Sreda, 17.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: sećanje

Kultura

11.01.2021 u 09:39

Uvek jednostavna i prirodna

Život Biserke Cvejić (1923–2021) mogao bi da bude osnova jedne prave romantičarske romansirane biografije: kćerka pomorca, koji je „trbuhom za kruhom” došao do belgijskih rudnika, vinula se u najviše umetničke sfere i svojim mecosopranom osvojila najveće svetske operske scene. Kao devojčica sa roditeljima je iz svog rodnog Splita otišla u Belgiju i tamo provela svoju mladost. Otuda je u svom izgovoru uvek zadržala pravo francusko „r” i nikad nije bila sigurna s padežima u srpskom jeziku. Bez obzira na to, neizmerno je volela svoju domovinu i, osećajući taj poriv i unutrašnji poziv, obrela se u Beogradu 1946. godine. Njen čarobni mecosopran i snažni glumački talenat, pa, rekla bih, i nesvakidašnje lepota, omogućili su joj – uz niz pogodnih okolnosti – da uđe u KUD „Ivo Lola Ribar”, da

Kultura

04.01.2021 u 10:43

Osipamo se, moj gospodaru

„Osipamo se, moj gospodaru.” Ovim stihom iz jedne pesme Mira Glavurtića rastajem se od svoga prijatelja Milutina Petrovića. Oni koji su ga manje poznavali misle da je on bio čovek „klasičnog” pogleda na svet. Možda zbog toga što je isticao značaj umetnosti i ljudi iz naših prošlih vremena (neki će se iznenaditi da je priredio knjigu memoara Jakova Ignjatovića). Nije. On je bio čovek promene. Njegova knjiga poezije „Promena” (1974) bila je drugi važan zaokret u našoj posleratnoj poeziji, posle onog velikog koji je učinio Vasko Popa. Taj Milutinov zaokret je bio odlučan. Bila je to tutnjava rasplamsale i užarene lokomotive u noći, zaokret razoran, muški što bi se reklo. Snaga te njegove knjige pokrenula je jednu generaciju onih koji će, prepuni stvaralačkog „životinjstva”, nastaviti da pišu

Kultura

25.12.2020 u 10:00

Odlazak Pere Kvrgića

Pozorišni, filmski i televizijski glumac Perica Pero Kvrgić preminuo je prekjuče u Zagrebu u 94. godini. Rođen u Moravicama u Gorskom Kotaru, 4. marta 1927. godine, harizmatični Kvrgić poslednje godine života proveo je u Domu za starije osobe u Lašćinskoj. Još u ranom detinjstvu ovaj mag scene pokazao je svoj umetnički dar, pohađao je nekadašnju zagrebačku Zemaljsku glumačku školu i Dramski studio u Zagrebu, a 1944, kao sedamnaestogodišnjak, pridružio se partizanskim pozorišnim grupama „Ivan Goran Kovačić” i „August Cesarec”. Od 1950. do 1954. bio je član je ansambla Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, da bi se u jednom trenutku priključio novoustrojenoj grupi „pobunjenika” iz HNK-a, koja je osnovala Zagrebačko dramsko kazalište: aktuelno pozorište „Gavela”. Kvrgić se kasnije ponovo

Kultura

24.12.2020 u 13:04

Teret večitog preispitivanja

Kada ga je kao mladića, usmerenog ka prozaičnom tehničkom zanimanju, Van Gog pozvao pomoću jedne reprodukcije da mu se pridruži u stvaranju veličanstvene slikarske umetnosti boje i oblika, Velizar Krstić nije slutio da će na tom putu poneti i mnogo teži teret večitog preispitivanja, sumnje i nemira koji je na svojim plećima vukao veliki majstor iz Holandije. U životu odlučan, hrabro prihvativši svoje pozvanje, Velizar Krstić će u narednih pedeset godina izgraditi samosvojan likovni opus, satkan od crteža, slika, grafika i skulptura koji će obeležiti našu epohu globalnih katastrofa, nacionalnog stradanja, ličnog propadanja i pojedinačnog nestajanja. Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom

Kultura

15.12.2020 u 10:28

Odlazak Džona le Karea

Proslavljeni britanski autor kriminalističkih i špijunskih trilera Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat pod pseudonimom Džon le Kare, preminuo je u 89. godini od upale pluća, kako je saopštio njegov agent, a javio Bi-Bi-Si. Sam je proživljavao ono o čemu je pisao, budući da je pedesetih i šezdesetih godina 20. veka radio za službe MI-5 i MI-6. Godine 1963. roman „Špijun koji se sklonio u zavetrinu” postao je svetski bestseler i jedno od njegovih najboljih dela. Posle uspeha ove knjige, ostavio je posao obaveštajca i potpuno se posvetio pisanju. Napisao je više od 20 knjiga, među kojima su „Smajlijevi ljudi”, „Dečko, dama, kralj, špijun”, „Brižni baštovan”, „Ruska kuća”, „Noćni menadžer”, „Najtraženiji čovek”, od kojih su neki dobili sjajne ekranizacije. Najveći broj Le Kareovih romana

Kultura

11.12.2020 u 12:41

Dva Romea

Smrt je, nažalost, ipak, konačna (Markes), ali na sreću, dela ostaju. Reditelj Arsenije Arsa Jovanović, davnih 80-ih godina prošlog veka zaustavio je u kadru likove dvojice glumaca - mladog Tihomira Arsića i veterana Stojana Dečermića. Svu trojicu je vezivalo prijateljstvo, a dvojicu glumaca obeležila je i činjenica da su se upisali u istoriju našeg profesionalnog teatra, kao dvojica najmlađih Romea. Cole Dečermić, naš Žerar Filip, kako su ga zvali, imao je samo 22 godine kada mu je Mata Milošević poverio ulogu mladog ljubavnika iz Verone da uz Irenu Kolesar (Juliju), igraju u ovoj Šekspirovoj tragediji na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, godine 1953. A Tihomir Tika Arsić, takođe jedan od naših najlepših, ali i talentovanih dramskih umetnika, igrao je Romea sa 24 godine, na

Kultura

01.12.2020 u 08:22

Živeo je za rokenrol

Vest o odlasku Miše Aleksića, bas-gitariste „Riblje čorbe”, deluje nestvarno za čitavu generaciju domaćih rokera, koji se na društvenim mrežama opraštaju od njega. Počev od Bajage i „Instruktora”, Dejana Cukića, rok novinara i kritičara Ivana Ivačkovića, „YU grupe”, Kristine Kovač i mnogih drugih. Miroslav Miša Aleksić nije bio samo bas-gitarista kultne rok grupe „Riblja čorba”, kompozitor i producent, već je pre svega živeo rokenrol, sa lakoćom i osmehom na licu. Poput večitog dečaka sa gitarom sakupljao je nadahnuće na ulicama rodnog Beograda, a zaustavila ga je pandemija u 67. godini života. Aleksić je sa svojom grupom „Riblja čorba” osvojio nagradu za najbolji bend 2019. godine, koju je dodelilo Udruženje muzičara rok, džez i zabavne muzike Srbije, a uručena je nedavno, u oktobru ove

Kultura

26.11.2020 u 13:32

Pravi autoritet ne traži potvrdu, hvalospev ili aplauz

Ogromna je vrednost onoga što profesor Marjanović ostavlja za sobom. Bio je redovni profesor AUNS i FDU u Beogradu. Autor knjiga, udžbenika i monografija iz oblasti teatrologije, istorije pozorišta i teorijske dramaturgije. Dugogodišnji urednik časopisa „Scena”, dramaturg SNP-a u Novom Sadu, kritičar „Politike”, trostruki dobitnik Sterijine nagrade za teatrologiju, Lovorovog venca Pozorišnog muzeja Vojvodine, Zlatne plakete za životno delo Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije. Ali čak i ne govoreći o nemerljivom doprinosu nauci o pozorištu, teatrografiji, dramaturgiji, desetinama knjiga, udžbenika i monografija, stotinama članaka i kritika koje su obeležile ili definisale trenutke u životu našeg pozorišta, presudnom uticaju na razvoj Akademije umetnosti u Novom Sadu i

Kultura

24.11.2020 u 10:50

Živeo je za sutra

„Imam sreću da sam radio dosta filmova koji su bili poprilično gledani i filmova koji su bili u nominacijama ili dobijali nagrade. Iskreno, neki tačan broj i ne zanima me. Ja živim za sutra. Lepo je bilo sve što je prošlo i što sam doživeo toliko godina”, govorio je prethodnih godina poznati glumac Mustafa Nadarević, koji je prekjuče preminuo u Zagrebu. Naglašavao je mu da je bilo ugodno da snima većinu filmova koje je radio, jer su i ekipe i uslovi bili izvrsni. Imao je iskustva i s lošom produkcijom, ali je isticao da njegova „mašina zaborava za ružno” dobro radi, pa se seća samo lepih poslova. Kolege ističu da je bio duhovit, da je imao životnu erotičnost i da je do poslednjeg dana radio. Poznati glumac rođen je 1943. godine u Banjaluci, diplomirao je glumu na zagrebačkoj

Kultura

18.11.2020 u 10:00

Kaleidoskop svakodnevnih slika i prizora

Reditelj i scenarista Milivoje – Mića Milošević, koji je prekjuče preminuo u 91. godini, ostaće upamćen po brojnim igranim filmovima, među kojima su najpoznatiji „Tesna koža”, „Laf u srcu”, „Nije nego”, „Drugarčine”, „Berlin kaput”, dok je sa dokumentarnim filmovima „De Jongovi” (1975) i „Žulj” (1988) bio jugoslovenski kandidat za Oskara. Milošević je završio istoriju umetnosti, bio je novinar i filmski kritičar, režirao je dokumentarni film o „Bijelom dugmetu” i televizijski serijal „Tito: crveno i crno”. U jednom intervjuu ovaj reditelj je ispričao kako je mladost proveo u Kino klubu i Kinoteci. Njegova filmska karijera počela je sa čuvenim jugoslovenskim sportistom Miroslavom Cerarom. „Napravio sam dokumentarni film o gimnastici i Ceraru, kao da je u pitanju najlepša baletska

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

17.06.2026 u 00:51

Tri osobe iz južnog Velsa uhapšene, zaplenjeno 12 tona kanabisa

17.06.2026 u 00:49

Brazil: Sin bivšeg predsednika Bolsonara proglašen krivim zbog mešanja u suđenje ocu

17.06.2026 u 00:39

EU počela sa prvom fazom zabrane uvoza ruskog gasa kroz cevovode

17.06.2026 u 00:29

Trampova ratna ovlašćenja i dalje bez ograničenja

17.06.2026 u 00:19

Vijetnam: Vlasti razbile lanac kradljivaca mačaka namenjenih ljudskoj ishrani

17.06.2026 u 00:06

Amerika će dozvoliti pristup najnaprednijim modelima AI samo odabranim partnerima