Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

25.09.2020 у 22:00

Ту чашу испиј до дна

Сан Себастијан ‒ Данци пију као смукови. Не, није у овој изјави реч о политичкој некоректности већ о закључку који се да извести из садржаја филма „Још једна тура” Томаса Винтерберга. Уз Ларса фон Трира једног од покретача „Догме 95”, оригиналног филмског манифеста који је заузео своје високо место у филмској историји 20. века. Дакле, Данци и пиће. Много пића. Било које врсте и било којим редоследом. Једно за другим низ грло, без паузе, до потпуног обезнањивања. И то не само викендом већ и током радних дана. Што више алкохола у крви да би се дан претурио преко леђа. Одагнала отуђеност, усамљеност, несигурност, а створила опуштеност у комуникацији са другима и то лажно осећање среће. Кроз активне интеракције четворо јунака – уморних средњошколских професора историје, физичког

Култура

09.09.2020 у 11:30

Увек са хумором до истине

Када је шездесетих година прошлог века почео да осваја и филмско платно славни чешки редитељ Јиржи Менцл (Праг, 23. фебруар 1938) бавећи се домаћим темама одмах је показао смисао за комично, поигравање са еротиком и секс симболиком, за прецизно процењене и изведене монтажне резове и веома ефикасан рад са глумцима. У домовини су га још тада називали „сладострасником и аморалистом”, а он је не осврћући се настављао да снима своје субверзивно сатиричне, идеолошко-политички критичке, иронично-хумане филмове који су, најчешће инспирисани романима Бохумила Храбала, пружали гледаоцима целог света задовољство чистог смеха. О Јиржију Менцлу и његовом мајсторству у извлачењу максималног шарма из једног културног миљеа славни чешки писац Бохумил Храбал је говорио да је „велики уметник,

Култура

02.09.2020 у 22:00

Куд' плови душа овог мермерног брода

Куда све и како путује стваралачка душа Сан Клер Семина, светски познатог и признатог уметника – вајара, неонадреалисте, филозофа и илустратора, Бразилца родом (1951, Круз Алта, Јужни Рио Гранде), а становника света од Њујорка до Пекинга? Како се од једног унутрашњег блеска идеје, која изрони из подсвести, развија, расте, мења и коначно настаје једно уметничко дело? У овом најновијем случају скулптура брода од мермера великих димензија, названог „Психа” (према грчкој речи psichy – душа, психа), можда баш налик оном са којим је давних дана део Сан Клерових предака из Европе стигао на тле Бразила. И кроз ту заводљиву игру стваралачке подсвести и креативне свести у настанку једног уметничког дела, уз визуелно поетску употребу филмског језика који плени кинематичношћу и уз огромно ауторско

Култура

04.08.2020 у 22:00

Радовановић најзад дочекао Хандкеа

Већ први филмски кадрови казују: Сизифов је то посао. Тај српски опстанак на КиМ, у енклавама у којима се живот врти сав онако и неправдом омеђен. Срећом те има ко то да разуме и да „упише у свој универзум бола”. Један од таквих је аустријски књижевник, нобеловац Петер Хандке. Сада видимо да добро разуме и наш сценариста и редитељ Горан Радовановић. Усред ове наше и светске муке, борбе против невидљивог а свеприсутног вируса корона, Радовановићу је пошло за руком да настави даље, тамо где су га околности (и епидемија и граница) пролетос натерале да стане. Горан Радовановић: „У емотивном смислу фотографија нашег филма рефлектује ону мешавину достојанства и туге, тако карактеристичну за метохијске енклаве” На КиМ, у Ораховцу и Великој Хочи којој је Хандке посветио књигу

Култура

05.06.2020 у 22:00

Обелодањена званична селекција 73. Кана

У потпуно празном биоскопу на париском Шанзелизеу (биоскопи у Француској биће отворени тек после 22. јуна), у среду у 18 часова, без присуства новинара, уз пуно емоција челници Канског фестивала – уметнички и програмски директор Тјери Фремо и председник борда Пјер Лескур, обелоданили су званичну селекцију овогодишњег 73. издања. Кан није отказан, није ни померен, овај „фестивал над фестивалима” ипак се догађа, али у измењеној, необичној и још не сасвим јасној форми у околностима светске пандемије вируса ковид 19. Јер, како је то у среду у Паризу изјавио Тјери Фремо: „Отказивање Кана никада није била опција.” Пандемија га није „сломила”, ознаку 73. Кана од сада носи брижно одабраних 56 од 2.067 пријављених филмова из 147 земаља света, а биоскопски гледаоци ће, када се за то буду стекли

Култура

13.05.2020 у 23:30

Кан против дигиталне верзије фестивала

Редитељи, аутори филмова одувек су вођени идејом да своје филмове приказују на великом платну и деле их са другима на догађајима попут фестивала, касније и у биоскопима, а не тиме да њихова дела заврше на екранима ајфона, таблета, лаптопа – изјавио је још током априла челник Канског фестивала Тјери Фремо, чији се доскорашњи оптимизам у вези са могућим завршетком пандемије (исказан у многим изјавама) може упоредити једино са оптимизмом нашег доктора Несторовића. Готово је дирљиво с колико је страсти и наде Фремо исказивао уверење да ће вирус корона нестати у мају, на традиционално тада сунчаном француском југу и да ће зато одржавање 73. Канског фестивала бити могуће у заказаном термину од 12. до 23. овог месеца. Стварност га је врло брзо демантовала, у априлу је чувена фестивалска

Култура

11.05.2020 у 12:17

Рам за портрет пронађеног сина

Срећом те на свету још постоје филмови који гледаоца испуне топлином и пробуде у њему онај пријатан осећај поседовања и личне доброте и племенитости. Један од таквих филмова је „Упркос магли” (Nonostante la nebbia/Despite the fog) нашег прослављеног редитеља Горана Паскаљевића, који баш уме да разуме људе. Зато што их воли. Зато што га дотиче судбина малог, обичног човека и његов живот. И то се и види и осећа још од његових првих филмова па до овог најновијег (осамнаестог) – снимљеног у Италији, на италијанском језику и са италијанским глумцима, а да је то опет онај Паскаљевић каквог познајемо и волимо. „Упркос магли” је имао премијеру на београдском Фесту, после чијег је завршетка у марту требало да почне и његов редовни биоскопски живот. Паралелно и у Србији и у Италији, али је

Култура

04.05.2020 у 23:10

Комедија апсурда и слатко од дуња

Бугарски сценаристичко-редитељски тандем Кристина Грозева и Петар Валчанов, освојио је већ међународну публику, критику, жирије са својим горко-слатко хуморним а реалистичким филмовима „Лекција” и „Слава”, кроз које су нудили и узнемиравајућу слику односа појединца и посткомунистичког друштва оптерећеног корупцијом, огољавали увезен грабежљив и неморалан банкарско-неолиберални систем. Сада, са филмом „Отац” (Башата/The Father), Грозева и Валчанов заокружују своју трилогију о болестима транзиције бугарског друштва и поново уз изненађујуће обрте у самој причи, модерним и елоквентним филмским језиком рефлектују и лични ауторски ангажман и емпатију и посвећеност детаљима, по чему су познати. За разлику од „Лекције” и „Славе” са својим тоновима трагикомедије филм „Отац” је нешто

Култура

02.05.2020 у 22:00

Природа нас је упозорила, човечанство треба да се рестартује

Бразилски редитељ и визуелни уметник Карим Ајноуз (17. јануар 1966) са филмом „Невидљиви живот” победио је прошле године у Кану („Известан поглед”), на 48. Фесту, па и на онлајн фестивалу Moj OFF на којем је оборио рекорде гледаности. Његова мелодрамска прича о снази сестринства, снази жена и анализа патријархалног друштва какво и ми познајемо, наишла је на одличне одјеке и српске критике и српских гледалаца до којих је овај филм по затварању биоскопа ипак стигао. Ајноуз је „Невидљиви живот” посветио својој мајци Бразилки (отац му је пореклом Барбер из Алжира) и женама из породице чија је искуства упознао и упоредио са ликовима сестара Еуридиче и Гиде Гушмао из романа Марте Батље. Први пут у својој уметничкој каријери, коју је прво почео као архитекта да би се после школовања у Њујорку

Култура

16.04.2020 у 20:00

Време великог тестирања свих нас

Заустављен биоскопски и фестивалски живот филмова, стваралачки и лични живот аутора смештен у изолацију, чувена канска палата претворена у стационар за бескућнике, британски филмски еснаф обелодањује да је већ сто педесет „филмаџија” остало без посла, њихове словачке колеге обраћају се влади за помоћ у егзистенцијалном преживљавању. Читава једна бранша и код нас и у свету живи у неизвесности од дана после епидемије. Чешки сценариста, редитељ, глумац и продуцент Вацлав Мархул (Праг, 1960), аутор филма „Обојена птица” за који је недавно на 48. Фесту освојио награду за најбољу режију, дели судбину својих српских и светских колега над којима се овај вирус надвио као црна птица злослутница. У интензивним електронским препискама за „Политику” каже: „Изузетно ценим освојену награду у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 13:20

Дан Поште - 186 година од успостављања поштанског саобраћаја у Србији

07.06.2026 у 13:19

Крунић и Данилина без титуле на Ролан Гаросу

07.06.2026 у 13:17

Јавна расправа о Нацрту измена Закона о платним услугама до 11. јуна

07.06.2026 у 13:15

Вучевић: Србија преживела блокадере захваљујући патриотама

07.06.2026 у 13:06

Министарство културе суфинансира радове на Опленачкој цркви са 10 милиона динара

07.06.2026 у 13:01

Отровни медитерански паук шири се Немачком