарочита такса, нека врста „казне“ за ноћно седење, обилује разноврсностима живота који би могле да почну са шарене плакате што објављује да у том и том биоскопу игра Ширли Темпл, па све до оног брадатог ешкенаског Јеврејина што се крије од фотографске камере као од живе ватре... Кад је фоторепортер немоћан... У Сенти има неколико хиљада Јевреја. Већа половина су Ешкенази, ортодоксни Јевреји, који се придржавају верских писаних закона боље и упорније од оних што крче земљу по Палестини. Сефарди, мања половина Јевреја, сасвим

Магазин

12.07.2018 у 08:15

Сабља за хероја Добруџе

Стеван Хаџић је рођен 1868. године у Београду. Настављајући породичну војничку традицију, у Српско-бугарском рату је учествовао као ђак-добровољац Тимочког пешадијског пука. После свршене гимназије, 1886. уписао се у 19. класу Војне академије. Након стицања чина артиљеријског потпоручника, упућен је у Русију на стручно усавршавање. Руско министарство војно га је прво распоредило на стажирање у Костроми, након чега је примљен на Николајевску генералштабну академију (класа 1891–1895). Вртоглава каријера Након повратка у Србију почиње његова вртоглава војничка каријера: од водника у артиљеријском пуку, до 1910. напредовао је до шефа Генералштабног одсека и начелника Министарства војног. Исте године је постављен за војног изасланика у Петрограду, где је остао до почетка

Ризница

27.03.2018 у 13:35

Смртно руво Соје Чубрилове

Дођоше најзад последњи дани пред завршетак испита, дани грозничавог ишчекивања кад су полумрачним ходницима школским расле и проносиле се невјероватне и фантастичне вијести о резултатима матуре, а онда се и то све свршило некако преко мјере обично, и кад је већ једном угледао у рукама ту, толико жељену диплому, Бора Чубрило, сада свршени учитељ, погледао је зачуђеним очима у тај комад исписане хартије и одједном осјетио тако силну утученост и мукли бол да би најрадије јаукнуо попут најцрњег очајника. Постигао је тај – толико жељени циљ – и тога истог часа попустила је напетост и у њему као да се све срушило и остала мртва беспокретна празнина. - Па шта сад, одјекнуло је негдје у дубини душе и очајно питање. Док је тако неодлучно стајао на излазу школске зграде пришла му је је

Ризница

30.05.2018 у 13:27

1912.

Ноћас је прошуштала последња ноћ 1912. Будни смо били у последњој нићи 1912. и освајало нас је неко тешко и озбиљно сазнање, и падало је на нас једно широко и силно осећање времена, историје и судбине народа. Прошла је 1912. али још стоје она по земљи писана скрлетна слова претње и црвене гримасе освете, и још по улицама лети питање: Шта нам је била 1912? Улазак српске војске у Косовску Митровицу Била је година стварања јер се стварањем добија корен живота. Година кад су се узиђавале жртве, кад се певало уз сузе, оштре ударце смрти, кад се на међу јутарњег и вечерњег руменила точило руменило крви. Била је година кад вера престаје бити плитко лицемерство и кад радости нису више свакидашњи греси. Кад спољашња реч постаје унутрашња реч и осећајна и мисаона агресија,

Ризница

25.04.2018 у 17:35

Писмо оцу

Београд, 23. март 1897 Драги оче! Све до сада послате нове за ову годину примио сам потпуно и уредно. Можда сте се ражљутили што Вам до сад не писах. Будите уверени да би Вам до сад одговорио, да нисам у оваквом положају у ком се данас находим. Велики дуг од 50 форинти, оскудица у хаљинама и напослетку огроман школски посао, сметао је да Вам се јавим. Драги оче, ја сам не знам шта ћу радити од живота свога: омрзло ми је живети, гледајући како се моји вршњаци лепо носе и веселе се у овом најслађем добу човечијег живота. Моја ће младост прохујати а ја нећу ни једног дана весела и радосна дочекати. Разне неприлике и мучан начин живота довели су до очајања да ћу учинити што нико можда мој није урадио. Убићу се, да већ једном учиним крај свима патњама и мукама које ме од рођења

Ризница

27.03.2018 у 14:51

Новине у служби брака

Господин Мита је у избеглиштву, за време великога рата, осетио тек шта значи бити самохран у свету. Није то била нега која му је недостајала – стари нежења је већ навикао био да сам себе негује – али би га обузела носталгија, када би сви око њега пожелели кога свога који је остао у Отаџбини, а он није имао никога да пожели. Тада се решио да се жени чим се врати и, како је сад већ „видео света“ и научио се како се свет тамо у „иностранству“ жени, то је и он, по повратку у Отаџбину, редовно почео да прати огласе у новинама у којима се удаваче нуде. Како су ти огласи после рата били многобројни, то г. Мита, да би могао држати тачну евиденцију, исецао их је из новина и лепио у једној нарочитој књизи. Када би увече легао у свој момачки кревет, то би му била најпријатнија лектира. А

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 01:59

Дејвид Бекам добио звезду на Холивудској стази славних

13.06.2026 у 01:49

Додик: Очекивања од Трампове администрације још нису у потпуности испуњена

13.06.2026 у 01:38

Србије са 3:1 савладала Белгију

13.06.2026 у 01:25

Северна Кореја осудила америчко одобрење продаје ракета Јужној Кореји

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац