Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: riznica

Društvo

14.10.2024 u 20:15

Raskošna riznica bogoslovije

Srpska pravoslavna bogoslovija „Sveti Arsenije” u Sremskim Karlovcima, koju je od osnivanja pre 230 godina pohađalo više hiljada đaka, među kojima su na desetine njih dostigli najviše položaje u SPC...

Društvo

27.03.2024 u 16:22

Poklon čitaocima - Riznica

Politika danas svojim čitaocima poklanja specijalni dodatak RIZNICA sa izabranim prilozima naših slavnih saradnika, pisaca, pesnika, slikara, ilustratora, karikaturista i novinara.

Magazin

02.12.2018 u 12:00

Jovana spasio Očenaš

Najčasnijim stranama srpske nacionalne istorije navek pripadaju mučenici koji se nikad nisu vratili iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje 1912–1918. i njihovi živi drugovi koji su u jesen 1918. doneli zoru u uspravljenu Otadžbinu, izborivši se za krst časni i slobodu zlatnu. Narodni muzej u Čačku i Udruženje medija i medijskih radnika povodom stogodišnjice Velikog rata objavili su knjigu „Pozdravite otadžbinu”. U prvom delu predstavio sam fototipsko izdanje knjižice „Spomenica junacima izginulim i pomrlim u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje 1912–1918. iz Čačka i čačanske crkvene opštine” koju su 1922. sastavili ovdašnji protojereji Sreten J. Mihailović i Milan P. Gavrilović iz Čačka. Drugi deo knjige obuhvata dva zapisa iz Čačka i Guče, s početka Velikog rata, jedan istoriografski koji je

Riznica

12.09.2018 u 10:59

Za bitke malim slovom zapisane

Tražim pomilovanje za epopeje prašinom zavejane, za bitke malim slovom zapisane, za osvetnike koji davno leže u rodnoj grudi i za njihove rane ljute od potomaka prenebregnute. Za riznice kud stupamo svaki dan ređe, gde se čuva kruna i žezlo s prestola davno sašlog pretka i njegovo znamenje u krvi grezlo, za naše pređe od kojih osta jedino humka i brzometka. Za proslave u tišine održane bez vojničke igre muške, bez vatara i gađanja kroz prsten u metu, bez ispaljene ijedne puške gradu s bedema. Za dan slavni prećutkivani Koga na broju slavljenih nema. (Politika. 1. januar 1969. godine)

Riznica

01.08.2018 u 18:47

Senćanske stvarnosti

Senta, početkom maja Senta: grad u kome postoje udruženja momaka, udruženja gazda, velikih gazda, malih gazda, udruženja sopstvenika jednog konja, udruženja sopstvenika dva konja, grad u kome se, posle deset časova uveče, po kafanama naplaćuje naročita taksa, neka vrsta „kazne“ za noćno sedenje, obiluje raznovrsnostima života koji bi mogle da počnu sa šarene plakate što objavljuje da u tom i tom bioskopu igra Širli Templ, pa sve do onog bradatog eškenaskog Jevrejina što se krije od fotografske kamere kao od žive vatre... Kad je fotoreporter nemoćan... U Senti ima nekoliko hiljada Jevreja. Veća polovina su Eškenazi, ortodoksni Jevreji, koji se pridržavaju verskih pisanih zakona bolje i upornije od onih što krče zemlju po Palestini. Sefardi, manja polovina

Magazin

12.07.2018 u 08:15

Sablja za heroja Dobrudže

Stevan Hadžić je rođen 1868. godine u Beogradu. Nastavljajući porodičnu vojničku tradiciju, u Srpsko-bugarskom ratu je učestvovao kao đak-dobrovoljac Timočkog pešadijskog puka. Posle svršene gimnazije, 1886. upisao se u 19. klasu Vojne akademije. Nakon sticanja čina artiljerijskog potporučnika, upućen je u Rusiju na stručno usavršavanje. Rusko ministarstvo vojno ga je prvo rasporedilo na stažiranje u Kostromi, nakon čega je primljen na Nikolajevsku generalštabnu akademiju (klasa 1891–1895). Vrtoglava karijera Nakon povratka u Srbiju počinje njegova vrtoglava vojnička karijera: od vodnika u artiljerijskom puku, do 1910. napredovao je do šefa Generalštabnog odseka i načelnika Ministarstva vojnog. Iste godine je postavljen za vojnog izaslanika u Petrogradu, gde je ostao do početka

Riznica

27.03.2018 u 13:35

Smrtno ruvo Soje Čubrilove

Dođoše najzad poslednji dani pred završetak ispita, dani grozničavog iščekivanja kad su polumračnim hodnicima školskim rasle i pronosile se nevjerovatne i fantastične vijesti o rezultatima mature, a onda se i to sve svršilo nekako preko mjere obično, i kad je već jednom ugledao u rukama tu, toliko željenu diplomu, Bora Čubrilo, sada svršeni učitelj, pogledao je začuđenim očima u taj komad ispisane hartije i odjednom osjetio tako silnu utučenost i mukli bol da bi najradije jauknuo poput najcrnjeg očajnika. Postigao je taj – toliko željeni cilj – i toga istog časa popustila je napetost i u njemu kao da se sve srušilo i ostala mrtva bespokretna praznina. - Pa šta sad, odjeknulo je negdje u dubini duše i očajno pitanje. Dok je tako neodlučno stajao na izlazu školske zgrade prišla mu je je

Riznica

30.05.2018 u 13:27

1912.

Noćas je prošuštala poslednja noć 1912. Budni smo bili u poslednjoj nići 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko i silno osećanje vremena, istorije i sudbine naroda. Prošla je 1912. ali još stoje ona po zemlji pisana skrletna slova pretnje i crvene grimase osvete, i još po ulicama leti pitanje: Šta nam je bila 1912? Ulazak srpske vojske u Kosovsku Mitrovicu Bila je godina stvaranja jer se stvaranjem dobija koren života. Godina kad su se uziđavale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se na među jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi. Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti nisu više svakidašnji gresi. Kad spoljašnja reč postaje unutrašnja reč i osećajna i misaona agresija,

Riznica

25.04.2018 u 17:35

Pismo ocu

Beograd, 23. mart 1897 Dragi oče! Sve do sada poslate nove za ovu godinu primio sam potpuno i uredno. Možda ste se ražljutili što Vam do sad ne pisah. Budite uvereni da bi Vam do sad odgovorio, da nisam u ovakvom položaju u kom se danas nahodim. Veliki dug od 50 forinti, oskudica u haljinama i naposletku ogroman školski posao, smetao je da Vam se javim. Dragi oče, ja sam ne znam šta ću raditi od života svoga: omrzlo mi je živeti, gledajući kako se moji vršnjaci lepo nose i vesele se u ovom najslađem dobu čovečijeg života. Moja će mladost prohujati a ja neću ni jednog dana vesela i radosna dočekati. Razne neprilike i mučan način života doveli su do očajanja da ću učiniti što niko možda moj nije uradio. Ubiću se, da već jednom učinim kraj svima patnjama i mukama koje me od

Riznica

27.03.2018 u 14:51

Novine u službi braka

Gospodin Mita je u izbeglištvu, za vreme velikoga rata, osetio tek šta znači biti samohran u svetu. Nije to bila nega koja mu je nedostajala – stari neženja je već navikao bio da sam sebe neguje – ali bi ga obuzela nostalgija, kada bi svi oko njega poželeli koga svoga koji je ostao u Otadžbini, a on nije imao nikoga da poželi. Tada se rešio da se ženi čim se vrati i, kako je sad već „video sveta“ i naučio se kako se svet tamo u „inostranstvu“ ženi, to je i on, po povratku u Otadžbinu, redovno počeo da prati oglase u novinama u kojima se udavače nude. Kako su ti oglasi posle rata bili mnogobrojni, to g. Mita, da bi mogao držati tačnu evidenciju, isecao ih je iz novina i lepio u jednoj naročitoj knjizi. Kada bi uveče legao u svoj momački krevet, to bi mu bila najprijatnija

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

04.06.2026 u 22:42

Janša: Buduća vlada želi „dosadni mandat” kako bi normalno funkcionisala

04.06.2026 u 22:36

Vaks: Tramp pozitivno gleda na odnose SAD i Srbije, Ekspo veoma važan

04.06.2026 u 22:30

Drecun: Bezbednosni aparat Crne Gore nema kapacitet da garantuje sigurnost Vučiću

04.06.2026 u 22:23

Fon der Lajen u Tivtu: Samit posvećen sledećem poglavlju evrointegracija Zapadnog Balkana

04.06.2026 u 22:13

Prava mađarske manjine postala cena evropskog puta Ukrajine

04.06.2026 u 22:05

Dejan Tomašević se sastao sa ključnim čovekom ruskog sporta Mihailom Degtjarovim