Кромпир држи Драгачевце

Чачак – Иако је продајна цена за род из 2020. била скоро безначајна, међу најнижим у овом веку, вредан Драгачевац ипак је могао да заради неки динар од кромпира, гајећи то поврће на окућници. До те рачунице дошла је група професора и студената Агрономског факултета у Чачку истражујући, у раду којег финансира Министарство науке Србије, трошкове и зараду једног драгачевског домаћинства које сади кртолу.

Реч је о пољопривредном газдинству Мијаиловић у Горњој Краварици код Гуче, које је марта 2020. засадило 1,5 хектар на четири мање парцеле, и гајило биљку примењујући неопходне агротехничке мере, без заливања (сорте клеопатра, белароза, коломба и есме). Са речених парцела, кад је засад дозрео, Мијаиловићи су извадили укупно 65 тона јеловног кромпира (43,3 по хектару) и продали на кванташкој пијаци, за у просеку само 15 динара по килограму. Напослетку, могла је да буде изведена рачуница.

Цена коштања по килограму била је 9,84 динара, а укупни трошкови производње достигли су 639.638 динара. И то 42.000 за семе, 99.660 ђубриво, 78.878 пестициди, 50.100 амбалажа, 105.000 гориво, 65.000 трошкови промета, 99.000 радна снага и 100.000 амортизација (основно улагање у складишни простор и машине). Притом, трошкови радне снаге знатно су смањени захваљујући сопственој механизацији и укућанима који су радили на вађењу и сакупљању. Поред тога, те године није било услова за развој болести па се уштедело и на пестицидима, а део уштеде потиче и од чињенице да Мијаиловићи део семена користе из сопствене производње.

На другој страни ове књиге јесу приходи и износе укупно 975.000 динара па је тако борбеним ратарима остала добит од 335.362 динара. С обзиром на занемарљиву продајну цену, то и није тако рђаво и зато се ниједна сеоска кућа на овом побрђу не одриче узгајања јеловних кртола. Поготово што се ситуација код Мијаиловића прошле године потпуно окренула: на истој површини 2021. имали су род од само 32 тоне, или упола мањи него годину пре, али су тај кромпир продали по три пута вишој цени (45 динара).

Моравички округ (Чачак, Горњи Милановац, Ивањица и Лучани, којима припада и Краварица) највећи је произвођач кромпира у Србији, а у целој држави кромпир се гаји на 81.000 хектара.

Доситеј Обрадовић, наш велики просветитељ који је донео кромпир у Србију, у својој „Етици” из 1803. морао се енергично залагати за сејање и трошење „кронпира” у којем налази лек од гладних година, препоручујући Србији „сејање и размноженије”. По наредби кнеза Милоша из 1821. имао је сваки кнез у својој кнежевини наредити „да би се сваки на пролеће постарао семе од кромпира наћи и усејавати, будући да је та ствар нама свима људима полезна, како и за марву употребљавати”. Кромпир су са Анда (Перу), крајем 16. века у Европу донели Шпанци, а Доситеј унео у Србију на почетку Првог српског устанка.