Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Александра Куртеш

Београд

23.01.2019 у 23:33

Концерт поводом кинеске Нове године

У Великој дворани Коларчеве задужбине приређен је концерт поводом кинеске Нове године. Симфонијским оркестром РТС-а први пут је дириговао хрватски маестро Миран Ваупотић, који је у својој каријери руководио угледним оркестрима и оперским ансамблима широм Америке, Азије, Блиског истока и Европе. Као солисти представили су се уметници из Кине – Џанг Пеи на зенгу, Ту Шансјанг на пипи и Баи Ју на ерху. На репертоару су биле чувене композиције Шостаковича, Чајковског, Хачатурјана, али и дела кинеских композитора. Традиционална новогодишња атмосфера оживљена је извођењем делова из балета „Крцко Орашчић” Чајковског. Концерт за који се тражила карта више приређен је у сарадњи са Канцеларијом за културу кинеске провинције Хебеи.

Београд

23.01.2019 у 23:09

Први Фестивал јеврејског филма

Први Фестивал јеврејског филма отворен је у Музеју Југословенске кинотеке. На овој смотри која ће трајати до 27. јануара биће приказано десет филмова из архива Југословенске кинотеке. Фестивал је отворио заменик градоначелника Горан Весић који је рекао да је Југословенска кинотека једна од наших најзначајнијих културних институција. – Јеврејска заједница Београда ми је посебно драга и срећан сам што је у време када сам у прилици да учествујем у руковођењу Београдом дошло до поновног уздизања јеврејске заједнице и њеног поновног учешћа у животу града. С поносом можемо да кажемо да јеврејска заједница после пуно деценија ћутања, од велике несреће која се десила током Другог светског рата, поново заузима своје место не само као заједница, већ и у културном и друштвеном животу престонице –

Београд

21.01.2019 у 23:33

Како изменити будућност

Кад добије прилику да се врати у прошлост, човек покушава да измени будућност. Он то чини суочавајући се са грешкама које је направио у ситуацијама када је репрезентација „наших земаља” играла кључне утакмице на светским првенствима у фудбалу. Ова комична прича смештена је у представу „Укалупљивање” и изведена у Установи културе „Вук Стефановић Караџић”. Текст је написао Страхиња Маџаревић и то је био његов завршни рад на предмету позоришна и радио-драматургија на Факултету драмских уметности код професорке Биљане Србљановић. Режију је урадио Максим Милошевић. Он је истакао да му је Страхињин комад послужио као темељ за преиспитивање патриотизма. Редитељ каже и да је покушао да одговори на питање шта је заправо љубав према сопственој земљи. У представи се проверава и шта је то што нам

Београд

21.01.2019 у 23:44

Храна грчких богова

Чула гурмана радовала су се храни грчких богова. Чекало се у реду за додатак, а тражили су се и рецепти за једноставна, а укусна јела. Гастрономски маг Аристоменис Диму, учитељ у кулинарској школи на Халкидикију и заљубљеник у историју, био је за шпоретом на „Деликатесном понедељку” у Културном центру „Град”. Његова „десна рука” била је Зорана Аризановић. Она је подсетила да је грчка храна лагана, лако и са пуно уживања се спрема. На менију су били цвекла са пилетином и орасима, мешано поврће и свињетина кувана у црвеном вину са сувим шљивама, смоквама и грожђем. Диму истиче да посебну арому овим јелима дају грчки зачини и маслиново уље. Он и Зорана на позив љубитеља грчке хране долазе у домове Београђана и спремају им специјалитете дајући уједно и кулинарске савете.

Београд

21.01.2019 у 23:13

Годишњи концерт Српско-јеврејског певачког друштва „Браћа Барух”

Српско-јеврејско певачко друштво „Браћа Барух” приредило је годишњи концерт у Јеврејском културном центру на Дорћолу. Наступили су стари и нови чланови хора којим је дириговао Стефан Зекић. На богатом репертоару биле су, између осталих, сефардска песма „Дурме, дурме”, па афричка „Бабетандаза”, арија Силве из мјузикла „Чардаш” у извођењу сопрана Александре Петровић, а представио се и пијаниста Данило Томић. Хор „Браћа Барух” основан је 1879. године као Српско-јеврејско певачко друштво”. У садашњи назив име је променио 1952. године у спомен на тројицу браће из познате јеврејске породице Барух, страдале у погромима на почетку Другог светског рата. Неки истраживачи тврде да је реч о најстаријем јеврејском хору на свету. Током свог дугогодишњег рада, хор је приредио велики број

Београд

17.01.2019 у 23:13

Дама с камелијама

Вердијева „Дама с камелијама”, балет у два чина и шест слика, изведена је на Великој сцени Народног позоришта. Маргарета Готје била је Ана Павловић, Арман Дивал је Јован Веселиновић, а његовог оца тумачио је Милан Рус. У улози господина Ка нашао се Милош Маријан, а у главној подели били су и Милош Живановић, Душанка Ђорђевић, Јована Несторовска, Олга Олћан и Миља Ђурић. Кореографију, либрето према истоименом роману Александра Диме Сина и режију урадила је Лидија Пилипенко. Костиме је осмислила Божана Јовановић, а декор Борис Максимовић. За музичку адаптацију и оркестрацију био је задужен Ангел Шурев. Оркестром националног театра дириговала је Весна Шоуц.

Београд

17.01.2019 у 23:44

Шест деценија дизајна Гојка Варде

„Дизајн је обликовање и стварање у духу људских потреба”, максима је које се држи Гојко Варда. Изложба којом овај велики уметник обележава 60 година посвећених дизајну представљена је у Музеју науке и технике. Поставку о Гојку Варди, једном од најзначајнијих југословенских и српских индустријских дизајнера, урадила је Милена Врзић Бешић, кустоскиња музеја, док је дизајн изложбе осмислила Невена Продановић. На поставци је први пут приказан ексклузивни материјал – од пројеката за ентеријере до пројеката за многе производе који су се серијски производили у фабрикама. Посетиоци су прилици да виде Вардине ручно рађене моделе, као и изведена решења која су прихваћена за широку производњу, као што су ИНСА сатови, рачунар „галаксија”, чије је кућиште дизајнирао за „Електронику инжењеринг”,

Београд

17.01.2019 у 23:55

Радови нових чланова УЛУС-а

Радови нових чланова УЛУС-а представљени су у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”. Поставку чине дела великих формата, рађених различитим техникама. Према оцени Оливере Вукотић, кустоскиње и историчарке уметности, као и ранијих година углавном су заступљене слике, а има и видео, вајарских и графичких радова и колажа. Вукотићева је нагласила да је селекција била оштра. Уметнички савет бирао је најбоље, а од 60 пријављених у овој години у УЛУС је примљено 39 уметника. – Тежња сваког аутора по завршетку академије је да током свог уметничког сазревања постане члан УЛУС-а – додала је кустоскиња. Према њеним речима, пријем у чланство УЛУС-а, најстаријег струковног удружења на нашим просторима, најчешће је прва степеница у професионалном животу младих визуелних уметника после

Београд

17.01.2019 у 23:03

„Структура сећања” на Бановом брду

Изложба под називом „Структура сећања” ауторке Сузане Вуловић отворена је у „Галерији 73” на Бановом брду. Поставку чини 13 слика рађених комбинованом техником и 33 колажа. Сузана Вуловић рођена је у Ивањици 1991. године. Средњу уметничку школу завршила је у Краљеву, a основне и мастер судије на Академији умјетности у Требињу, на Катедри сликарства, у класи професора Саве Пековића. О њеном раду и уметничком сензибилитету говорила је Ана Арп, историчарка уметности и књижевница. Изложба ће трајати до 29. јануара.

Београд

17.01.2019 у 08:46

Како ја ово сину да објасним

Представа „Како ја ово сину да објасним?” редитеља Војислава Арсића одиграна је у Великој сали Дома омладине. Комад се бави темом екстремизма у нашем и другим друштвима и проблематизује тај феномен из угла младих. На сцени су приказане личне приче, али и теоријска објашњења о екстремизму. Ауторски тим представе радио је на радионицама са младим људима из разних средина и то искуство пренео у овај комад са циљем да младима покаже све проблеме екстремизма. Редитељ је поручио да никада није био у могућности да се осећа као син, због тога каже: – Питам се хоћу ли икада бити у ситуацији да свом сину објашњавам свет у ком сам живео и који остављам да живи и развија се. Као развој завоја, као развој органа, као развој цивилизације, напред – назад. Ја не бих знао да му објасним

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.06.2026 у 09:47

Немачка жмури на нацистички култ у Украјини

04.06.2026 у 09:37

Пожар у згради амбасаде Пакистана на Дедињу (ВИДЕО)

04.06.2026 у 09:36

Највиши европски званичник у Београду, евроинтеграције главна тема разговора

04.06.2026 у 09:34

Стуб предложио проширење ЕУ на 40 држава

04.06.2026 у 09:30

Пауновић: Да поправимо утисак из Лисабона

04.06.2026 у 09:25

Израел наставља војне операције на југу Либана упркос примирју