Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Култура

11.01.2021 у 09:39

Увек једноставна и природна

Живот Бисерке Цвејић (1923–2021) могао би да буде основа једне праве романтичарске романсиране биографије: кћерка поморца, који је „трбухом за крухом” дошао до белгијских рудника, винула се у највише уметничке сфере и својим мецосопраном освојила највеће светске оперске сцене. Као девојчица са родитељима је из свог родног Сплита отишла у Белгију и тамо провела своју младост. Отуда је у свом изговору увек задржала право француско „р” и никад није била сигурна с падежима у српском језику. Без обзира на то, неизмерно је волела своју домовину и, осећајући тај порив и унутрашњи позив, обрела се у Београду 1946. године. Њен чаробни мецосопран и снажни глумачки таленат, па, рекла бих, и несвакидашње лепота, омогућили су јој – уз низ погодних околности – да уђе у КУД „Иво Лола Рибар”, да брзо

Култура

04.01.2021 у 10:43

Осипамо се, мој господару

„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у нашој послератној поезији, после оног великог који је учинио Васко Попа. Тај Милутинов заокрет је био одлучан. Била је то тутњава распламсале и ужарене локомотиве у ноћи, заокрет разоран, мушки што би се рекло. Снага те његове књиге покренула је једну генерацију оних који ће, препуни стваралачког „животињства”, наставити да пишу налик оној

Култура

25.12.2020 у 10:00

Одлазак Пере Квргића

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Перица Перо Квргић преминуо је прекјуче у Загребу у 94. години. Рођен у Моравицама у Горском Kотару, 4. марта 1927. године, харизматични Квргић последње године живота провео је у Дому за старије особе у Лашћинској. Још у раном детињству овај маг сцене показао је свој уметнички дар, похађао је некадашњу загребачку Земаљску глумачку школу и Драмски студио у Загребу, а 1944, као седамнаестогодишњак, придружио се партизанским позоришним групама „Иван Горан Ковачић” и „Аугуст Цесарец”. Од 1950. до 1954. био је члан је ансамбла Хрватског народног казалишта у Загребу, да би се у једном тренутку прикључио новоустројеној групи „побуњеника” из ХНК-а, која је основала Загребачко драмско казалиште: актуелно позориште „Гавела”. Квргић се касније поново

Култура

24.12.2020 у 13:04

Терет вечитог преиспитивања

Када га је као младића, усмереног ка прозаичном техничком занимању, Ван Гог позвао помоћу једне репродукције да му се придружи у стварању величанствене сликарске уметности боје и облика, Велизар Крстић није слутио да ће на том путу понети и много тежи терет вечитог преиспитивања, сумње и немира који је на својим плећима вукао велики мајстор из Холандије. У животу одлучан, храбро прихвативши своје позвање, Велизар Крстић ће у наредних педесет година изградити самосвојан ликовни опус, саткан од цртежа, слика, графика и скулптура који ће обележити нашу епоху глобалних катастрофа, националног страдања, личног пропадања и појединачног нестајања. Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Култура

11.12.2020 у 12:41

Два Ромеа

Смрт је, нажалост, ипак, коначна (Маркес), али на срећу, дела остају. Редитељ Арсеније Арса Јовановић, давних 80-их година прошлог века зауставио је у кадру ликове двојице глумаца - младог Тихомира Арсића и ветерана Стојана Дечермића. Сву тројицу је везивало пријатељство, а двојицу глумаца обележила је и чињеница да су се уписали у историју нашег професионалног театра, као двојица најмлађих Ромеа. Цоле Дечермић, наш Жерар Филип, како су га звали, имао је само 22 године када му је Мата Милошевић поверио улогу младог љубавника из Вероне да уз Ирену Колесар (Јулију), играју у овој Шекспировој трагедији на сцени Југословенског драмског позоришта, године 1953. А Тихомир Тика Арсић, такође један од наших најлепших, али и талентованих драмских уметника, играо је Ромеа са 24 године, на

Култура

01.12.2020 у 08:22

Живео је за рокенрол

Вест о одласку Мише Алексића, бас-гитаристе „Рибље чорбе”, делује нестварно за читаву генерацију домаћих рокера, који се на друштвеним мрежама опраштају од њега. Почев од Бајаге и „Инструктора”, Дејана Цукића, рок новинара и критичара Ивана Ивачковића, „YU групе”, Кристине Ковач и многих других. Мирослав Миша Алексић није био само бас-гитариста култне рок групе „Рибља чорба”, композитор и продуцент, већ је пре свега живео рокенрол, са лакоћом и осмехом на лицу. Попут вечитог дечака са гитаром сакупљао је надахнуће на улицама родног Београда, а зауставила га је пандемија у 67. години живота. Алексић је са својом групом „Рибља чорба” освојио награду за најбољи бенд 2019. године, коју је доделило Удружење музичара рок, џез и забавне музике Србије, а уручена је недавно, у октобру ове

Култура

26.11.2020 у 13:32

Прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз

Огромна је вредност онога што професор Марјановић оставља за собом. Био је редовни професор АУНС и ФДУ у Београду. Аутор књига, уџбеника и монографија из области театрологије, историје позоришта и теоријске драматургије. Дугогодишњи уредник часописа „Сцена”, драматург СНП-а у Новом Саду, критичар „Политике”, троструки добитник Стеријине награде за театрологију, Ловоровог венца Позоришног музеја Војводине, Златне плакете за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије. Али чак и не говорећи о немерљивом доприносу науци о позоришту, театрографији, драматургији, десетинама књига, уџбеника и монографија, стотинама чланака и критика које су обележиле или дефинисале тренутке у животу нашег позоришта, пресудном утицају на развој Академије уметности у Новом Саду и

Култура

24.11.2020 у 10:50

Живео је за сутра

„Имам срећу да сам радио доста филмова који су били поприлично гледани и филмова који су били у номинацијама или добијали награде. Искрено, неки тачан број и не занима ме. Ја живим за сутра. Лепо је било све што је прошло и што сам доживeо толико година”, говорио је претходних година познати глумац Мустафа Надаревић, који је прекјуче преминуо у Загребу. Наглашавао је му да је било угодно да снима већину филмова које је радио, јер су и екипе и услови били изврсни. Имао је искуства и с лошом продукцијом, али је истицао да његова „машина заборава за ружно” добро ради, па се сећа само лепих послова. Колеге истичу да је био духовит, да је имао животну еротичност и да је до последњег дана радио. Познати глумац рођен је 1943. године у Бањалуци, дипломирао је глуму на загребачкој Академији

Култура

18.11.2020 у 10:00

Калеидоскоп свакодневних слика и призора

Редитељ и сценариста Миливоје – Мића Милошевић, који је прекјуче преминуо у 91. години, остаће упамћен по бројним играним филмовима, међу којима су најпознатији „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је завршио историју уметности, био је новинар и филмски критичар, режирао је документарни филм о „Бијелом дугмету” и телевизијски серијал „Тито: црвено и црно”. У једном интервјуу овај редитељ је испричао како је младост провео у Кино клубу и Кинотеци. Његова филмска каријера почела је са чувеним југословенским спортистом Мирославом Цераром. „Направио сам документарни филм о гимнастици и Церару, као да је у питању најлепша балетска представа

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:24

Фидан: Агресивна политика Израела постала глобално безбедносно питање

18.06.2026 у 07:20

Додик: У СНСД-у нема нервозе

18.06.2026 у 07:15

Данас се изриче друга казна Кецмановићима

18.06.2026 у 07:14

Репрезентација Колумбије савладала Узбекистан на Светском првенству

18.06.2026 у 07:10

Забрањен извоз бакра из Циђин копера у Америку

18.06.2026 у 07:09

Теретњаци на Шиду чекају до четири сата, дуга задржавања и на Батровцима