Одлазак великог лингвисте

Српска култура и српска лингвистика остале су 20. јануара 2026. године без свог посвећеног делатника – Влада Ђукановића, неуморног прегаоца на пољу подизања свести говорника о значају неговања матерњег језика, приближавања научних знања из области србистике свим заинтересованим слушаоцима и читаоцима, те популаризације науке о језику у јавном простору.

Владо Ђукановић завршио је дипломске и магистарске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду и започео своју научну каријеру 1988. године, запосливши се у Институту за српски језик САНУ на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ. Као млади лингвиста и истраживач оставио је иза себе богату библиографију научних радова посвећених питањима савремене српске синтаксе, нормативистике, стандардологије, а значајан је и његов лексикографски рад – како у домену српске описне лексикографије, као обрађивача грађе за Академијин тезаурус и једног од аутора више томова овог монументалног речника, тако и у двојезичној лексикографији, где је у коауторству са Мајом Ђукановић објавио Српско-словеначки и словеначко-српски речник. У Институту за српски језик САНУ радио је до 2003. године, након чега је своје научноистраживачке компетенције ставио у службу примењене лингвистике, те основао предузеће „Лексиком – језички инжењерингˮ, у оквиру којег је водио бројне домаће и међународне лингвистичке пројекте, између осталог, и за организације попут Унеска и Уницефа.

Изузетна је заслуга Влада Ђукановића у едукацији младих лингвиста, и то као дугогодишњег сарадника и руководиоца лингвистичких програма у Истраживачкој станици „Петница”, али и као добронамерног, искусног колеге који је увек посвећено и стрпљиво делио знање и искуство са млађим сарадницима – истраживачима којима су његова подршка, поверење, подстицајне критике, смернице и коментари били непроцењиво значајни на почетку научног рада. Млади лингвисти, који су Влада обично упознавали по завршетку основних студија србистике, захваљујући њему неретко су стицали још једнако толико знања о језику и начину на који језички систем функционише. Подстицао је своје колеге да критички размишљају, да разумеју да је језик жив и да се стално мења и развија, да се не да укалупити, нити учење о њему треба свести на традиционалне граматичке описе и нормативне приручнике, да промене и појаве у језику имају свој смисао и узрок, те да је задатак истраживача управо да одгонетне зашто се нешто дешава, а не да то обележи као одступање од стандарда.

Нарочит допринос Владо Ђукановић оставио је на пољу популаризације језичких тема и приближавања лингвистичких истраживања најширој публици. Захваљујући његовим активностима као културног делатника, аутора и уредника низа телевизијских и радијских емисија посвећених лингвистичким темама, генерације су стасавале, спознајући значај учења матерњег језика и неговања језичке културе. Био је идејни творац и аутор сценарија неколиких серија посвећених језичким занимљивостима, недоумицама и уобичајеним грешкама у писању и говорењу, које су емитоване на РТС-у, а то су „Како се кажеˮ, „Досије Икс и Оксˮ, „Говори како требаˮ, као и емисије „Српски на кашичицуˮ, која је приказивана на ТВ Политика.

Од 2004. године уређивао је и водио емисију „Пут у речиˮ Радио Београда 2, током чијег је дводеценијског трајања уз њега сазревала и учила и група младих сарадника, будућих научних истраживача, универзитетских професора, мотивисаних знањем, бриткошћу ума, оштрином пера и погледима на језик свог уредника. У овој култној емисији, као и обично у медијским и јавним наступима, Владо Ђукановић старао се да верној, заинтересованој публици на креативан, пријемчив, занимљив начин представи нека важна, неретко сложена језичка питања, да разреши недоумице, докучи непознанице, да наведе слушаоце да промишљају о језику и значају језичке културе као његови матерњи говорници – стручњаци или лаици жељни знања и одговора... Био је један од ретких лингвиста који је сложена језичка питања умео да одене у рухо разговорног језика, чинећи да постану инспиративна тема свим људима чију пажњу привлаче српска лексичка ризница, питања норме стандардног језика и језичке културе.

Прерани одлазак Влада Ђукановића представља ненадокнадив губитак за српску културу и науку о језику, а његови сарадници и пријатељи остају без професионалног и животног учитеља, који је несебично делио знање, подстицао и својом креативношћу увек изнова мотивисао све око себе. Захвални смо му на свему чему нас је научио као врсни лингвиста и човек изузетних интелектуалних и духовних капацитета.

*Институт за српски језик САНУ