Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кромпир

Економија

08.09.2021 у 20:13

Шта доносе европски стандарди у производњи кромпира

У Србији се последњих дана говори о лошем роду кромпира због неповољних временских услова и високој цени коју ће плаћати купци. Мање је познато да се произвођачи суочавају и с великим променама у начину узгајања и складиштења ове врсте поврћа. Извозници, али и остали произвођачи сада морају да рачунају на значајне инвестиције јер је у Европској унији направљен велики заокрет у правилима производње и третирања тог поврћа. Највећи проблем постаје складиштење услед забране употребе препарата хлорпрофам, који је коришћен против клијања кромпира. Због тога ће произвођачи морати да изграде нове објекте или набаве додатну опрему. У супротном, неће моћи да пласирају своју робу на домаћем и иностраном тржишту. Према искуству произвођача из Хрватске, без озбиљних инвестиција и удруживања

Економија

01.09.2021 у 16:51

Род кромпира у Србији мањи од 50 до 70 одсто

Тропске температуре, без кише током скоро целог лета, умањиле су род кромпира у Србији за 50 до 70 одсто и у крајевима где је производња највећа, у ивањичком и чачанском, рекли су данас произвођачи те пољопривредне културе. Душко Димитријевић из села Брезова код Ивањице рекао је за Бету да су ове године у том крају биле незапамћене температуре од 32 и 34 Целзијусова степена на надморској висини од 1.000 метара, праћене врућим, јужним ветром и без имало јутарње росе. „Род ће ове године бити више него преполовљен за разлику од прошле године када ми је остало непродато 15 тона. Многи произвођачи су хранили краве и овце кромпиром, а ја и данас још имам кромпира од прошле године који дајем овцама, а 40 џакова сам бацио у шуму”, рекао је Димитријевић. Додао је да један од великих

Економија

04.06.2021 у 07:55

Копање у престоници младог кромпира

ГЛОГОЊ – Масовно вађење младог кромпира почиње ових дана на око 100 хектара у јужнобанатској престоници поврћа, Глогоњу. Прскалице се не гасе, а овдашњи повртари обилазе и загледају биљке, меркајући да ли је зрело за један од најважнијих послова у сезони. Иако се на пијачним тезгама нуди ово популарно рано поврће, његови најчувенији произвођачи кажу да је то роба или из увоза или из пластеника, „али то није то – тај укус”. „Засади све до Сефкерина све касније стижу, али вреди мало сачекати јер наш кромпир слови за најбољи и јесте тако. Ми производимо само млади кромпир, много га и сами трошимо, док у централној Србији гаје онај што траје читаве године. Сада нам је ударни период. Млади кромпир је специфичан јер не може да се дуго држи, од момента када се извади он је ’риба на сувом’. Ја

Економија

02.03.2021 у 20:20

Вагони домаћег кромпира пропашће непродати

Пријепоље – Нека нам неко каже шта да радимо са оволиким непродатим првокласним планинским кромпиром. Складишта и магацини су нам пуни, а купаца ни за лек. Не иде продаја ни по најнижој цени. Очекујемо да држава брзо нешто предузме, јер ће кромпир ускоро да проклија и пропадне. Ваљало би некако помоћи многим пољопривредницима који трпе због овога... То за наш лист каже стари повртар Саво Жунић (83) из Сељашнице код Пријепоља, највећи произвођач кромпира и купуса у Лимској долини. Домаћин на гласу, који са синовима Стеваном (49) и Дејаном (46) стално улаже у ову производњу: имају седам хектара под поврћем (кромпир гаје на Јабуци и Бабинама на више од 1.000 метара надморске висине), своје хладњаче, системе за наводњавање, сву механизацију, наравно и велику производњу. Тај посао су и

Економија

11.02.2021 у 22:00

Расте увоз помфрита, цене домаћег кромпира падају

Глас због ниских цена последњих дана дигли су произвођачи кромпира у Србији. Код Горњег Милановца организован је протестни скуп због невероватне цене и од 10 динара, колико откупљивачи нуде за килограм овог поврћа док их производња, кажу, кошта – 13. Јасно је да економске рачунице нема а поврх свега у складиштима су остале залихе које немају купце, и поред ове минималне цене. Локални медији јављају да су повртари из Моравичког округа незадовољни и да у последње три деценије не памте овако лошу ситуацију на тржишту. Приноси су били одлични, а цена од 14 динара је никада нижа. Прошле године добијали смо 35 динара, наглашавају произвођачи и упозоравају да удела у свему овоме има велики увоз који угрожава домаћу производњу. – Наше „фабрике” под отвореним небом пуне су неизвесности –

Економија

16.08.2019 у 15:14

Приштина забранила увоз кромпира и меда из Македоније

ПРИШТИНА – Косовски министар трговине и индустрије Ендрит Шаља саопштио је да је то министарство од данас увело забрану „увоза” кромпира и меда из Северне Македоније, као одговор на мере које је Скопље предузело према неким производима са тзв. Косова, пренела је приштинска Коха. Шаља у саопштењу достављеном медијима каже да је од јуна ове године, када је Северна Македонија увела Приштини тарифе на производе од рибе, подносио више жалби Секретаријату ЦЕФТА и македонском министру економије, али да до данас није добио одговор. С обзиром на то да два месеца није добио одговор био је дужен да донесе ову меру како би „заштитио интересе Косова, косовских производа” и најавио предузимање других радњи у складу са законом. „Данас сам одлучио да уведем реципрочне мере за производе из

Економија

15.03.2019 у 13:50

Невероватно: Увозимо кромпир за 7,5 милиона евра годишње

Од некадашњег значајног извозника кромпира на тржишта Румуније и Бугарске, са садашњом просечном производњом на 28.000 хектара и просечним приносом од 14 тона, Србија је постала значајан увозник кромпира, најчешће из Немачке, Белгије и Холандије, подаци су Привредне коморе Србије. „Када су Румунија и Бугарска ушле у Европску, унију изгубили смо та тржишта”, каже секретар удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић и додаје да Србија и када је 2012. године успела да испуни стандарде да извезе више, није имала количине, асортиман и цене. Површине под кромпиром у Србији су за пар година са 41.000 хектара спале на 28.000 хектара. Богуновић је рекао да је Србија земља која троши доста кромпира, па расте увоз који је прошле године достигао 30.000 тона и

Потрошач

06.03.2019 у 23:00

Србија заштитила ивањички, а увози белоруски кромпир

Кромпир из Ивањице добио је у Заводу за интелектуалну својину Србије ознаку географског порекла, као производ који испуњава захтеве за посебним одликама. Ивањички кромпир, како истиче портал „Глас западне Србије”, деценијама je на гласу као крупна кртола која расте у планинском подручју, даље од поља која посећују биљне штеточине. Али последњих година произвођачи из овог краја суочавају се са много проблема. Осим што на пијацама накупци неовлашћено рекламирају разне врсте кромпира као „ивањички” и увоз расте.

Регион

22.11.2018 у 10:37

Кромпир у Хрватској за годину дана поскупео 46,6 одсто

ЗАГРЕБ - Просечне цене пољопривредних производа у Хрватској порасле су у другом тромесечју ове године за 7,4 посто у односу на исти период 2017., при чему су поскупели биљни, а појефтинили сточни производи, показују подаци хрватског Државног завода за статистику. Цене биљних производа порасле су за 17,9 посто на годишњем нивоу, док су цене стоке, перади и сточних производа пале за 3,1 посто. Раст цена биљних производа, како наводе статистичари, проузрокован је скоком цена кромпира за 46,6 посто, воћа за 34,1 одсто, житарица за 8,5 и вина за 2,6 процената. Истовремено, забележен је пад цена индустријског биља за 2,1 посто и поврћа за 3,9 одсто. На пад цена стоке, перади и сточних производа утицало је смањење цена свиња за 14,9 процената, перади за 7,5, конзумних јаја за 4,7 и

Србија

17.05.2018 у 19:44

Зашто Србија увози помфрит

Чачак – Иако нашу земљу одликују веома повољни агроеколошки услови за гајење кромпира уз традицију од 212 година, из лета у лето бележи се смањење површина под овом културом, у науци проглашеном за биљку будућности. Кромпиришта су са 100.000 хектара (1970) сведена на 40.000 (2016), па је просек у минулих 12 лета (2005–2016) био 52.000 хектара, уз годишњи пад од 2,28 одсто. У свету се, истовремено догађа стопа раста од 1,28 процената. – Површине под кромпиром 2016. године, у односу на 2000. када је ступила на снагу забрана извоза нашег кромпира у земље Европске уније због појаве прстенасте трулежи, смањене су чак 42,71 проценат. Иако је 2012. укинута речена забрана, поља под кромпиром и даље су све мања. До овако опадајућег тока дошло је првенствено због неисплативости производње,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 12:58

Иран потврдио затварање Ормуског мореуза до даљег

11.06.2026 у 12:57

Игуман ватопедски Јефрем упутио писмо захвалности Патријарху српском Порфирију

11.06.2026 у 12:51

Мацут: До краја јуна кључни рокови за европске реформе

11.06.2026 у 12:50

Партизан остао у животу

11.06.2026 у 12:47

НБС задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто

11.06.2026 у 12:46

Покренут Регионални програм за борбу против синтетичких дрога на Западном Балкану