Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

Култура

03.01.2020 у 11:40

У равнотежи унутрашњих анђела и демона

Спонтана, природна, прелепа и мила, бескрајно талентована француска и светска глумица Жилијет Бинош (1964) својој колекцији освојених награда у децембру 2019. придодала је и „европског оскара” – награду Европске академије за филм за „Европско достигнуће у светском филму”. У ексклузивном разговору за „Политику” у берлинском хотелу Софител на Кудаму, Жилијет је значај оваквог признања прокоментарисала питањем: „Шта је то достигнуће и шта у мом случају та реч значи?”. Одмах је на њега понудила и одговор: „Tо је нешто што увек расте, садашњост је мени важна. Идеја о томе да смо нешто постигли, достигли, везанија је за прошлост...” Благословена је, каже, редитељима и продуцентима са којима је радила и стварала и са којима може да подели тај осећај почаствованости важним европским

Друштво

02.01.2020 у 19:23

Свакоме по заслузи

Уживање је разговарати са Деда Мразом. Нема пи-ара ни саветнике, не тражи ауторизацију, одговара на сва питања. Они који су убеђени да не постоји, тврдиће да је ово фејк интервју. И они који верују у њега, мислиће исто. Али, разочараћу их. Не само да постоји него је потражња за његовим дублерима у Србији таква да ћемо морати да их увозимо. Као вариоце и тесаре. Деда Мраз је долетео на санкама које су вукли ирваси, а затим се, после слетања у Београд, суочио са последицама климатских промена: ни трага од снега. Пожелео је за себе само једно, електрични тротинет. И добио га је. Испуњава свима жеље, па и самоме себи. Понадао сам се да ће и мени. Седимо и пијемо чај. Испоставиће се да Деда Мраз познаје прилике у Србији, као да је глобални суперстар наш најрођенији деда. Ћаскамо о

Култура

25.12.2019 у 21:00

Не шалим се с класичном музиком већ се њоме забављам

Алексеј Игудесман, руско немачки виолиниста и „enfant terrible” класичне музике, увек иде корак испред времена. Разговор с њим подсећа на вожњу ролеркостером јер од мноштва његових генијалних идеја може да вам се заврти у глави, што сигурно и очекује посетиоце његовог наступа с Београдском филхармонијом на Коларцу сутра и прекосутра са програмом „Beethoven & more”. Чак и летимичним погледом на ваш порфолио стиче се утисак да имате потребу да изађете из стандардних оквира класичне музикe. Да ли сте доживљавали осуду због тога? Не, напротив! Многи људи који ме подржавају су из професионалног света музике. Сарађивао сам с највећим музичарима, укључујући Емануела Акса, Џошуу Бела, Џанине Јансен, Гидона Кремера, Мишу Мајског, Викторију Мулову и Јулијана Рахлина. На једном од мојих

Култура

23.12.2019 у 20:00

Тежимо јединству да бисмо ублажили мрак искуства

Нови роман Дане Тодоровић, (која нам је позната и по делу „Парк Логовској” из најужег избора за Нинову награду, од пре неколико година), зове се једноставно „З”, и објављен је у „Геопоетици”. Један део личности главног јунака ове књиге је фрактална формула, заробљена у једначини. Овај лик комуницира са људима, и то са једном позоришном трупом, приповеда, и коментарише догађаје и научне феномене, као што би то у позоришту урадио најављивач. На тај начин укрштена су два света, свет математичких формула и свет разузданог и духовитог театарског живота, који чека свог менаџера, свог Годоа. Ове две реалности међусобно се на чудесан начин надопуњују и граде, а читалац се налази у креативном математичком универзуму, као да присуствује позоришној представи. Дана Тодоровић је иначе из познате

Култура

20.12.2019 у 22:45

Ничији успех се не римује са овим временом

Академик и један од наших највећих савремених песника Матија Бећковић недавно је обележио свој осамдесети рођендан и новом поетском књигом „Кад се поново родим”, у издању Српске књижевне задруге. Реч је о трећем делу трилогије, уз књиге „Кад будем млађи” и „Кад будем још млађи”. У Библиотеци града Београда, Драгана Типсаревић приредила је изложбу посвећену његовом животу и делу, у којој се спомиње и песничка збирка „Мојих 80 – портрети”, као наставак претходне збирке „100 мојих портрета”, где је Бећковић овековечио пријатеље и колеге који су обележили његов живот. „Ништа ми не фали/ Али тога нисам свестан/ То је моја кривица/Све су ми објаснили/А што ја нисам слушао/То је друга ствар/ Али стално заборављам/Због чега оно беше важно/Да будем свестан/Да ми ништа не фали”, стихови су песме

Друштво

17.12.2019 у 19:00

Синод не угрожава аутономију Богословског факултета

Избор новог декана Православног богословског факултета окончан је крајем прошле недеље па је тако јереј проф. др Зоран Ранковић, професор црквенословенског језика, одлуком савета ове високошколске установе преузео обавезе које му именовање доноси. Подсећања ради, професор Ранковић је изабран са 22 гласа од 29 присутних чланова пошто је претходни декан владика браничевски Игнатије поднео оставку на ту функцију јер му је Свети архијерејски Синод ускратио благослов за обављање те дужности, наводно због тога што није спровео раније одлуке овог црквеног тела. Зато новог декана питамо да ли ће спровести одлуку Светог архијерејског Синода који је повукао благослов двојици предавача, епископу западноамеричком Максиму и доценту Марку Вилотићу

Култура

13.12.2019 у 14:00

Хумор је одбрана од страха

Шта је урадила жена која је иза рајсфершлуса на телу њеног мужа пронашла другог човека? Како се дечак Роби изборио са последицама својих лажи, кад је открио да су постале истина? Да ли Бог разликује људе по боји коже? Одговори ће изненадити читаоце веома кратких прича познатог израелског писца Етгара Керета, које су постале бестселери широм света, и по којима је снимљено педесетак филмова. Тајна њихове популарности је у несвакидашњој комбинацији свакодневних животних ситуација какве се дешавају обичним људима, али са запањујућим, уврнутим, духовитим, често саркастичним исходом. Зато не чуди што су те књижевне минијатуре најчитаније у израелским затворима, и што се најчешће краду по израелским књижарама. Ако сам, рецимо, заљубљен у братовљеву жену, писаћу о слону на дијети,

Култура

12.12.2019 у 21:00

„Одмарамо се” на друштвеним мрежама

Новац квари људе, новац је извор зла, новац руши породице, то су вас учили! Ја не желим да новац све то направи од мене! Ја на то кажем: Молим те да живим у изобиљу да видим ко сам! И оно шта сам постала данас, знате шта, ја сам пресрећна! Пресрећна!… „Тестирано на људима” назив је нарученог комада, чији је ово део, награђиване ауторке Маје Пелевић о роботима и животу у савременој дигиталној реалности чија је премијера сутра увече у 20 сати на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212 у Београду у режији Бојана Ђорђева. Драматург је Димитрије Коканов, сценограф Синиша Илић, костимографкиња Маја Мирковић, композитор Лука Папић, кореографкиња Исидора Станишић… У глумачкој екипи су: Александра Јанковић, Ана Мандић, Софија Јуричан, Иван Михаиловић, Иван Јевтовић, Дејан Дедић, Александар Ђинђић,

Култура

03.12.2019 у 15:27

Апокалипса је ту и то треба да нас весели

Београд се на референдуму отцепио од окупиране Србије, после копнене инвазије из 1999. године, у приповедном свету новог романа Зорана Ћирића „Ланац слободе”, у издању „Дерете”. Стални топоним и митски град у прози овог аутора – Нишвил, постао је ту нова престоница Администрације за Доњи Балкан, Главног федералног уреда и нове Унионистичке владе Србије, у свету који је подељен на административне зоне и где вршљају страни плаћеници. После убиства Сотира, који је био главни човек Нишвила, враћа се Јордан да испуни обећање и освети друга из некадашње тајне полиције… Зоран Ћирић један је од наших најконтроверзнијих аутора, до сада је објавио тридесет књига различитих жанрова, добитник је бројних признања, па и престижне Нинове награде. Ваш роман био би дистопија, када би његово време била

Култура

03.12.2019 у 18:30

Националистичке државе и Европска унија не иду заједно

Волфганг Шмале, професор савремене историје на Универзитету у Бечу, члан Европске академије наука и уметности као и Академије Европе, гост је Београда и свог српског издавача „Клија”, који је објавио још једно његово дело „Шта ће бити са Европском унијом? Историја и будућност”, у преводу са немачког Маје Матић. Шмале је члан Научног савета Куће европске историје у Бриселу, бави се истраживањем људских права и студијама културе. У свом блогу „Моја Европа” коментарише актуелна политичка дешавања. На српском језику, код „Клија”, објављене су и његове књиге: „Историја европске идеје” и „Историја мушкости у Европи 1450–2000”. Које зачетне идеје Европске уније су до сада остварене, којима, пак, тек предстоји спровођење у пракси? Европска интеграција до сада има седам деценија дугу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 09:48

Ћута: Испод нивоа ми је да се препоручујем студентима

17.06.2026 у 09:47

Базени „25. мај - Милан Гале Мушкатировић“ од данас отворени за посетиоце

17.06.2026 у 09:45

Додатно подигнуте тензије између две државе

17.06.2026 у 09:37

УЕФА „скратила“ списак могућих ривала Звезде, Војводине, Партизана и Железничара

17.06.2026 у 09:31

Холанђанин погинуо док се спуштао низ Триглав

17.06.2026 у 09:23

Шон Пен режира филм о полицајцу који је учествовао у нередима на Капитолу