Од белог орла до белих пчела

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета.

Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до другог поднебља. Што се тиче белог орла, он је заступљенији у усменој традицији јер се помиње само у једној писаној потврди: натпису на чарди у близини манастира Ковиљ, где су наведени називи свих предака до десетог колена. То су: отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскурђел, кудел, куребал, сукурбал и бели орао. Такође, према речима др Марте Бјелетић, Милорад Павић у роману „Предео сликан чајем” наводи „белу орлицу” као женског претка, али у једанаестом колену, а пре ње су у породичном стаблу мати, баба, прабаба, чукунбаба, наврнбаба, аскурђела, курђупа, куребала, сукурдача и сурдепача. С друге стране, различити извори помињу још нека имена имена за претке старије од сукурбала, а то су ажмикир (или ожмикур) и курајбер.

Насупрот томе, израз беле пчеле је знатно распрострањенији. Његово порекло се повезује с пчеларством јер се тим именом означава пчеларски „род од паројка”. Конкретно, у „Српском рјечнику за кованџије” из 1879. Јован Живановић је забележио следеће: „Кад маторка кошница да први рој, онда се тај први рој зове првенац. А кад исти првенац у истој години пусти рој, онда се тај рој зове паројак, па кад и овај паројак опет у истој години пусти рој, онда се тај рој зове бијела пчела.”

Особеност ове појаве, према истом извору, јесте то што до ње долази само кад је година „изобилна пашом”. Зато је овај рој, иако економски безвредан за пчеларе, сматран симболом среће и благостања, па је његов назив, како каже др Марта Бјелетић, присутан и у фразеологији. Тако израз имати беле пчеле значи бити богат или имати свега у изобиљу. Потврду те симболике налазимо и у народним пословицама (Обрадовао се као да су му бијеле пчеле полећеле), благословима (Дабогда стекао беле пчеле) или заклињањима (Тако ти белих пчела).

„Израз ’беле пчеле’ постоји само у српском. Такав пчеларски термин није познат осталим словенским језицима. Иначе се ретко среће у једнини, а користи се у деловима Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. О старини тог израза сведочи и патроним Белопчеланин, ћирилски натпис из Херцеговине с почетка 15. века и назив села Билопчеле у Неретви, које се помиње у изворима из тог столећа”, навела је др Марта Бјелетић.

Она је додала да и Јован Живановић под овим изразом подразумева потомке у петом колену, бележећи да, као што је „бијела пчела кулминација ројења”, она је тако и код људи „кулминација сродства по крви”.

Такође, будући да се беле пчеле у кошницама не разликују по боји од пчела из других ројева, употреба придева беле при њиховом изворном именовању повезана је са симболиком те боје, која означава ретке појаве или изузетну вредност, а повезује се и са стваралачком снагом, чистотом, светлошћу, али и плодношћу.

„Истовремено, пчелињи рој симболизује људску породицу. За пчелу се такође везује једна од варијаната мотива плодности, а то је ’отварање’ пролећа. Најзад, пчелама је својствена и брачна еротска симболика”, истакла је др Марта Бјелетић.

Сличан пример налазимо и у симболици белог орла.

„Орао је симбол небеске, то јест соларне силе, ватре и бесмртности, а једно од митолошких својстава орла је и његова дуговечност и способност подмлађивања. Стога употреба речи бео у номиновању и белог орла и белих пчела, који својим карактеристичним позицијама омеђавају један крвно-сроднички низ, вероватно није случајна”, нагласила је др Марта Бјелетић, која је на крају предавања пожелела свим посетиоцима да – доживе своје беле пчеле.