Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Beograd

23.01.2019 u 23:33

Koncert povodom kineske Nove godine

U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine priređen je koncert povodom kineske Nove godine. Simfonijskim orkestrom RTS-a prvi put je dirigovao hrvatski maestro Miran Vaupotić, koji je u svojoj karijeri rukovodio uglednim orkestrima i operskim ansamblima širom Amerike, Azije, Bliskog istoka i Evrope. Kao solisti predstavili su se umetnici iz Kine – Džang Pei na zengu, Tu Šansjang na pipi i Bai Ju na erhu. Na repertoaru su bile čuvene kompozicije Šostakoviča, Čajkovskog, Hačaturjana, ali i dela kineskih kompozitora. Tradicionalna novogodišnja atmosfera oživljena je izvođenjem delova iz baleta „Krcko Oraščić” Čajkovskog. Koncert za koji se tražila karta više priređen je u saradnji sa Kancelarijom za kulturu kineske provincije Hebei.

Beograd

23.01.2019 u 23:09

Prvi Festival jevrejskog filma

Prvi Festival jevrejskog filma otvoren je u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Na ovoj smotri koja će trajati do 27. januara biće prikazano deset filmova iz arhiva Jugoslovenske kinoteke. Festival je otvorio zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je rekao da je Jugoslovenska kinoteka jedna od naših najznačajnijih kulturnih institucija. – Jevrejska zajednica Beograda mi je posebno draga i srećan sam što je u vreme kada sam u prilici da učestvujem u rukovođenju Beogradom došlo do ponovnog uzdizanja jevrejske zajednice i njenog ponovnog učešća u životu grada. S ponosom možemo da kažemo da jevrejska zajednica posle puno decenija ćutanja, od velike nesreće koja se desila tokom Drugog svetskog rata, ponovo zauzima svoje mesto ne samo kao zajednica, već i u kulturnom i društvenom životu prestonice –

Beograd

21.01.2019 u 23:33

Kako izmeniti budućnost

Kad dobije priliku da se vrati u prošlost, čovek pokušava da izmeni budućnost. On to čini suočavajući se sa greškama koje je napravio u situacijama kada je reprezentacija „naših zemalja” igrala ključne utakmice na svetskim prvenstvima u fudbalu. Ova komična priča smeštena je u predstavu „Ukalupljivanje” i izvedena u Ustanovi kulture „Vuk Stefanović Karadžić”. Tekst je napisao Strahinja Madžarević i to je bio njegov završni rad na predmetu pozorišna i radio-dramaturgija na Fakultetu dramskih umetnosti kod profesorke Biljane Srbljanović. Režiju je uradio Maksim Milošević. On je istakao da mu je Strahinjin komad poslužio kao temelj za preispitivanje patriotizma. Reditelj kaže i da je pokušao da odgovori na pitanje šta je zapravo ljubav prema sopstvenoj zemlji. U predstavi se proverava i

Beograd

21.01.2019 u 23:44

Hrana grčkih bogova

Čula gurmana radovala su se hrani grčkih bogova. Čekalo se u redu za dodatak, a tražili su se i recepti za jednostavna, a ukusna jela. Gastronomski mag Aristomenis Dimu, učitelj u kulinarskoj školi na Halkidikiju i zaljubljenik u istoriju, bio je za šporetom na „Delikatesnom ponedeljku” u Kulturnom centru „Grad”. Njegova „desna ruka” bila je Zorana Arizanović. Ona je podsetila da je grčka hrana lagana, lako i sa puno uživanja se sprema. Na meniju su bili cvekla sa piletinom i orasima, mešano povrće i svinjetina kuvana u crvenom vinu sa suvim šljivama, smokvama i grožđem. Dimu ističe da posebnu aromu ovim jelima daju grčki začini i maslinovo ulje. On i Zorana na poziv ljubitelja grčke hrane dolaze u domove Beograđana i spremaju im specijalitete dajući ujedno i kulinarske savete.

Beograd

21.01.2019 u 23:13

Godišnji koncert Srpsko-jevrejskog pevačkog društva „Braća Baruh”

Srpsko-jevrejsko pevačko društvo „Braća Baruh” priredilo je godišnji koncert u Jevrejskom kulturnom centru na Dorćolu. Nastupili su stari i novi članovi hora kojim je dirigovao Stefan Zekić. Na bogatom repertoaru bile su, između ostalih, sefardska pesma „Durme, durme”, pa afrička „Babetandaza”, arija Silve iz mjuzikla „Čardaš” u izvođenju soprana Aleksandre Petrović, a predstavio se i pijanista Danilo Tomić. Hor „Braća Baruh” osnovan je 1879. godine kao Srpsko-jevrejsko pevačko društvo”. U sadašnji naziv ime je promenio 1952. godine u spomen na trojicu braće iz poznate jevrejske porodice Baruh, stradale u pogromima na početku Drugog svetskog rata. Neki istraživači tvrde da je reč o najstarijem jevrejskom horu na svetu. Tokom svog dugogodišnjeg rada, hor je priredio veliki

Beograd

17.01.2019 u 23:13

Dama s kamelijama

Verdijeva „Dama s kamelijama”, balet u dva čina i šest slika, izvedena je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Margareta Gotje bila je Ana Pavlović, Arman Dival je Jovan Veselinović, a njegovog oca tumačio je Milan Rus. U ulozi gospodina Ka našao se Miloš Marijan, a u glavnoj podeli bili su i Miloš Živanović, Dušanka Đorđević, Jovana Nestorovska, Olga Olćan i Milja Đurić. Koreografiju, libreto prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina i režiju uradila je Lidija Pilipenko. Kostime je osmislila Božana Jovanović, a dekor Boris Maksimović. Za muzičku adaptaciju i orkestraciju bio je zadužen Angel Šurev. Orkestrom nacionalnog teatra dirigovala je Vesna Šouc.

Beograd

17.01.2019 u 23:44

Šest decenija dizajna Gojka Varde

„Dizajn je oblikovanje i stvaranje u duhu ljudskih potreba”, maksima je koje se drži Gojko Varda. Izložba kojom ovaj veliki umetnik obeležava 60 godina posvećenih dizajnu predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike. Postavku o Gojku Vardi, jednom od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih industrijskih dizajnera, uradila je Milena Vrzić Bešić, kustoskinja muzeja, dok je dizajn izložbe osmislila Nevena Prodanović. Na postavci je prvi put prikazan ekskluzivni materijal – od projekata za enterijere do projekata za mnoge proizvode koji su se serijski proizvodili u fabrikama. Posetioci su prilici da vide Vardine ručno rađene modele, kao i izvedena rešenja koja su prihvaćena za široku proizvodnju, kao što su INSA satovi, računar „galaksija”, čije je kućište dizajnirao za „Elektroniku

Beograd

17.01.2019 u 23:55

Radovi novih članova ULUS-a

Radovi novih članova ULUS-a predstavljeni su u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Postavku čine dela velikih formata, rađenih različitim tehnikama. Prema oceni Olivere Vukotić, kustoskinje i istoričarke umetnosti, kao i ranijih godina uglavnom su zastupljene slike, a ima i video, vajarskih i grafičkih radova i kolaža. Vukotićeva je naglasila da je selekcija bila oštra. Umetnički savet birao je najbolje, a od 60 prijavljenih u ovoj godini u ULUS je primljeno 39 umetnika. – Težnja svakog autora po završetku akademije je da tokom svog umetničkog sazrevanja postane član ULUS-a – dodala je kustoskinja. Prema njenim rečima, prijem u članstvo ULUS-a, najstarijeg strukovnog udruženja na našim prostorima, najčešće je prva stepenica u profesionalnom životu mladih vizuelnih umetnika

Beograd

17.01.2019 u 23:03

„Struktura sećanja” na Banovom brdu

Izložba pod nazivom „Struktura sećanja” autorke Suzane Vulović otvorena je u „Galeriji 73” na Banovom brdu. Postavku čini 13 slika rađenih kombinovanom tehnikom i 33 kolaža. Suzana Vulović rođena je u Ivanjici 1991. godine. Srednju umetničku školu završila je u Kraljevu, a osnovne i master sudije na Akademiji umjetnosti u Trebinju, na Katedri slikarstva, u klasi profesora Save Pekovića. O njenom radu i umetničkom senzibilitetu govorila je Ana Arp, istoričarka umetnosti i književnica. Izložba će trajati do 29. januara.

Beograd

17.01.2019 u 08:46

Kako ja ovo sinu da objasnim

Predstava „Kako ja ovo sinu da objasnim?” reditelja Vojislava Arsića odigrana je u Velikoj sali Doma omladine. Komad se bavi temom ekstremizma u našem i drugim društvima i problematizuje taj fenomen iz ugla mladih. Na sceni su prikazane lične priče, ali i teorijska objašnjenja o ekstremizmu. Autorski tim predstave radio je na radionicama sa mladim ljudima iz raznih sredina i to iskustvo preneo u ovaj komad sa ciljem da mladima pokaže sve probleme ekstremizma. Reditelj je poručio da nikada nije bio u mogućnosti da se oseća kao sin, zbog toga kaže: – Pitam se hoću li ikada biti u situaciji da svom sinu objašnjavam svet u kom sam živeo i koji ostavljam da živi i razvija se. Kao razvoj zavoja, kao razvoj organa, kao razvoj civilizacije, napred – nazad. Ja ne bih znao da mu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Aleksandra Kurteš