Olaf Brok na putu od Bele Palanke do Krive Feje

Svečanost povodom 120 godina od izdavanja prve naučne studije o srpskim dijalektima južne Srbije čiji je autor norveški slavista Olaf Brok (1867–1961) organizovana u nedavno u Norveškoj akademiji nauka i književnosti u Oslu.

O Brokovoj knjizi „Dijalekti najjužnije Srbije” govorili su dr Gut Birkelund, direktor Norveške akademije nauka i književnosti, dr Tanja Milosavljević, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, dr Tatjana Trajković, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, ambasadori Srbije i Austrije u Norveškoj Dragan Petrović i dr Stefan Peringer. Svečanosti su prisustvovali dr Frode Helan, dekan Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Oslu, profesori Departmana za književnost i evropske jezike Fakulteta društvenih nauka, profesori i naučni radnici srpskog porekla sa više norveških univerziteta, kao i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Norveške. Posebno mesto među zvanicima imala je dr Ingvild Brok, rođaka Olafa Broka, takođe lingvista i profesor u penziji. 

Olaf Brok je jedan od najistaknutijih inostranih slavista. Najpre se bavio ruskim narodnim govorima, a naročito se istakao kao izuzetan fonetičar, kaže za naš list Tatjana Trajković.

– Carska akademija nauka u Beču ga je angažovala krajem 19. veka da istražuje narodne govore juga Kraljevine Srbije. Brok je boravio u Srbiji od 1899. do 1902. Bio je veoma profesionalan u svom poslu lingviste istraživača. Sretao se sa ljudima iz običnog naroda, razgovarao sa njima i verno zapisivao kako oni govore. Bili su to stariji i mlađi govornici, bunardžije, učitelji, profesori, đaci. Ti transkripti su sastavni deo monografije u kojoj je Norvežanin dao i dijalektološke opise stanja srpskih narodnih govora iz okoline Vranja, Leskovca, Vlasotinca, Krive Feje, Crne Trave, Zaplanja, Pirota, Bele Palanke... – ističe Tatjana Trajković.

Dodaje da je uložio mnogo truda u toku prikupljanja i zapisivanja građe, jer se na osnovu tih zapisa zaključuje da je imao istančan sluh, kojim je mogao da oseti najfinije fonetske osobine govora koje je ispitivao. Ovo ističu i naši istaknuti lingvisti Aleksandar Belić i Pavle Ivić.

– Pored lingvističkog terenskog rada, Brok se bavio i putopisom. Pisao je o krajevima koje je obilazio, o srpskom narodu i načinu njegovog života. Ove njegove zapise objavljivao je ugledni norveški list Aftenposten. Imao je želju da se vrati i da još piše o Srbiji, ali su se istorijske okolnosti tome isprečile – navodi naša sagovornica.

Naglašava da je Brok bio dugogodišnji uspešni generalni sekretar Norveške akademije nauka i književnosti i dodaje da je mudro održao njenu nezavisnost i u vreme nacističke Nemačke.

Uveo je slavistiku na norveški univerzitet, zainteresovao je skandinavske prostore za proučavanje slovenskih jezika. Postao je dopisni inostrani član Ruske akademije nauka i dopisni član Srpske kraljevske akademije nauka.

– Ubrzo nakon Brokove knjige o govorima prizrensko-timočke dijalekatske oblasti srpskog jezika pojavila se značajnija monografija „Dijalekti istočne i južne Srbije” (1905) našeg izuzetnog filologa Aleksandra Belića. Belić je davao osvrte na Brokov rad, gde je navodio njegove mane i vrline. Kasnije su se i drugi filolozi bavili Brokovim radom. Nakon svega, ostaje činjenica da je prva vrata sistemskom proučavanju srpskih narodnih govora otvorio Norvežanin Olaf Brok. Njegov je veliki podvig što se kao stranac obreo u jednoj njemu nepoznatoj zemlji, prvi put susreo sa srpskim jezikom, ali se, zahvaljujući svojim vrlinama i sposobnostima, izborio da iznese jednu vernu sliku o srpskim govorima – kaže Tatjana Trajković.

Stota godišnjica objavljivanja Brokove knjige obeležena je u Nišu 2003. u organizaciji Departmana za srpski jezik Filozofskog fakulteta simpozijumom „Olaf Brok i srpska dijalektologija”. Za 110. godišnjicu održana je tribina na Univerzitetu u Nišu „Srbi u Norveškoj 1899”. Godišnjica je 2023. obeležena na Filozofskom fakultetu u Nišu  tribinom „Olaf Brok i srpski dijalekti (1903–2023)”.