Раскошна ризница богословије

Нови Сад – Српска православна богословија „Свети Арсеније” у Сремским Карловцима, коју је од оснивања пре 230 година похађало више хиљада ђака, међу којима су на десетине њих достигли највише положаје у СПЦ, попут патријарха Георгија Бранковића, обележава ову годишњицу занимљивом изложбом у сарадњи са Музејом Новог Сада, који је за ову прилику ексклузивно изложио поједине предмете.

Поставком „Карловачка богословија – 230 година од оснивања” представљена је прошлост школе, њени управитељи, професори и поједини ђаци и указано је на значај клирикалног училишта које је 1794. основао карловачки митрополит Стефан Стратимировић. Поред предмета које од раније поседују Музеј Новог Сада и богословија, пред посетиоцима су и експонати из приватног власништва.

Напрсни крст који је на грудима и ланцу носио један од ректора богословије Јован Борота музеј је успео да откупи и изложи, каже за „Политику” др Гордана Петковић, историчарка, музејска саветница и коауторка изложбе, уз садашњег ректора Јована Милановића. Иначе, син некадашњег ректора, Бранислав Борота, био је градоначелник Новог Сада између два рата, а захваљујући унуку, тај крст је изложен.

Ректори су били, између осталих, Иларион Руварац и Јован Вучковић, а први – Петар Јовановић Видак.

„Такође, Музеј града је недавно добио поклон од унука професора Бориса Селивановског, пореклом Руса који је овде дошао након Октобарске револуције. Имамо његов напрсни крст и ознаку, инсигније које су клирици добијали за завршетак богословије у Русији. Ту су његове наочаре и појас, а по мени екслузиван, досад невиђени предмет, јесте значка коју су носили Бели Руси који су овде живели”, прича.

Један од професора старије генерације с краја 19. и почетка 20. века био је Иван Маширевић, који је и завршио ову богословију, а његово сведочанство о школовању такође је део изложбе, као и његов појас, бројаница, али и успомена са пута на Хиландар са ђацима.

„Имамо и кутијицу са земљом са Свете горе, са тог путовања на које су ишли 1911. године. Две фотографије сведоче о том путу групе у којој је био и тадашњи професор Иринеј Ћирић, касније епископ бачки, који је пре две године канонизван”, додаје историчарка.

Посетиоци имају прилику да виде и црвену мантију патријарха Георгија Бранковића, који је 17 година био на црквеном престолу, тада у Сремским Карловцима. Центар овог места има данашњи изглед, како напомиње историчарка, захваљујући његовој иницијативи, па и новцу.

„У то време су подигнути нови Патријаршијски двор, зграда Богословије, Богословски семинар Стефанеум. Диван је пример како је он од ученика Карловачке богословије стигао до највишег положаја у Српској православној цркви”, каже коаторка изложбе на којој се може видети и уџбеник клирика Бранковића, као и његова одликовања као патријарха и честитка поводом 50 година свештеничке службе.

Иначе, данашња зграда богословског образовања најпре је била здање Народно-црквених фондова. У њу се богословија уселила тек 1964. године, након што је њен рад обновљен после прекида уочи почетка Другог светског рата. Раније је била смештена у старој школи, затим у новосаграђеној згради гимназије, као и у Богословском семинару.

У почетку је школовање трајало две године, а потом три. Један од ученика између 1905. и 1909. био је Константин Костић, касније прота и учесник Велике народне скупштине у Новом Саду. Његов индекс, који је изложен поводом 230 година Карловачке богословије, спада, по речима др Петковић, у ретке документе и сведочи о четворогодишњем школовању и значају установе која је тада била попут факултета.