Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

25.09.2020 u 22:00

Tu čašu ispij do dna

San Sebastijan ‒ Danci piju kao smukovi. Ne, nije u ovoj izjavi reč o političkoj nekorektnosti već o zaključku koji se da izvesti iz sadržaja filma „Još jedna tura” Tomasa Vinterberga. Uz Larsa fon Trira jednog od pokretača „Dogme 95”, originalnog filmskog manifesta koji je zauzeo svoje visoko mesto u filmskoj istoriji 20. veka. Dakle, Danci i piće. Mnogo pića. Bilo koje vrste i bilo kojim redosledom. Jedno za drugim niz grlo, bez pauze, do potpunog obeznanjivanja. I to ne samo vikendom već i tokom radnih dana. Što više alkohola u krvi da bi se dan preturio preko leđa. Odagnala otuđenost, usamljenost, nesigurnost, a stvorila opuštenost u komunikaciji sa drugima i to lažno osećanje sreće. Kroz aktivne interakcije četvoro junaka – umornih srednjoškolskih profesora istorije, fizičkog

Kultura

09.09.2020 u 11:30

Uvek sa humorom do istine

Kada je šezdesetih godina prošlog veka počeo da osvaja i filmsko platno slavni češki reditelj Jirži Mencl (Prag, 23. februar 1938) baveći se domaćim temama odmah je pokazao smisao za komično, poigravanje sa erotikom i seks simbolikom, za precizno procenjene i izvedene montažne rezove i veoma efikasan rad sa glumcima. U domovini su ga još tada nazivali „sladostrasnikom i amoralistom”, a on je ne osvrćući se nastavljao da snima svoje subverzivno satirične, ideološko-politički kritičke, ironično-humane filmove koji su, najčešće inspirisani romanima Bohumila Hrabala, pružali gledaocima celog sveta zadovoljstvo čistog smeha. O Jiržiju Menclu i njegovom majstorstvu u izvlačenju maksimalnog šarma iz jednog kulturnog miljea slavni češki pisac Bohumil Hrabal je govorio da je „veliki

Kultura

02.09.2020 u 22:00

Kud' plovi duša ovog mermernog broda

Kuda sve i kako putuje stvaralačka duša San Kler Semina, svetski poznatog i priznatog umetnika – vajara, neonadrealiste, filozofa i ilustratora, Brazilca rodom (1951, Kruz Alta, Južni Rio Grande), a stanovnika sveta od Njujorka do Pekinga? Kako se od jednog unutrašnjeg bleska ideje, koja izroni iz podsvesti, razvija, raste, menja i konačno nastaje jedno umetničko delo? U ovom najnovijem slučaju skulptura broda od mermera velikih dimenzija, nazvanog „Psiha” (prema grčkoj reči psichy – duša, psiha), možda baš nalik onom sa kojim je davnih dana deo San Klerovih predaka iz Evrope stigao na tle Brazila. I kroz tu zavodljivu igru stvaralačke podsvesti i kreativne svesti u nastanku jednog umetničkog dela, uz vizuelno poetsku upotrebu filmskog jezika koji pleni kinematičnošću i uz ogromno

Kultura

04.08.2020 u 22:00

Radovanović najzad dočekao Handkea

Već prvi filmski kadrovi kazuju: Sizifov je to posao. Taj srpski opstanak na KiM, u enklavama u kojima se život vrti sav onako i nepravdom omeđen. Srećom te ima ko to da razume i da „upiše u svoj univerzum bola”. Jedan od takvih je austrijski književnik, nobelovac Peter Handke. Sada vidimo da dobro razume i naš scenarista i reditelj Goran Radovanović. Usred ove naše i svetske muke, borbe protiv nevidljivog a sveprisutnog virusa korona, Radovanoviću je pošlo za rukom da nastavi dalje, tamo gde su ga okolnosti (i epidemija i granica) proletos naterale da stane. Goran Radovanović: „U emotivnom smislu fotografija našeg filma reflektuje onu mešavinu dostojanstva i tuge, tako karakterističnu za metohijske enklave” Na KiM, u Orahovcu i Velikoj Hoči kojoj je Handke posvetio

Kultura

05.06.2020 u 22:00

Obelodanjena zvanična selekcija 73. Kana

U potpuno praznom bioskopu na pariskom Šanzelizeu (bioskopi u Francuskoj biće otvoreni tek posle 22. juna), u sredu u 18 časova, bez prisustva novinara, uz puno emocija čelnici Kanskog festivala – umetnički i programski direktor Tjeri Fremo i predsednik borda Pjer Leskur, obelodanili su zvaničnu selekciju ovogodišnjeg 73. izdanja. Kan nije otkazan, nije ni pomeren, ovaj „festival nad festivalima” ipak se događa, ali u izmenjenoj, neobičnoj i još ne sasvim jasnoj formi u okolnostima svetske pandemije virusa kovid 19. Jer, kako je to u sredu u Parizu izjavio Tjeri Fremo: „Otkazivanje Kana nikada nije bila opcija.” Pandemija ga nije „slomila”, oznaku 73. Kana od sada nosi brižno odabranih 56 od 2.067 prijavljenih filmova iz 147 zemalja sveta, a bioskopski gledaoci će, kada se za to budu

Kultura

13.05.2020 u 23:30

Kan protiv digitalne verzije festivala

Reditelji, autori filmova oduvek su vođeni idejom da svoje filmove prikazuju na velikom platnu i dele ih sa drugima na događajima poput festivala, kasnije i u bioskopima, a ne time da njihova dela završe na ekranima ajfona, tableta, laptopa – izjavio je još tokom aprila čelnik Kanskog festivala Tjeri Fremo, čiji se doskorašnji optimizam u vezi sa mogućim završetkom pandemije (iskazan u mnogim izjavama) može uporediti jedino sa optimizmom našeg doktora Nestorovića. Gotovo je dirljivo s koliko je strasti i nade Fremo iskazivao uverenje da će virus korona nestati u maju, na tradicionalno tada sunčanom francuskom jugu i da će zato održavanje 73. Kanskog festivala biti moguće u zakazanom terminu od 12. do 23. ovog meseca. Stvarnost ga je vrlo brzo demantovala, u aprilu je čuvena festivalska

Kultura

11.05.2020 u 12:17

Ram za portret pronađenog sina

Srećom te na svetu još postoje filmovi koji gledaoca ispune toplinom i probude u njemu onaj prijatan osećaj posedovanja i lične dobrote i plemenitosti. Jedan od takvih filmova je „Uprkos magli” (Nonostante la nebbia/Despite the fog) našeg proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića, koji baš ume da razume ljude. Zato što ih voli. Zato što ga dotiče sudbina malog, običnog čoveka i njegov život. I to se i vidi i oseća još od njegovih prvih filmova pa do ovog najnovijeg (osamnaestog) – snimljenog u Italiji, na italijanskom jeziku i sa italijanskim glumcima, a da je to opet onaj Paskaljević kakvog poznajemo i volimo. „Uprkos magli” je imao premijeru na beogradskom Festu, posle čijeg je završetka u martu trebalo da počne i njegov redovni bioskopski život. Paralelno i u Srbiji i u Italiji,

Kultura

04.05.2020 u 23:10

Komedija apsurda i slatko od dunja

Bugarski scenarističko-rediteljski tandem Kristina Grozeva i Petar Valčanov, osvojio je već međunarodnu publiku, kritiku, žirije sa svojim gorko-slatko humornim a realističkim filmovima „Lekcija” i „Slava”, kroz koje su nudili i uznemiravajuću sliku odnosa pojedinca i postkomunističkog društva opterećenog korupcijom, ogoljavali uvezen grabežljiv i nemoralan bankarsko-neoliberalni sistem. Sada, sa filmom „Otac” (Bašata/The Father), Grozeva i Valčanov zaokružuju svoju trilogiju o bolestima tranzicije bugarskog društva i ponovo uz iznenađujuće obrte u samoj priči, modernim i elokventnim filmskim jezikom reflektuju i lični autorski angažman i empatiju i posvećenost detaljima, po čemu su poznati. Za razliku od „Lekcije” i „Slave” sa svojim tonovima tragikomedije film „Otac” je nešto

Kultura

02.05.2020 u 22:00

Priroda nas je upozorila, čovečanstvo treba da se restartuje

Brazilski reditelj i vizuelni umetnik Karim Ajnouz (17. januar 1966) sa filmom „Nevidljivi život” pobedio je prošle godine u Kanu („Izvestan pogled”), na 48. Festu, pa i na onlajn festivalu Moj OFF na kojem je oborio rekorde gledanosti. Njegova melodramska priča o snazi sestrinstva, snazi žena i analiza patrijarhalnog društva kakvo i mi poznajemo, naišla je na odlične odjeke i srpske kritike i srpskih gledalaca do kojih je ovaj film po zatvaranju bioskopa ipak stigao. Ajnouz je „Nevidljivi život” posvetio svojoj majci Brazilki (otac mu je poreklom Barber iz Alžira) i ženama iz porodice čija je iskustva upoznao i uporedio sa likovima sestara Euridiče i Gide Gušmao iz romana Marte Batlje. Prvi put u svojoj umetničkoj karijeri, koju je prvo počeo kao arhitekta da bi se posle školovanja u Njujorku

Kultura

16.04.2020 u 20:00

Vreme velikog testiranja svih nas

Zaustavljen bioskopski i festivalski život filmova, stvaralački i lični život autora smešten u izolaciju, čuvena kanska palata pretvorena u stacionar za beskućnike, britanski filmski esnaf obelodanjuje da je već sto pedeset „filmadžija” ostalo bez posla, njihove slovačke kolege obraćaju se vladi za pomoć u egzistencijalnom preživljavanju. Čitava jedna branša i kod nas i u svetu živi u neizvesnosti od dana posle epidemije. Češki scenarista, reditelj, glumac i producent Vaclav Marhul (Prag, 1960), autor filma „Obojena ptica” za koji je nedavno na 48. Festu osvojio nagradu za najbolju režiju, deli sudbinu svojih srpskih i svetskih kolega nad kojima se ovaj virus nadvio kao crna ptica zloslutnica. U intenzivnim elektronskim prepiskama za „Politiku” kaže: „Izuzetno cenim osvojenu nagradu u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d