Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Društvo

03.06.2021 u 09:37

Čomićeva poziva lingviste na dijalog o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

KRUŠEVAC – Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu pre dva dana, izazvao je brojne polemike u javnosti. Ideja je bila da novi zakon treba da donese bolju uravnoteženost među polovima, između ostalog, zbog čega su uvedena i dva nova oblika diskriminacije ‒ polno i seksualno uznemiravanje i segregacija. Najveća polemika je ipak nastala o rodno osetljivom jeziku. Protiveći se zakonu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU uputio je javnosti dopis u kome se između ostalog kaže: „Zakon o rodnoj ravnopravnosti – kojim se, kako vlada navodi unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce – direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno

Kultura

02.04.2021 u 18:00

Moralna uspravnost i odmerenost u svemu

U Flemingovom romanu „Iz Rusije s ljubavlju”, glavni junak, Džems Bond, kaže svojoj ruskoj partnerki: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Niko nije dovoljno kulturan za tebe.) Ovo „kulturny” (kulturan) pozajmljenica je iz ruskog u engleskom. I zaista, za razliku od pragmatički orijentisanih Anglosaksonaca, Sloveni će znatno češće reći da je neko kulturan ili nekulturan i tome pripisati znatniju težinu. Kulturan čovek je i jezički kulturan: svoj jezik koristi po adetima svoje kulturne baštine. Baš tim kulturnim ljudima Ivan Klajn bio je aršin rečenih adeta. Neposredno nakon njegovog odlaska svedočimo brojnim i raznolikim tekstovima o jednako brojnim i raznolikim profesorovim doprinosima italijanistici, leksikografiji, leksikologiji, gramatografiji, normativistici, itd. Pisaće se mnogo i o

Društvo

26.07.2020 u 19:24

Preminuo slavista Miodrag Sibinović

Istaknuti srpski slavista, lingvista, prevodilac, književnik i penzionisani profesor Filološkog fakulteta, Miodrag Sibinović, preminuo je danas u 83. godini, saopštila je njegova porodica. Objavio je više od 300 stručnih i naučnih radova i 20 autorskih knjiga iz oblasti nauke o književnosti. Sibinovićeva knjiga „O prevođenju” (1990) bila je osnovni udžbenik za sve srednjoškolce prevodilačkog smera u Srbiji. Njegovi kursevi iz ruske narodne književnosti i iz teorije prevođenja bili su prvi kursevi iz ovih naučnih disciplina na slavistici i Beogradskom univerzitetu, javlja Tanjug. Radovi su mu objavljivani, osim na srpskom, na ruskom, češkom, francuskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku. Godine 1996. dobio je zvanje počasnog doktora Moskovskog univerziteta. Dobitnik je brojnih

Kultura

21.06.2020 u 17:26

Više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego srpskog

Prvi korak koji se može načiniti u popravljanju stanja pismenosti i kulture izražavanja jeste povećanje broja časova srpskog jezika u školama, ili bar razdvajanje nastave jezika od časova književnosti. Kolege iz „Društva za srpski jezik i književnost” iznele su ovih dana podatak da smo po broju časova maternjeg jezika na najnižoj lestvici u Evropi, kaže za naš list Rada Stijović, dobitnica značajnog priznanja Matice srpske – Povelje za negovanje srpske jezičke kulture. Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik, spada u red najboljih srpskih leksikografa. Urednik je „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan je od autora „Rečnika srpskoga jezika” u izdanju Matice srpske i autor dva dijalekatska rečnika. Osim leksikografijom, bavi se

Kultura

12.02.2019 u 14:29

Zbornik „Stazama slavistike”

Objavljen je knjiga „Stazama slavistike” urednice Rajne Dragićević, koja je sačinjena od tekstova štampanih u listu „Politika”, povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista, održanog od 20. do 27. avgusta 2018. godine u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije. Ovo izdanje objavili su Savez slavističkih društava Srbije i „Čigoja štampa”. Kongres je dobio najveću i nesvakidašnju medijsku podršku upravo od našeg lista. Naime, punih šest meseci, od februara do avgusta 2018. godine, „Politika” je objavljivala tekstove o kongresu, slavistici i slavistima. Pisali su ih ugledni domaći i strani slavisti, a važan doprinos u toj saradnji imao je Gradimir Aničić, lektor „Politike”. Skoro svi ti tekstovi se, uz saglasnost autora,

Kultura

10.01.2019 u 21:00

Srpski lingvista veka

Pre tri godine, u saradnji Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Međunarodnog slavističkog centra, započet je kapitalni poduhvat izdavanja zbornikâ posvećenih naučnom i društveno-kulturnom radu najznačajnijeg i najuticajnijeg lingviste s ovih prostora – Aleksandra Belića. Kulminacija tog poduhvata simbolički je obeležena 2018. godine, kada je ovo troknjižje u celini predstavljeno u okviru okruglog stola „Aleksandar Belić u istoriji slavistike”, održanog na 16. Međunarodnom kongresu slavista, istom onom kongresu koji je u Belićevoj organizaciji i pripremi morao 1939. da se otkaže. Ovo troknjižje svojim obimom, metodološkom, tematskom i autorskom raznolikošću predstavlja jedinstven izdavački poduhvat ovog tipa. Tri knjige pod prigodnim naslovom „Srpki lingvista veka” okupljaju naslove

Kultura

25.08.2018 u 20:28

Srpski lingvista veka

Delo Aleksandra Belića (1876-1960) sagledano je u istoriji slavistike u okviru okruglog stola koji je održan u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, na 16. Međunarodnom kongresu slavista u Beogradu. Učestvovali su Miodrag Jovanović (Crna Gora), Sebastijan More (Švajcarska), Jaromir Linda (Češka), Ljubomir Popović, Božo Ćorić, Milosav Tešić, Sreto Tanasić i Jovan Delić, a moderator razgovora bila je Dragana Mršević-Radović. Ovom prilikom predstavljeno je i troknjižje „Aleksandar Belić srpski lingvista veka“, u izdanju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kultura

15.07.2018 u 21:31

Od Sofije 1963. do Beograda 2018.

Jedna od najstarijih komisija Međunarodnog slavističkog komiteta (MSK) jeste Komisija za proučavanje gramatičke strukture slovenskih jezika (kraće: Gramatička komisija) koja je osnovana osam godina posle Beogradskog međunarodnog slavističkog sastanka (održanog od 15. do 21. septembra 1955. godine) u Sofiji 1963. godine, u vreme održavanja V Međunarodnog slavističkog kongresa. Za njenog prvog predsednika izabran je Bohuslav Havranek, na čiju je inicijativu i bila osnovana, jedan od najistaknutijih predstavnika praške lingvističke škole. Članovi Gramatičke komisije MSK (GK MSK) bili su, od njenih početaka do danas, gramatičari iz slovenskih i neslovenskih zemalja, predstavnici različitih naučnih škola i sredina. Razlike u teorijsko-metodološkim polaznim pozicijama članova GK MSK po

Kultura

19.03.2018 u 12:00

Slavistički pokret u 20. veku: putevi i stranputice

Uporedo s nacionalnim buđenjem slovenskih naroda u 19. veku, otkrivanjem folklora, uobličavanjem slovenskih književnih jezika uz oslonac na narodne, pa i s romantičarski kanalisanim impulsima „slovenske uzajamnosti”, nastajala je i razvijala posebna nauka, a zapravo multidisciplinarna grana humanistike – slavistika. Oci slavistike – Jozef Dobrovski, Aleksandar Vostokov, Pavel Jozef Šafarik, Izmail Sreznjevski, Franc Miklošič i dr. – fundirali su ovu disciplinu kao filološko-istorijsku, baveći se proučavanjem i komentarisanjem spomenika, istorijskim razvojem slovenskih jezika, slovenskim starinama i etnogenezom slovenskih naroda, njihovom pismenošću i književnošću. Naredno pokolenje (August Šlajher, Đura Daničić, Aleksandar Potebnja, Vatroslav Jagić, August Leskin, Jan Boduen de

Region

31.03.2017 u 18:00

Živi jezik pokojne države

Deklaraciju o zajedničkom jeziku za 20 sati potpisalo je više od 2.000 ljudi, ali nije poznato koliko ljudi u istom dokumentu vidi političku intrigu sa nepoznatim posledicama. Najviše se uzbudila javnost u Hrvatskoj gde tekst ovog dokumenta ocenjuju kao kukavičje jaje koje ih opet gura u jugo-zagrljaj sa Srbima, iz kojeg su krvavo izašli. I dok se čeka šta će na Balkanu promeniti ovaj dokument, koji je predstavljen u Sarajevu, i u Srbiji na pomen zajedničkog jezika kažu „neka hvala”, uz ocenu da je deklaracija zapravo samo – trojanski lingvistički konj. Ukoliko deklaracija vodi u nešto što se zove pomirenje i ne ruši ugled srpskog jezika, za profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Veljka Brborića, taj tekst ima smisla. Međutim, profesor dodaje da to ne zavisi od nas, već od državnih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lingvisti