Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

Култура

26.11.2019 у 22:00

Игра је у Београду вечити подстанар

Скулптура Антонија Канове „Три грације”, древна „Књига мртвих”, музика Леонарда Коена, потреба за безусловном љубављу, политичка беседа, живот у малим становима или богиња Шива неке су од тема комада 17 балетских светских компанија, које ће гостовати од 21. марта до 12. априла наредне године, на 17. Београдском фестивалу игре (БФИ). Аја Јунг, балерина и директорка ове манифестације, чији је мото „Чиста сензација”, својим деловањем поручује да неће бити равнодушних, кад је реч о публици, критици и балетској бранши. Није тајна да карту више за БФИ тражи мушка публика и млад свет. Пре свега очеви, а потом и њихови синови, који често доведу девојке на фестивал. Времена за оговарање немам, иако сам свесна застрашујућег тренда мржње, као и запањујуће количине простаклука и омаловажавања

Култура

22.11.2019 у 20:00

Нежност у суровој причи

Несвакидашња позоришна представа „Семпер идем”, по делу Ђорђа Лебовића, у адаптацији и режији Горчина Стојановића, који је потписао и сценографију, биће изведена сутра увече на сцени Народног позоришта Сомбор. Костимограф је Лана Цвијановић, кореограф Иста Степанов, а асистент редитеља Тијана Марковиновић. Лебовићеве јунаке тумаче: Марко Марковић, Саша Торлаковић, Ивана В. Јовановић, Биљана Кескеновић, Нинослав Ђорђевић, Бранислав Јерковић, Срђан Алексић и многи други. Роман-хроника „Семпер идем” (на латинском „увек исто” ) о детињству у Краљевини Југославији уочи Другог светског рата, представља тестаментарно дело Ђорђа Лебовића које, заправо, аутор није ни успео да заврши. Колико је било захтевно преточити га у позоришну форму? С једне стране – веома захтевно. Реч је хроници

Култура

21.11.2019 у 22:55

Има нечега племенитог у модерној хајдучији

Цела протекла година била ми је пуна похвале и у исто време препуна осуде. И то ваљда тако треба. Како је Његош рекао: „Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи.” Мени прија све јер човек као мислено биће мора да расуђује и у невољи, и у благости, и у једу и радости. Мора да извлачи најбоље закључке, не оне који би евентуално задовољили сујету, не закључке који би евентуално понос, свест и интелект оправдали, или га узвисили, него закључке који су за душу добри. Тако и ја, нећу да се гордим, слава ти, Боже, на свему што ми даш, идемо даље. Да немам љубави за овај посао, не би се вероватно ни десила ова година са оволико награда. Овако је глумац Ненад Јездић коментарисао за „Политику” још једну награду у низу, коју је добио за свој уметнички искорак. Вредно еснафско признање

Култура

15.11.2019 у 20:00

Без музике и поезије не бих могао да замислим стварност

Уз Ефенди Миту, Краља Едварда, Проку Пурића и друге драмске јунаке са којима „живи” на позоришним сценама глумац Небојша Дугалић, првак ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, ове јесени упоредо снима две серије „Државни службеник” у којој тумачи лик Милојевића и „Жигосани у рекету” где игра спортског менаџера Војислава Тодоровића. Ту је и његов музичко-поетски кабаре „Да, то су били дани” који у сарадњи са својим колегом Борисом Пинговићем изводи од 2004. године и који ће у суботу 30. новембра у Комбанк дворани у Београду имати своје 300. извођење. Иза Небојше Дугалића је дуги континуирани глумачки рад. Својим бројним јунацима од Кнеза Мишкина, Сигисмунда, Карађоза, Павла Исаковича, Ракитина, Симеона Њага, Хаџи Замфира, Монаха Исаија, Владимира Дедијера, Николе Пашића, Јован

ТВ ревија

13.11.2019 у 14:14

Највише радости доноси педагошки рад

Увек ми је драго када видим како примењују знање с лакоћом, како сигурно плешу и драго ми je кад видим да су усвојили моје савете. Данас су многи у Позоришту на Теразијама, глуме у мјузиклима, серијама, филмовима..., каже глумица Бранка Пујић која више од две деценије предаје сценске игре студентима Факултета драмских уметности у Београду, а коју гледамо у улози серији „Синђелићи” Мајка и ћерка, Бранка Пујић и Анђела Јовановић: обе воле глуму и – Драгана. Ове године, на великом и малом екрану, спојила их је „Војна академија”, где су заиграле мајку и ћерку. Потом им се догодила серија „Швиндлери”, пројекат РТС-а и Телекома Србије, у којем оца игра Драган. Реч је о глумцу Драгану Јовановићу, Бранкином супругу и Анђелином оцу. – То је био леп тренутак да се све то догоди! Кренуло је

Култура

08.11.2019 у 19:00

Када ме неко такне, повучем се у своју љуштуру

Глумица Неда Арнерић изненадила нас је новим позоришним рукописом и поред тога што се чинило да нема жанра у којем се није опробала током богате каријере. Овог викенда дебитоваће пред најмлађом публиком у премијерном извођењу представе „Алекса у земљи чуда” према тексту Бранка Милићевића на сцени позоришта „Пуж. У глумачкој екипи су и Бранко Милићевић, Ненад Ћирић, Милан Чучиловић, Драгана Дабовић, Милан Никитовић, Растко Вујисић, Александар Вујановић, Предраг Филиповић. Шта је пресудило да се опробате у представи „Алекса у земљи чуда”. Колико је захтевно играти пред најмлађом публиком? Са покојном редитељком Слободанком Цацом Алексић договарала сам се деценијама уназад да гостујем у позоришту „Пуж”. Од многих колега слушала сам приче да је јако пријатан рад у њему, јер се осећате

Култура

06.11.2019 у 22:00

Уметност је имала моћ у време кад је Пикасо насликао „Гернику”

Дискретни Младен Матерић, редитељ европских размера који већ 27 година живи и ради у Тулузу, био је недавно гост четвртог „Позоришног Кустендорфа” на Мокрој Гори, односно учесник панела посвећеног теми „Позориште у друштву спектакла”. Само што је завршио нову француску представу „Сећам се, небо је далеко а и земља” коју је радио са Oрелијаном Боријем вођом компаније „111” којег наша публика памти са Битефа, Матерић је дао себи радни одушак, спаковао кофере и допутовао у Србију. Своју позоришну мисију почео је у родном Сарајеву где је 1984. године покренуо отворену сцену „Обала” при Академији сценских уметности. До данас се памте његове представе „Тетовирано позориште” и „Месечева представа” рађене у предратном Сарајеву, да би с почетка деведесетих година прошлог века за ново место

Култура

04.11.2019 у 21:00

Наше време не разуме Чеа Гевару

Са корица новог романа „Мундо Либре” Марка Крстића, у издању „Лагуне”, посматра нас лик Чеа Геваре, једно од најупечатљивијих лица новије историје. Његов поглед стреми негде у даљину, увек окренут будућности. Тако и приповест Марка Крстића показује да је Че Гевара био човек далеко испред свог времена, свестрана личност којој није било стало само до ослобођења Кубе од империјализма и америчке доминације, већ до идеала слободе за читаву Латинску Америку. Због чега сте изабрали да у роману опишете последњи период Чеовог живота, када је ухваћен, мучен и убијен у Боливији? Слажем се са вероватно највећим латиноамеричким писцем Габријелом Гарсијом Маркесом, који је говорио: „Могао бих писати хиљаду година на милион страна о Чеу Гевари”. Заиста, тај човек је имао невероватно садржајан и

Култура

30.10.2019 у 22:00

Генерацијски смо успавани

Мокра Гора – Са неким својим јунацима сам се баш намучио да их разумем. И са Довлатовим, и Рјепином, и Гаврилом Принципом… Са свима њима, заправо, јер сам желео да их живим на сцени, односно у кадру, а не да их играм. Овако је протеклог викенда за „Политику” говорио Милан Марић, један од водећих српских глумаца који на реч „популарност” дискретно одмахује руком. У ишчекивању наставка серије „Државни службеник” у којој тумачи Лазара Станојевића харизматични Марић био је протеклог викенда гост четвртог по реду „Позоришног Кустендорфа” на Мокрој Гори, где је као део екипе представе „Зашто је полудео господин Р?” у режији Боба Јелчића и у продукцији Југословенског драмског позоришта наступио у ревијалном делу фестивала, а на питање како коментарише тему фестивала „Друштво спектакла”

Култура

28.10.2019 у 22:00

У младости емоционалан, у старости сентименталан

Када су негде пред крај прошле године Роберт де Ниро и Мартин Скорсезе, боравећи заједно на фестивалу у Маракешу, прилично шкрто говорили о свом деветом заједничком филмском подухвату – „Ирац”, у продукцији „Нетфликса”, није се могло наслутити да ће тај захтевни филм тако брзо после угледати светлост дана. Скорсезеов „Ирац”, са Де Ниром у насловној улози, већ је кренуо у своје фестивалско-биоскопске походе: од Њујорка, преко Рима и Лондона, до званичне блискоисточне премијере на свечаном отварању 41. Каиро филм фестивала (20. новембра), па и до премијерног емитовања на „Нетфликсовом” каналу 27. новембра. Тада је у Маракешу Роберт де Ниро награду „Златна звезда” за изузетан допринос светском филму – уз много пута изговорену реч „ шукран” (захваљујем) мароканском народу, краљу и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:22

Турска ће повећати таксе за пролаз бродова кроз Босфор и Дарданеле

16.06.2026 у 15:21

Теретњаци чекају три сата на граничним прелазима

16.06.2026 у 15:20

Вучић на ручку код Кобахидзеа: разговори о јачању пријатељских веза Србије и Грузије

16.06.2026 у 15:18

Немачки министар: Мировни преговори за Украјину могли би да почну пре лета

16.06.2026 у 15:14

Начелник британског Генералштаба упозорио на последице ако се не повећа буџет

16.06.2026 у 15:13

Суд у Сплиту ублажио мере осумњиченима за напад на сезонце из Србије