Četvrtak, 23.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: lingvisti

Kultura

02.02.2026 u 13:27

Odlazak velikog lingviste

Srpska kultura i srpska lingvistika ostale su 20. januara 2026. godine bez svog posvećenog delatnika – Vlada Đukanovića

Društvo

21.01.2026 u 13:04

Preminuo lingvista Vlado Đukanović

Istaknuti srpski lingvista Vlado Đukanović preminuo je u 66. godini života

Kultura

09.11.2023 u 18:16

Olaf Brok na putu od Bele Palanke do Krive Feje

Svečanost povodom 120 godina od izdavanja prve naučne studije o srpskim dijalektima južne Srbije čiji je autor norveški slavista Olaf Brok (1867–1961) organizovana u nedavno u Norveškoj akademiji nauka i književnosti u Oslu.

Kultura

13.06.2023 u 19:33

SANU obeležila Dan Biblioteke: milion i po publikacija nauke i umetnosti

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je Dan Biblioteke SANU i posvetila ga stogodišnjici rođenja lingvistkinje Milke Ivić.

Kultura

03.02.2023 u 19:57

Vek od rođenja akademika Milke Ivić

O jeziku je pisala s nadahnutošću pesnika i s preciznošću matematičara – tako su kolege govorile o lingvisti, profesoru univerziteta i akademiku Milki Ivić (1923 – 2011).

Društvo

19.10.2022 u 08:56

Udžbenici neće biti pisani rodno osetljivim jezikom

Udžbenici se neće pisati takozvanim rodno osetljivim jezikom.

Društvo

19.12.2021 u 22:55

Od belog orla do belih pčela

Novi Sad – Kada bismo rekli da beli orlovi ne mogu da polete, biolozi bi nas možda gledali u čudu. Ali ne i lingvisti. Ovaj izraz se, naime, u srpskom jeziku koristi za imenovanje najdaljeg pretka. Nasuprot tome, za najdalje potomstvo upotrebljava se izraz bele pčele, koji se, u zavisnosti od podneblja, odnosi na potomke u trećem, četvrtom ili petom kolenu – nakon deteta, unučeta, praunučeta i čukununučeta. Ovi nazivi za „ogranke” porodičnog stabla bili su tema predavanja „Od belog orla do belih pčela” dr Marte Bjeletić, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Na događaju održanom u novosadskom ogranku SANU ona je istakla da je srpski jedan od malobrojnih jezika koji ima imena za pretke iznad četvrtog kolena. Ti nazivi se često razlikuju od jednog do

Kultura

29.07.2021 u 22:10

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi se – nejezik

Svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije, što samo po sebi ne može biti u skladu s naukom o srpskom jeziku, nedopustiva je i, ukoliko se ne spreči, mogla bi imati nesagledive posledice, budući da je jezik suštinski činilac individualnog i kolektivnog identiteta, zaključak je posle skupa u organizaciji Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na kojem su razmatrani problemi i rizici upotrebe „rodno osetljivog jezika”, kao i pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zaključke donesene na ovom skupu podržali su: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Aleksandar

Društvo

15.06.2021 u 07:40

Lingvistika između zakonske i rodne ravnopravnosti

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U ovom tekstu prenosimo drugi deo razgovora sa eminentnim stručnjacima vođenim u našoj redakciji, a prvi deo smo objavili juče na sajtu „Politike”. U priručniku se nudi i mogućnost izbora, poput: antropološkinja/ antropologica, defektološkinja/defektologica, mikrobiološkinja/mikrobiologica, pedagoškinja/pedagogica... Ali, može samo ekološkinja, kardiološkinja, meteorološkinja, a ne i ekologica, kardiologica, meteorologica. Zašto? JOVANKA RADIĆ: To nije izbor, već prisila da dosledno koristimo jedan od oblika skovanih po „logici” ideologije, a ne po logici jezika. Mi u dubinskim slojevima svesti imamo mehanizme koji odlučuju o tome koji ćemo

Društvo

14.06.2021 u 13:50

Udar na već ranjeni srpski jezik

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Republike Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe je izazvao i veliku pažnju naših čitalaca, što se vidi i po brojnim komentarima na sajtu „Politike” i u rubrici Među nama. Kritički tonovi se uglavnom ne odnose na zakon u celini, već na članove kojima se propisuje obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u organima javne vlasti, udžbenicima i nastavnom procesu, kao i u medijima. Negodovanjem protiv zakona prvi se oglasio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Najveći deo njihovih primedbi tiče se dela o rodno senzitivnom jeziku, tj. tvorbe imenica ženskog roda na osnovu imenica muškog roda. Kako su istakli, time se narušava struktura srpskog jezika i sprovodi jezički

Prethodna Sledeća

1
2
3

Početna / Tagovi

23.07.2026 u 02:34

Lamar Stivens novi košarkaš Partizana

23.07.2026 u 01:29

Testiranje veštačke inteligencije krenulo po zlu

23.07.2026 u 01:13

Huti tvrde da su napali dva saudijska naftna tankera u Crvenom moru

23.07.2026 u 00:55

Neobično otkriće u pustinji Mohave moglo bi da promeni saznanja o praistorijskoj umetnosti

23.07.2026 u 00:39

Iranska vojska se spremila na kopnenu invaziju SAD

23.07.2026 u 00:19

Melburn: ženu proglasili mrtvom dok je pravila pice