Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: редитељ

Култура

23.02.2021 у 20:15

Своје депресије кријемо

Награђивана редитељка Ана Томовић режира драму „Син” савременог француског аутора Флоријана Зелера у Атељеу 212. Дело је превела Ивана Димић, сценограф је Јасмина Холбус, костимограф Момирка Баиловић, а психолог сарадник на представи Нина Умићевић. Српска публика до сада није имала прилику да се упозна са делима Флоријана Зелера, у питању је савремени писац романа и драма, кога је магазин „Гардијан” прогласио „најузбудљивијим драмским писцем нашег времена”. Приче Флоријана Зелера тичу се свих нас. Шта је то интригантно што вас је подстакло да режирате његову драму „Син”? Флоријан Зелер пише универзалне драме, са универзалним ликовима. Свако од нас може да се препозна у тим ситуацијама, да се сети да је изговарао такве реченице. Поред тога поседује невероватну лакоћу писања. Пре

Култура

18.02.2021 у 20:15

„Велики робот” за велики свет

Одмах после планетарног успеха шармантног и поучног анимираног филма „Био двапут један краљ”, о подвојеном владару, истовремено и краљу Ратнику и краљу Песнику, било је само питање времена када ће крагујевачки сценариста, редитељ и продуцент Војин Васовић, заједно са својим тимом сарадника окупљеним у студију „Ту блинк анимејшен”, поново освојити свет. И није се на то дуго чекало. Његов најновији кратки анимирани филм „Велики робот” (енглеског назива „Just For The Record”), после већ освојених фестивалских награда ову 2021. годину почео је потписаним уговором за приказивање на каналу ХБО Европа, што подразумева да ће га ХБО и Синемакс канали приказивати између дугометражних филмова наредних 18 месеци. И не само то, заступник за светска права, берлински „Магнетфилм”, обелоданио је да су

Култура

08.02.2021 у 09:49

Преминуо Марко Сосич

Познати словеначки писац и позоришни редитељ Марко Сосич преминуо је у Трсту, после тешке болести. Рођен 1958. године, Марко Сосич је режирао представе у више словеначких и италијанских позоришта, а највећи део позоришне каријере управника и уметничког директора провео је у Словенском сталном гледалишчу у Трсту, где је рођен и где је живео. Поред позоришне, Марко Сосич је имао и упоредну и веома успешну књижевну каријеру. Аутор је књига прича „Роса на стаклу” (1990) и „Из земље и снова” (2011), аутобиографске позоришне хронике „Хиљаду дана, двеста ноћи” (1996), као и пет романа: „Балерина, Балерина” (1997), „Тито, амор мијо” (2005), „Одакле олазиш у моју близину” (2012), „Кратки роман о снегу и љубави” (2014) и „Хлеб, прашина” (2018). Писао је сценарија за документарне

Култура

05.02.2021 у 20:00

Кад све буде готово, шта ће онда бити

„Кад све буде готово, шта ће онда бити”, радни наслов је нове представе београдског редитеља Андреја Носова, чије пробе су управо почеле у Амстердаму. Премијера се очекује почетком маја, али је због пандемије све упитно. Тамошњи Дас театар који је главни продуцент ове представе, која је уједно мастер рад Андреја Носова, са партнерским кућама у Ротердаму и Бриселу преиспитује све опције. ‒ Реч је о двогодишњем истраживању и ауторском пројекту које се фокусира на теми одрастања, насиља и неких најинтимнијих просторa снаге и борбе за сопствено место међу људима. Где је кућа, да ли отићи или остати, где идете, чему се надате. Када прођу године, када дођу последњи дани, за чиме жалите. Има то везе са смрћу, али и са прихватањем радости живота ‒каже за „Политику” Андреј Носов и открива како

ТВ ревија

26.01.2021 у 21:08

Трка на сто метара у лавиринту

Редитељ Слободан Шуљагић каже да је снимање ТВ серије и мука и весеље, поготово ако се доживљава као креативан посао, а не егзекуција. Комедија подразумева прецизност и „џезирање”, добро уштимовану импровизацију, ако тако може да се каже. ТВ серија делује комотно и широко, али, заправо, има своја ограничења, време строго лимитирано за опширну причу и понекад му се чини да трчи трку на сто метара у лавиринту. Све је у међусобним супротностима које треба учинити логичним. Слободан Шуљагић је креирао и режирао многе познате серије, између осталих, „Љубав и мржња”, „Љубав, навика, паника... „Најбоље године”, „Срећни људи”, „Волим и ја неранџе, но трпим”, „Нек` иде живот”…Неке од њих у сарадњи са другим редитељима. Бавио се и педагошким радом на Академији уметности у

Култура

04.01.2021 у 20:15

Од „Баала” до „Демократије”

Милош Биковић, Милан Лане Гутовић, Весна Чипчић, Милена Зупанчич, Бранка Катић, Наташа Марковић, Ива Илинчић, глумци су који ће, поред осталих, а окупљени око слогана „Зашто желиш бити човек”, бити део бројне уметничке породице која ће у 2021. години сценски измаштати нових десет пројеката, које планира да реализује амбициозно Београдско драмско позориште. Милош Биковић играће главну улогу у комаду „Баал” Бертолта Брехта, у режији награђиваног словеначког редитеља Дијега де Бреа, који је пробе овог дела почео још током лета, али су епидемиолошке околности помериле премијеру за 12. фебруар. – Сви смо у екипи ове представе мање-више прошли кроз овај вирус, тако да нема више препрека тог типа, нема ко да више буде у другом кругу. Брехт је „Баал” стварао са свега 20 година, уочи самог

ТВ ревија

24.12.2020 у 15:00

Питаће нас дедови где нам је била памет

Дело овог мултиталентованог уметника режирао је Саша Хајдуковић. Главне улоге Косте Говоруше и Косте Гајића тумаче Јово Максић и Љубиша Савановић, а поред њих и самог сценаристе Пејаковића, играју и Александар Ђурица, Борис Исаковић, Драган Мићановић, Никола Ракочевић, Леа Секулић, Дејан Аћимовић, Горан Султановић... Судећи према коментарима на интернету и писању медија, ова криминалистичка серија изазвала је позитивне реакције гледаоца, и стручне јавности, већ након прве епизоде. – Важно нам је да поруке, коју серија шаље, дођу до људи, да ова прича буде сагледана у целости. Ја користим мреже, али их не пратим; људи свашта пишу и човек се само узнемири, а ретко шта паметно прочита – рекао је Пејаковић за наш лист. Ова његова прича, разликује се од првог дела, серије

Култура

24.12.2020 у 21:00

Ми нисмо рационалан народ

Сасвим неоправдано, рад Бранимира Шћепановића изостао је сa културне мапе српских позоришта, констатује за „Политику” редитељ Патрик Лазић који је увелико на сцени новосадског Позоришта младих, поставио дело „Смрт господина Голуже” ауторке Ане Ђорђевић, рађено по мотивима истоимене комедије Бранимира Шћепановића. Копродуценти су „Беоарт” и Центар за развој визуелне културе. Док ишчекујемо нови термин за премијерно извођење дела „Смрт господина Голуже” који је због епидемиолошких околности померен, а чију филмску верзију Живка Николића из 1982. године многи памте, разговарали смо са младим Патриком Лазићем који нас је изненадио зрелошћу и харизмом. Ријалити програми подстичу конфликтне личности да се осете нормалнима – У менталитету нам је да више волимо

Свет

15.12.2020 у 09:17

Амерички редитељ примио руску вакцину против коронавируса

МОСКВА – Амерички редитељ Оливер Стоун примио је руску вакцину против ковида и изјавио да не разуме зашто је игноришу на Западу. „Примио сам вакцину пре неколико дана. Још не знам колико је руска вакцина ефикасна, али сам чуо много позитивних реакција на њу”, рекао је Стоун за руски „Први канал”, преноси Танјуг. Министарство здравља Русије регистровало је у августу прву на свету вакцину за превенцију ковида 19, коју је развио Национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја” у сарадњи са Руским фондом за директне инвестиције.

Култура

08.12.2020 у 22:00

У пливању против струје

Редитељ Јован Живановић (1924–2002) у свом времену никада није био миљеник ни филмске критике, ни филмског естаблишмента. Кад је било непристојно да се прећути неки његов очигледан квалитет, похвале су изговаране кроз стиснуте зубе. У првом делу каријере имао је пристојну рецепцију изван Србије, а откако је реализовао свој последњи филм, прећуткиван је готово до безобразлука, све док није комотно могао да добије епитет најмање познатог аутора с највише познатих филмова. Остао би најпотцењенији српски филмски стваралац да није било Синише Здравковића и легендарне Живановићеве ретроспективе 1987. у Дому културе „Студентски град”. Тако пише Богдан Златић, филмски критичар и аутор књиге „Пчелињак у осињем гнезду – Јован Живановић”, у издању Филмског центра Србије, која је представљена у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 01:02

Делегација Ирана већ у Швајцарској, чека се Венс

21.06.2026 у 00:41

Два гола Ундава за преокрет Немачке против Обале Слоноваче

21.06.2026 у 00:09

Стармер би у понедељак могао да поднесе оставку

20.06.2026 у 23:46

ИСИС преузео одговорност за напад у Алепу

20.06.2026 у 23:32

Зеленски: Белорусија мора демонтирати опрему која помаже Русији

20.06.2026 у 23:09

САД и Катар разматрају активирање шест милијарди долара иранских средстава