Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

03.01.2020 u 11:40

Spontana, prirodna, prelepa i mila, beskrajno talentovana francuska i svetska glumica Žilijet Binoš (1964) svojoj kolekciji osvojenih nagrada u decembru 2019. pridodala je i „evropskog oskara” – nagradu Evropske akademije za film za „Evropsko dostignuće u svetskom filmu”. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” u berlinskom hotelu Sofitel na Kudamu, Žilijet je značaj ovakvog priznanja prokomentarisala pitanjem: „Šta je to dostignuće i šta u mom slučaju ta reč znači?”. Odmah je na njega ponudila i odgovor: „To je nešto što uvek raste, sadašnjost je meni važna. Ideja o tome da smo nešto postigli, dostigli, vezanija je za prošlost...” Blagoslovena je, kaže, rediteljima i producentima sa kojima je radila i stvarala i sa kojima može da podeli taj osećaj počastvovanosti važnim evropskim

Društvo

02.01.2020 u 19:23

Svakome po zasluzi

Uživanje je razgovarati sa Deda Mrazom. Nema pi-ara ni savetnike, ne traži autorizaciju, odgovara na sva pitanja. Oni koji su ubeđeni da ne postoji, tvrdiće da je ovo fejk intervju. I oni koji veruju u njega, misliće isto. Ali, razočaraću ih. Ne samo da postoji nego je potražnja za njegovim dublerima u Srbiji takva da ćemo morati da ih uvozimo. Kao varioce i tesare. Deda Mraz je doleteo na sankama koje su vukli irvasi, a zatim se, posle sletanja u Beograd, suočio sa posledicama klimatskih promena: ni traga od snega. Poželeo je za sebe samo jedno, električni trotinet. I dobio ga je. Ispunjava svima želje, pa i samome sebi. Ponadao sam se da će i meni. Sedimo i pijemo čaj. Ispostaviće se da Deda Mraz poznaje prilike u Srbiji, kao da je globalni superstar naš najrođeniji deda. Ćaskamo o

Kultura

25.12.2019 u 21:00

Ne šalim se s klasičnom muzikom već se njome zabavljam

Aleksej Igudesman, rusko nemački violinista i „enfant terrible” klasične muzike, uvek ide korak ispred vremena. Razgovor s njim podseća na vožnju rolerkosterom jer od mnoštva njegovih genijalnih ideja može da vam se zavrti u glavi, što sigurno i očekuje posetioce njegovog nastupa s Beogradskom filharmonijom na Kolarcu sutra i prekosutra sa programom „Beethoven & more”. Čak i letimičnim pogledom na vaš porfolio stiče se utisak da imate potrebu da izađete iz standardnih okvira klasične muzike. Da li ste doživljavali osudu zbog toga? Ne, naprotiv! Mnogi ljudi koji me podržavaju su iz profesionalnog sveta muzike. Sarađivao sam s najvećim muzičarima, uključujući Emanuela Aksa, Džošuu Bela, Džanine Jansen, Gidona Kremera, Mišu Majskog, Viktoriju Mulovu i Julijana Rahlina. Na jednom od

Kultura

23.12.2019 u 20:00

Težimo jedinstvu da bismo ublažili mrak iskustva

Novi roman Dane Todorović, (koja nam je poznata i po delu „Park Logovskoj” iz najužeg izbora za Ninovu nagradu, od pre nekoliko godina), zove se jednostavno „Z”, i objavljen je u „Geopoetici”. Jedan deo ličnosti glavnog junaka ove knjige je fraktalna formula, zarobljena u jednačini. Ovaj lik komunicira sa ljudima, i to sa jednom pozorišnom trupom, pripoveda, i komentariše događaje i naučne fenomene, kao što bi to u pozorištu uradio najavljivač. Na taj način ukrštena su dva sveta, svet matematičkih formula i svet razuzdanog i duhovitog teatarskog života, koji čeka svog menadžera, svog Godoa. Ove dve realnosti međusobno se na čudesan način nadopunjuju i grade, a čitalac se nalazi u kreativnom matematičkom univerzumu, kao da prisustvuje pozorišnoj predstavi. Dana Todorović je inače iz

Kultura

20.12.2019 u 22:45

Ničiji uspeh se ne rimuje sa ovim vremenom

Akademik i jedan od naših najvećih savremenih pesnika Matija Bećković nedavno je obeležio svoj osamdeseti rođendan i novom poetskom knjigom „Kad se ponovo rodim”, u izdanju Srpske književne zadruge. Reč je o trećem delu trilogije, uz knjige „Kad budem mlađi” i „Kad budem još mlađi”. U Biblioteci grada Beograda, Dragana Tipsarević priredila je izložbu posvećenu njegovom životu i delu, u kojoj se spominje i pesnička zbirka „Mojih 80 – portreti”, kao nastavak prethodne zbirke „100 mojih portreta”, gde je Bećković ovekovečio prijatelje i kolege koji su obeležili njegov život. „Ništa mi ne fali/ Ali toga nisam svestan/ To je moja krivica/Sve su mi objasnili/A što ja nisam slušao/To je druga stvar/ Ali stalno zaboravljam/Zbog čega ono beše važno/Da budem svestan/Da mi ništa ne fali”, stihovi su pesme

Društvo

17.12.2019 u 19:00

Sinod ne ugrožava autonomiju Bogoslovskog fakulteta

Izbor novog dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta okončan je krajem prošle nedelje pa je tako jerej prof. dr Zoran Ranković, profesor crkvenoslovenskog jezika, odlukom saveta ove visokoškolske ustanove preuzeo obaveze koje mu imenovanje donosi. Podsećanja radi, profesor Ranković je izabran sa 22 glasa od 29 prisutnih članova pošto je prethodni dekan vladika braničevski Ignatije podneo ostavku na tu funkciju jer mu je Sveti arhijerejski Sinod uskratio blagoslov za obavljanje te dužnosti, navodno zbog toga što nije sproveo ranije odluke ovog crkvenog tela. Zato novog dekana pitamo da li će sprovesti odluku Svetog arhijerejskog Sinoda koji je povukao blagoslov dvojici predavača, episkopu zapadnoameričkom Maksimu i docentu Marku Vilotiću

Kultura

13.12.2019 u 14:00

Humor je odbrana od straha

Šta je uradila žena koja je iza rajsferšlusa na telu njenog muža pronašla drugog čoveka? Kako se dečak Robi izborio sa posledicama svojih laži, kad je otkrio da su postale istina? Da li Bog razlikuje ljude po boji kože? Odgovori će iznenaditi čitaoce veoma kratkih priča poznatog izraelskog pisca Etgara Kereta, koje su postale bestseleri širom sveta, i po kojima je snimljeno pedesetak filmova. Tajna njihove popularnosti je u nesvakidašnjoj kombinaciji svakodnevnih životnih situacija kakve se dešavaju običnim ljudima, ali sa zapanjujućim, uvrnutim, duhovitim, često sarkastičnim ishodom. Zato ne čudi što su te književne minijature najčitanije u izraelskim zatvorima, i što se najčešće kradu po izraelskim knjižarama. Ako sam, recimo, zaljubljen u bratovljevu ženu, pisaću o slonu na

Kultura

12.12.2019 u 21:00

„Odmaramo se” na društvenim mrežama

Novac kvari ljude, novac je izvor zla, novac ruši porodice, to su vas učili! Ja ne želim da novac sve to napravi od mene! Ja na to kažem: Molim te da živim u izobilju da vidim ko sam! I ono šta sam postala danas, znate šta, ja sam presrećna! Presrećna!… „Testirano na ljudima” naziv je naručenog komada, čiji je ovo deo, nagrađivane autorke Maje Pelević o robotima i životu u savremenoj digitalnoj realnosti čija je premijera sutra uveče u 20 sati na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212 u Beogradu u režiji Bojana Đorđeva. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitor Luka Papić, koreografkinja Isidora Stanišić… U glumačkoj ekipi su: Aleksandra Janković, Ana Mandić, Sofija Juričan, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Dejan Dedić, Aleksandar Đinđić,

Kultura

03.12.2019 u 15:27

Apokalipsa je tu i to treba da nas veseli

Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije, posle kopnene invazije iz 1999. godine, u pripovednom svetu novog romana Zorana Ćirića „Lanac slobode”, u izdanju „Derete”. Stalni toponim i mitski grad u prozi ovog autora – Nišvil, postao je tu nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog federalnog ureda i nove Unionističke vlade Srbije, u svetu koji je podeljen na administrativne zone i gde vršljaju strani plaćenici. Posle ubistva Sotira, koji je bio glavni čovek Nišvila, vraća se Jordan da ispuni obećanje i osveti druga iz nekadašnje tajne policije… Zoran Ćirić jedan je od naših najkontroverznijih autora, do sada je objavio trideset knjiga različitih žanrova, dobitnik je brojnih priznanja, pa i prestižne Ninove nagrade. Vaš roman bio bi distopija, kada bi njegovo

Kultura

03.12.2019 u 18:30

Nacionalističke države i Evropska unija ne idu zajedno

Volfgang Šmale, profesor savremene istorije na Univerzitetu u Beču, član Evropske akademije nauka i umetnosti kao i Akademije Evrope, gost je Beograda i svog srpskog izdavača „Klija”, koji je objavio još jedno njegovo delo „Šta će biti sa Evropskom unijom? Istorija i budućnost”, u prevodu sa nemačkog Maje Matić. Šmale je član Naučnog saveta Kuće evropske istorije u Briselu, bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. U svom blogu „Moja Evropa” komentariše aktuelna politička dešavanja. Na srpskom jeziku, kod „Klija”, objavljene su i njegove knjige: „Istorija evropske ideje” i „Istorija muškosti u Evropi 1450–2000”. Koje začetne ideje Evropske unije su do sada ostvarene, kojima, pak, tek predstoji sprovođenje u praksi? Evropska integracija do sada ima sedam decenija dugu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju