Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лингвисти

Култура

02.02.2026 у 13:27

Одлазак великог лингвисте

Српска култура и српска лингвистика остале су 20. јануара 2026. године без свог посвећеног делатника – Влада Ђукановића

Друштво

21.01.2026 у 13:04

Преминуо лингвиста Владо Ђукановић

Истакнути српски лингвиста Владо Ђукановић преминуо је у 66. години живота

Култура

09.11.2023 у 18:16

Олаф Брок на путу од Беле Паланке до Криве Феје

Свечаност поводом 120 година од издавања прве научне студије о српским дијалектима јужне Србије чији је аутор норвешки слависта Олаф Брок (1867–1961) организована у недавно у Норвешкој академији наука и књижевности у Ослу.

Култура

13.06.2023 у 19:33

САНУ обележила Дан Библиотеке: милион и по публикација науке и уметности

Српска академија наука и уметности обележила је Дан Библиотеке САНУ и посветила га стогодишњици рођења лингвисткиње Милке Ивић.

Култура

03.02.2023 у 19:57

Век од рођења академика Милке Ивић

О језику је писала с надахнутошћу песника и с прецизношћу математичара – тако су колеге говориле о лингвисти, професору универзитета и академику Милки Ивић (1923 – 2011).

Друштво

19.10.2022 у 08:56

Уџбеници неће бити писани родно осетљивим језиком

Уџбеници се неће писати такозваним родно осетљивим језиком.

Друштво

19.12.2021 у 22:55

Од белог орла до белих пчела

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета. Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до

Култура

29.07.2021 у 22:10

Законом о родној равноправности уводи се – нејезик

Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета, закључак је после скупа у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, на којем су разматрани проблеми и ризици употребе „родно осетљивог језика”, као и појединих одредаба Закона о родној равноправности. Закључке донесене на овом скупу подржали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, дописни члан Академије наука и уметности Републике Српске и председник Одбора за стандардизацију српског језика, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар

Друштво

15.06.2021 у 07:40

Лингвистика између законске и родне равноправности

Одавно један закон усвојен у Скупштини Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. У овом тексту преносимо други део разговора са еминентним стручњацима вођеним у нашој редакцији, а први део смо објавили јуче на сајту „Политике”. У приручнику се нуди и могућност избора, попут: антрополошкиња/ антропологица, дефектолошкиња/дефектологица, микробиолошкиња/микробиологица, педагошкиња/педагогица... Али, може само еколошкиња, кардиолошкиња, метеоролошкиња, а не и екологица, кардиологица, метеорологица. Зашто? ЈОВАНКА РАДИЋ: То није избор, већ присила да доследно користимо један од облика скованих по „логици” идеологије, а не по логици језика. Ми у дубинским слојевима свести имамо механизме који одлучују о томе који ћемо

Друштво

14.06.2021 у 13:50

Удар на већ рањени српски језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту „Политике” и у рубрици Међу нама. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима. Негодовањем против закона први се огласио Одбор за стандардизацију српског језика САНУ. Највећи део њихових примедби тиче се дела о родно сензитивном језику, тј. творбе именица женског рода на основу именица мушког рода. Како су истакли, тиме се нарушава структура српског језика и спроводи језички

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 15:54

Филиповић након укидања притвора Србима: Поступак се наставља у редовној процедури

11.06.2026 у 15:53

Потврђена најстрожа казна за Балијагића: 40 година затвора

11.06.2026 у 15:51

У ваздушни простор Kувајта ушла 24 дрона за последњих 48 сати

11.06.2026 у 15:49

У Музеју жртава геноцида представљена књига „Пироћанци - Праведници међу народима”

11.06.2026 у 15:48

Панел „Жене покрећу Србију“: Равноправност почиње стварањем једнаких могућности

11.06.2026 у 15:47

Александер Оспелт изабран за председника Међународне скијашке и сноуборд федерације