Krompir drži Dragačevce

Čačak – Iako je prodajna cena za rod iz 2020. bila skoro beznačajna, među najnižim u ovom veku, vredan Dragačevac ipak je mogao da zaradi neki dinar od krompira, gajeći to povrće na okućnici. Do te računice došla je grupa profesora i studenata Agronomskog fakulteta u Čačku istražujući, u radu kojeg finansira Ministarstvo nauke Srbije, troškove i zaradu jednog dragačevskog domaćinstva koje sadi krtolu.

Reč je o poljoprivrednom gazdinstvu Mijailović u Gornjoj Kravarici kod Guče, koje je marta 2020. zasadilo 1,5 hektar na četiri manje parcele, i gajilo biljku primenjujući neophodne agrotehničke mere, bez zalivanja (sorte kleopatra, belaroza, kolomba i esme). Sa rečenih parcela, kad je zasad dozreo, Mijailovići su izvadili ukupno 65 tona jelovnog krompira (43,3 po hektaru) i prodali na kvantaškoj pijaci, za u proseku samo 15 dinara po kilogramu. Naposletku, mogla je da bude izvedena računica.

Cena koštanja po kilogramu bila je 9,84 dinara, a ukupni troškovi proizvodnje dostigli su 639.638 dinara. I to 42.000 za seme, 99.660 đubrivo, 78.878 pesticidi, 50.100 ambalaža, 105.000 gorivo, 65.000 troškovi prometa, 99.000 radna snaga i 100.000 amortizacija (osnovno ulaganje u skladišni prostor i mašine). Pritom, troškovi radne snage znatno su smanjeni zahvaljujući sopstvenoj mehanizaciji i ukućanima koji su radili na vađenju i sakupljanju. Pored toga, te godine nije bilo uslova za razvoj bolesti pa se uštedelo i na pesticidima, a deo uštede potiče i od činjenice da Mijailovići deo semena koriste iz sopstvene proizvodnje.

Na drugoj strani ove knjige jesu prihodi i iznose ukupno 975.000 dinara pa je tako borbenim ratarima ostala dobit od 335.362 dinara. S obzirom na zanemarljivu prodajnu cenu, to i nije tako rđavo i zato se nijedna seoska kuća na ovom pobrđu ne odriče uzgajanja jelovnih krtola. Pogotovo što se situacija kod Mijailovića prošle godine potpuno okrenula: na istoj površini 2021. imali su rod od samo 32 tone, ili upola manji nego godinu pre, ali su taj krompir prodali po tri puta višoj ceni (45 dinara).

Moravički okrug (Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani, kojima pripada i Kravarica) najveći je proizvođač krompira u Srbiji, a u celoj državi krompir se gaji na 81.000 hektara.

Dositej Obradović, naš veliki prosvetitelj koji je doneo krompir u Srbiju, u svojoj „Etici” iz 1803. morao se energično zalagati za sejanje i trošenje „kronpira” u kojem nalazi lek od gladnih godina, preporučujući Srbiji „sejanje i razmnoženije”. Po naredbi kneza Miloša iz 1821. imao je svaki knez u svojoj kneževini narediti „da bi se svaki na proleće postarao seme od krompira naći i usejavati, budući da je ta stvar nama svima ljudima polezna, kako i za marvu upotrebljavati”. Krompir su sa Anda (Peru), krajem 16. veka u Evropu doneli Španci, a Dositej uneo u Srbiju na početku Prvog srpskog ustanka.