Српски лингвиста века

Пре три године, у сарадњи Филолошког факултета Универзитета у Београду и Међународног славистичког центра, започет је капитални подухват издавања зборникâ посвећених научном и друштвено-културном раду најзначајнијег и најутицајнијег лингвисте с ових простора – Александра Белића. Кулминација тог подухвата симболички је обележена 2018. године, када је ово трокњижје у целини представљено у оквиру округлог стола „Александар Белић у историји славистике”, одржаног на 16. Међународном конгресу слависта, истом оном конгресу који је у Белићевој организацији и припреми морао 1939. да се откаже. Ово трокњижје својим обимом, методолошком, тематском и ауторском разноликошћу представља јединствен издавачки подухват овог типа.

Три књиге под пригодним насловом „Српки лингвиста века” окупљају наслове (1) О Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане, (2) Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, (3) Александар Белић и „београдски стил”. Редакцију су чинили: проф. др Јелица Јокановић Михајлов, проф. др Ана Кречмер, проф. др Александар Милановић, проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Живојин Станојчић, проф. др Љиљана Суботић и проф. др Галина Тјапко, а Уређивачки одбор је имао следеће чланове: проф. др Александра Вранеш, проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Љиљана Бајић, проф. др Петар Буњак, академик Милосав Тешић, академик Предраг Пипер, проф. др Срето Танасић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Јован Делић и проф. др Весна Половина.

Уредници првог тома, који је изашао 2016. на сто четрдесету годишњицу рођења Александра Белића, били су проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Александар Милановић, а рецензенти проф. др Срето Танасић и проф. др Владимир Осолник.  Радови у овом зборнику, настајали и излагани у периоду од 1971. до 2016. на Научним састанцима у Вукове дана, као и у оквиру пројекатских секција научних састанака, показују богатство Белићевих научних разматрања у језичким питањима, представљајући јавности, из савременог угла, резултате научнокритичког сагледавања Белићевих филолошких и лингвистичких погледа, методолошких поступака и резултата до којих је долазио.

Друга књига носи наслов Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, уредници су проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Срето Танасић, а рецензенти проф. др Петар Буњак и проф. др Владимир Осолник. Други том едиције Александар Белић – српски лингвиста века представља нам радове у којима се приказује Белићев однос и сарадња са страним славистима и славистичким центрима, као и Белићев значај и допринос у оквиру светске славистике, а међу корицама књиге нашао се и део приређене Белићеве преписке и транскрипти Белићевих докумената из Архива САНУ.

Трећа књига у овом трокњижју насловљена је Александар Белић и „београдски стил”, а уредници су били проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Александар Милановић, док су рецензије дали проф. др Петар Буњак и проф. др Владимир Осолник. У њој се, кроз тумачења Белићевих виђења београдског стила, али и радове његових претходника и савременика, сагледава вредновање и рецепција овог термина који се успоставио у областима стилистике, нормативистике и стандардологије као један од најважнијих исходишта за проучавање српског језика и његове стандардизације почеком 20. века.

Поред недавно одржаног Међународног конгреса слависта (20‒27. август 2018), који представља круну славистичких окупљања у свету, а којим су се организатори одужили Белићевом завештању и Белићу као његовом организатору у Београду још 1939. године, несумњиви доказ да су Белићево прегалаштво и научна мисао и данас живи и актуелни представљају управо ове три књиге. Међу њиховим корицама обједињена су најразличитија и најкомплетнија сагледавања Белићевог научног рада у свим областима лингвистике у којима је као проучавалац дао неизмерљив допринос, не само у нашим, него и у оквирима светске славистике и науке о језику.

*Институт за српски језик САНУ