Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лингвисти

Друштво

03.06.2021 у 09:37

Чомићева позива лингвисте на дијалог о Закону о родној равноправности

КРУШЕВАЦ – Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација. Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже: „Закон о родној равноправности – којим се, како влада наводи унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно

Култура

02.04.2021 у 18:00

Морална усправност и одмереност у свему

У Флеминговом роману „Из Русије с љубављу”, главни јунак, Џемс Бонд, каже својој руској партнерки: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Нико није довољно културан за тебе.) Ово „kulturny” (културан) позајмљеница је из руског у енглеском. И заиста, за разлику од прагматички оријентисаних Англосаксонаца, Словени ће знатно чешће рећи да је неко културан или некултуран и томе приписати знатнију тежину. Културан човек је и језички културан: свој језик користи по адетима своје културне баштине. Баш тим културним људима Иван Клајн био je аршин речених адета. Непосредно након његовог одласка сведочимо бројним и разноликим текстовима о једнако бројним и разноликим професоровим доприносима италијанистици, лексикографији, лексикологији, граматографији, нормативистици, итд. Писаће се много и о

Друштво

26.07.2020 у 19:24

Преминуо слависта Миодраг Сибиновић

Истакнути српски слависта, лингвиста, преводилац, књижевник и пензионисани професор Филолошког факултета, Миодраг Сибиновић, преминуо је данас у 83. години, саопштила је његова породица. Објавио је више од 300 стручних и научних радова и 20 ауторских књига из области науке о књижевности. Сибиновићева књига „О превођењу” (1990) била је основни уџбеник за све средњошколце преводилачког смера у Србији. Његови курсеви из руске народне књижевности и из теорије превођења били су први курсеви из ових научних дисциплина на славистици и Београдском универзитету, јавља Танјуг. Радови су му објављивани, осим на српском, на руском, чешком, француском, белоруском и украјинском језику. Године 1996. добио је звање почасног доктора Московског универзитета. Добитник је бројних домаћих и

Култура

21.06.2020 у 17:26

Више пажње поклањамо учењу страних језика него српског

Први корак који се може начинити у поправљању стања писмености и културе изражавања јесте повећање броја часова српског језика у школама, или бар раздвајање наставе језика од часова књижевности. Колеге из „Друштва за српски језик и књижевност” изнеле су ових дана податак да смо по броју часова матерњег језика на најнижој лествици у Европи, каже за наш лист Рада Стијовић, добитница значајног признања Матице српске – Повеље за неговање српске језичке културе. Проф. др Рада Стијовић, научни саветник, спада у ред најбољих српских лексикографа. Уредник је „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” Српске академије наука и уметности, један је од аутора „Речника српскога језика” у издању Матице српске и аутор два дијалекатска речника. Осим лексикографијом, бави се

Култура

12.02.2019 у 14:29

Зборник „Стазама славистике”

Објављен је књига „Стазама славистике” уреднице Рајне Драгићевић, која је сачињена од текстова штампаних у листу „Политика”, поводом 16. Међународног конгреса слависта, одржаног од 20. до 27. августа 2018. године у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије. Ово издање објавили су Савез славистичких друштава Србије и „Чигоја штампа”. Конгрес је добио највећу и несвакидашњу медијску подршку управо од нашег листа. Наиме, пуних шест месеци, од фебруара до августа 2018. године, „Политика” је објављивала текстове о конгресу, славистици и славистима. Писали су их угледни домаћи и страни слависти, а важан допринос у тој сарадњи имао је Градимир Аничић, лектор „Политике”. Скоро сви ти текстови се, уз сагласност аутора, објављују у

Култура

10.01.2019 у 21:00

Српски лингвиста века

Пре три године, у сарадњи Филолошког факултета Универзитета у Београду и Међународног славистичког центра, започет је капитални подухват издавања зборникâ посвећених научном и друштвено-културном раду најзначајнијег и најутицајнијег лингвисте с ових простора – Александра Белића. Кулминација тог подухвата симболички је обележена 2018. године, када је ово трокњижје у целини представљено у оквиру округлог стола „Александар Белић у историји славистике”, одржаног на 16. Међународном конгресу слависта, истом оном конгресу који је у Белићевој организацији и припреми морао 1939. да се откаже. Ово трокњижје својим обимом, методолошком, тематском и ауторском разноликошћу представља јединствен издавачки подухват овог типа. Три књиге под пригодним насловом „Српки лингвиста века” окупљају наслове

Култура

25.08.2018 у 20:28

Српски лингвиста века

Дело Александра Белића (1876-1960) сагледано је у историји славистике у оквиру округлог стола који је одржан у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, на 16. Међународном конгресу слависта у Београду. Учествовали су Миодраг Јовановић (Црна Гора), Себастијан Море (Швајцарска), Јаромир Линда (Чешка), Љубомир Поповић, Божо Ћорић, Милосав Тешић, Срето Танасић и Јован Делић, а модератор разговора била је Драгана Мршевић-Радовић. Овом приликом представљено је и трокњижје „Александар Белић српски лингвиста века“, у издању Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Култура

15.07.2018 у 21:31

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе. Чланови Граматичке комисије МСК (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по

Култура

19.03.2018 у 12:00

Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице

Упоредо с националним буђењем словенских народа у 19. веку, откривањем фолклора, уобличавањем словенских књижевних језика уз ослонац на народне, па и с романтичарски каналисаним импулсима „словенске узајамности”, настајала је и развијала посебна наука, а заправо мултидисциплинарна грана хуманистике – славистика. Оци славистике – Јозеф Добровски, Александар Востоков, Павел Јозеф Шафарик, Измаил Срезњевски, Франц Миклошич и др. – фундирали су ову дисциплину као филолошко-историјску, бавећи се проучавањем и коментарисањем споменика, историјским развојем словенских језика, словенским старинама и етногенезом словенских народа, њиховом писменошћу и књижевношћу. Наредно поколење (Аугуст Шлајхер, Ђура Даничић, Александар Потебња, Ватрослав Јагић, Аугуст Лескин, Јан Бодуен де Куртене и др.)

Регион

31.03.2017 у 18:00

Живи језик покојне државе

Декларацију о заједничком језику за 20 сати потписало је више од 2.000 људи, али није познато колико људи у истом документу види политичку интригу са непознатим последицама. Највише се узбудила јавност у Хрватској где текст овог документа оцењују као кукавичје јаје које их опет гура у југо-загрљај са Србима, из којег су крваво изашли. И док се чека шта ће на Балкану променити овај документ, који је представљен у Сарајеву, и у Србији на помен заједничког језика кажу „нека хвала”, уз оцену да је декларација заправо само – тројански лингвистички коњ. Уколико декларација води у нешто што се зове помирење и не руши углед српског језика, за професора Филолошког факултета у Београду Вељка Брборића, тај текст има смисла. Међутим, професор додаје да то не зависи од нас, већ од државних

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 18:25

Ђурђевић Стаменковски: Додатних пет милиона динара за обнову амфитеатра у Слободишту

09.06.2026 у 18:24

Зеленски: Украјина у бољој позицији на бојном пољу али и даље тешко

09.06.2026 у 18:19

Додик: Чемерно вечно рањено од муслиманско- хрватсих злочинаца пре 34 године

09.06.2026 у 18:12

Керкез: Плаже на којима су се десиле трагедије нису биле обезбеђене

09.06.2026 у 18:11

Атлетичарка Адриана Вилагош учествује на Дијамантској лиги у Ослу

09.06.2026 у 18:07

Грбовић открио језиве планове блокадера