Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

26.11.2019 u 22:00

Igra je u Beogradu večiti podstanar

Skulptura Antonija Kanove „Tri gracije”, drevna „Knjiga mrtvih”, muzika Leonarda Koena, potreba za bezuslovnom ljubavlju, politička beseda, život u malim stanovima ili boginja Šiva neke su od tema komada 17 baletskih svetskih kompanija, koje će gostovati od 21. marta do 12. aprila naredne godine, na 17. Beogradskom festivalu igre (BFI). Aja Jung, balerina i direktorka ove manifestacije, čiji je moto „Čista senzacija”, svojim delovanjem poručuje da neće biti ravnodušnih, kad je reč o publici, kritici i baletskoj branši. Nije tajna da kartu više za BFI traži muška publika i mlad svet. Pre svega očevi, a potom i njihovi sinovi, koji često dovedu devojke na festival. Vremena za ogovaranje nemam, iako sam svesna zastrašujućeg trenda mržnje, kao i zapanjujuće količine prostakluka i omalovažavanja

Kultura

22.11.2019 u 20:00

Nežnost u surovoj priči

Nesvakidašnja pozorišna predstava „Semper idem”, po delu Đorđa Lebovića, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koji je potpisao i scenografiju, biće izvedena sutra uveče na sceni Narodnog pozorišta Sombor. Kostimograf je Lana Cvijanović, koreograf Ista Stepanov, a asistent reditelja Tijana Markovinović. Lebovićeve junake tumače: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić i mnogi drugi. Roman-hronika „Semper idem” (na latinskom „uvek isto” ) o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, predstavlja testamentarno delo Đorđa Lebovića koje, zapravo, autor nije ni uspeo da završi. Koliko je bilo zahtevno pretočiti ga u pozorišnu formu? S jedne strane – veoma zahtevno. Reč je

Kultura

21.11.2019 u 22:55

Ima nečega plemenitog u modernoj hajdučiji

Cela protekla godina bila mi je puna pohvale i u isto vreme prepuna osude. I to valjda tako treba. Kako je Njegoš rekao: „Čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči.” Meni prija sve jer čovek kao misleno biće mora da rasuđuje i u nevolji, i u blagosti, i u jedu i radosti. Mora da izvlači najbolje zaključke, ne one koji bi eventualno zadovoljili sujetu, ne zaključke koji bi eventualno ponos, svest i intelekt opravdali, ili ga uzvisili, nego zaključke koji su za dušu dobri. Tako i ja, neću da se gordim, slava ti, Bože, na svemu što mi daš, idemo dalje. Da nemam ljubavi za ovaj posao, ne bi se verovatno ni desila ova godina sa ovoliko nagrada. Ovako je glumac Nenad Jezdić komentarisao za „Politiku” još jednu nagradu u nizu, koju je dobio za svoj umetnički iskorak. Vredno esnafsko priznanje

Kultura

15.11.2019 u 20:00

Bez muzike i poezije ne bih mogao da zamislim stvarnost

Uz Efendi Mitu, Kralja Edvarda, Proku Purića i druge dramske junake sa kojima „živi” na pozorišnim scenama glumac Nebojša Dugalić, prvak ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, ove jeseni uporedo snima dve serije „Državni službenik” u kojoj tumači lik Milojevića i „Žigosani u reketu” gde igra sportskog menadžera Vojislava Todorovića. Tu je i njegov muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani” koji u saradnji sa svojim kolegom Borisom Pingovićem izvodi od 2004. godine i koji će u subotu 30. novembra u Kombank dvorani u Beogradu imati svoje 300. izvođenje. Iza Nebojše Dugalića je dugi kontinuirani glumački rad. Svojim brojnim junacima od Kneza Miškina, Sigismunda, Karađoza, Pavla Isakoviča, Rakitina, Simeona Njaga, Hadži Zamfira, Monaha Isaija, Vladimira Dedijera, Nikole Pašića,

TV revija

13.11.2019 u 14:14

Najviše radosti donosi pedagoški rad

Uvek mi je drago kada vidim kako primenjuju znanje s lakoćom, kako sigurno plešu i drago mi je kad vidim da su usvojili moje savete. Danas su mnogi u Pozorištu na Terazijama, glume u mjuziklima, serijama, filmovima..., kaže glumica Branka Pujić koja više od dve decenije predaje scenske igre studentima Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koju gledamo u ulozi seriji „Sinđelići” Majka i ćerka, Branka Pujić i Anđela Jovanović: obe vole glumu i – Dragana. Ove godine, na velikom i malom ekranu, spojila ih je „Vojna akademija”, gde su zaigrale majku i ćerku. Potom im se dogodila serija „Švindleri”, projekat RTS-a i Telekoma Srbije, u kojem oca igra Dragan. Reč je o glumcu Draganu Jovanoviću, Brankinom suprugu i Anđelinom ocu. – To je bio lep trenutak da se sve to dogodi! Krenulo je

Kultura

08.11.2019 u 19:00

Kada me neko takne, povučem se u svoju ljušturu

Glumica Neda Arnerić iznenadila nas je novim pozorišnim rukopisom i pored toga što se činilo da nema žanra u kojem se nije oprobala tokom bogate karijere. Ovog vikenda debitovaće pred najmlađom publikom u premijernom izvođenju predstave „Aleksa u zemlji čuda” prema tekstu Branka Milićevića na sceni pozorišta „Puž. U glumačkoj ekipi su i Branko Milićević, Nenad Ćirić, Milan Čučilović, Dragana Dabović, Milan Nikitović, Rastko Vujisić, Aleksandar Vujanović, Predrag Filipović. Šta je presudilo da se oprobate u predstavi „Aleksa u zemlji čuda”. Koliko je zahtevno igrati pred najmlađom publikom? Sa pokojnom rediteljkom Slobodankom Cacom Aleksić dogovarala sam se decenijama unazad da gostujem u pozorištu „Puž”. Od mnogih kolega slušala sam priče da je jako prijatan rad u njemu, jer se osećate

Kultura

06.11.2019 u 22:00

Umetnost je imala moć u vreme kad je Pikaso naslikao „Gerniku”

Diskretni Mladen Materić, reditelj evropskih razmera koji već 27 godina živi i radi u Tuluzu, bio je nedavno gost četvrtog „Pozorišnog Kustendorfa” na Mokroj Gori, odnosno učesnik panela posvećenog temi „Pozorište u društvu spektakla”. Samo što je završio novu francusku predstavu „Sećam se, nebo je daleko a i zemlja” koju je radio sa Orelijanom Borijem vođom kompanije „111” kojeg naša publika pamti sa Bitefa, Materić je dao sebi radni odušak, spakovao kofere i doputovao u Srbiju. Svoju pozorišnu misiju počeo je u rodnom Sarajevu gde je 1984. godine pokrenuo otvorenu scenu „Obala” pri Akademiji scenskih umetnosti. Do danas se pamte njegove predstave „Tetovirano pozorište” i „Mesečeva predstava” rađene u predratnom Sarajevu, da bi s početka devedesetih godina prošlog veka za novo mesto

Kultura

04.11.2019 u 21:00

Naše vreme ne razume Čea Gevaru

Sa korica novog romana „Mundo Libre” Marka Krstića, u izdanju „Lagune”, posmatra nas lik Čea Gevare, jedno od najupečatljivijih lica novije istorije. Njegov pogled stremi negde u daljinu, uvek okrenut budućnosti. Tako i pripovest Marka Krstića pokazuje da je Če Gevara bio čovek daleko ispred svog vremena, svestrana ličnost kojoj nije bilo stalo samo do oslobođenja Kube od imperijalizma i američke dominacije, već do ideala slobode za čitavu Latinsku Ameriku. Zbog čega ste izabrali da u romanu opišete poslednji period Čeovog života, kada je uhvaćen, mučen i ubijen u Boliviji? Slažem se sa verovatno najvećim latinoameričkim piscem Gabrijelom Garsijom Markesom, koji je govorio: „Mogao bih pisati hiljadu godina na milion strana o Čeu Gevari”. Zaista, taj čovek je imao neverovatno

Kultura

30.10.2019 u 22:00

Generacijski smo uspavani

Mokra Gora – Sa nekim svojim junacima sam se baš namučio da ih razumem. I sa Dovlatovim, i Rjepinom, i Gavrilom Principom… Sa svima njima, zapravo, jer sam želeo da ih živim na sceni, odnosno u kadru, a ne da ih igram. Ovako je proteklog vikenda za „Politiku” govorio Milan Marić, jedan od vodećih srpskih glumaca koji na reč „popularnost” diskretno odmahuje rukom. U iščekivanju nastavka serije „Državni službenik” u kojoj tumači Lazara Stanojevića harizmatični Marić bio je proteklog vikenda gost četvrtog po redu „Pozorišnog Kustendorfa” na Mokroj Gori, gde je kao deo ekipe predstave „Zašto je poludeo gospodin R?” u režiji Boba Jelčića i u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta nastupio u revijalnom delu festivala, a na pitanje kako komentariše temu festivala „Društvo spektakla”

Kultura

28.10.2019 u 22:00

U mladosti emocionalan, u starosti sentimentalan

Kada su negde pred kraj prošle godine Robert de Niro i Martin Skorseze, boraveći zajedno na festivalu u Marakešu, prilično škrto govorili o svom devetom zajedničkom filmskom poduhvatu – „Irac”, u produkciji „Netfliksa”, nije se moglo naslutiti da će taj zahtevni film tako brzo posle ugledati svetlost dana. Skorsezeov „Irac”, sa De Nirom u naslovnoj ulozi, već je krenuo u svoje festivalsko-bioskopske pohode: od Njujorka, preko Rima i Londona, do zvanične bliskoistočne premijere na svečanom otvaranju 41. Kairo film festivala (20. novembra), pa i do premijernog emitovanja na „Netfliksovom” kanalu 27. novembra. Tada je u Marakešu Robert de Niro nagradu „Zlatna zvezda” za izuzetan doprinos svetskom filmu – uz mnogo puta izgovorenu reč „ šukran” (zahvaljujem) marokanskom narodu, kralju i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju