Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

28.10.2019 у 18:35

Тамо, изнад дуге, одрастање се не прашта

Шта видиш иза овог зида? То је питање које је холивудски могул Луј Б. Мајер, сувласник легендарног студија „Метро Голдвин Мајер” (МГМ) често постављао тада још једанаестогодишњој Џуди Гарланд, односно Ференсис Етел Гам, девојчици анђеоског гласа одабраној да одглуми лик Дороти Гејл у бајколиком и авантуристичком мјузиклу „Чаробњак из Оза”. То што је то дете, у готово ропском положају у суровом свету моћне индустрије забаве, још тада могло да види иза зида, најбоље се осликава 30 година касније када планетарно вољеној Џуди Гарланд, пред препуним гледалиштем лондонског клуба пукне и срце и глас у тренуцима док пева ону непревазиђену филмску песму „Изнад дуге”.

Култура

28.10.2019 у 22:00

У младости емоционалан, у старости сентименталан

Када су негде пред крај прошле године Роберт де Ниро и Мартин Скорсезе, боравећи заједно на фестивалу у Маракешу, прилично шкрто говорили о свом деветом заједничком филмском подухвату – „Ирац”, у продукцији „Нетфликса”, није се могло наслутити да ће тај захтевни филм тако брзо после угледати светлост дана. Скорсезеов „Ирац”, са Де Ниром у насловној улози, већ је кренуо у своје фестивалско-биоскопске походе: од Њујорка, преко Рима и Лондона, до званичне блискоисточне премијере на свечаном отварању 41. Каиро филм фестивала (20. новембра), па и до премијерног емитовања на „Нетфликсовом” каналу 27. новембра. Тада је у Маракешу Роберт де Ниро награду „Златна звезда” за изузетан допринос светском филму – уз много пута изговорену реч „ шукран” (захваљујем) мароканском народу, краљу и

Култура

10.10.2019 у 22:00

Постистина и чаша француског вина

После полумртвог биоскопског лета пуном паром се захуктава јесењи репертоар, обогаћен и једним шармантним и згодним француским филмом. Његов аутор је сценариста и редитељ Оливије Асајас, потписник 30 телевизијских и биоскопских филмова различитих жанрова, међу којима су и „Чиста”, „Лични купац”, „Облаци Силс Марије”, ненадмашни „Карлос”, као и недавно у Венецији виђен, „Осиња мрежа”. Филм „Двоструки животи”, његов претпоследњи филм, такође је имао светску премијеру у Венецији, али прошле године (2018) и под називом „Non-fiction”. Видела га је зимус и Фестова публика, а сада се коначно уселио и у српске биоскопе. „Двоструки животи” је шармантан и згодан, иако распричан и веома пријатан филм. Позива гледаоце да размисле о ономе што цене, како на екрану тако и у животу. Да размисле и о

Култура

06.10.2019 у 10:28

„Анђеоско” деструктивни ход по ивици ножа

У биоскопу очекујте неочекивано. Добитник „Златног лава” на недавно завршеном 72. Венецијанском фестивалу и озбиљан кандидат за бројне номинације за Оскара – филм „Џокер” Тода Филипса, изненадиће многе поклонике филмског серијала о „Бетмену” у којем су се до сада у лику негативца Џокера појављивали Џек Николсон и Хит Ледџер. Филипсов филм једноставно није из те познате и широм планете популарне „фиоке” о добром суперхероју и лошем, зликовачком момку. Овде је угао гледања неочекивано померен. Свако зашто добија своје зато. Лик Џокера (који се први пут у стрипу појавио још 1940) овде је несрећни човек од крви и меса, а Филипсово дело нека врста хиперреалистичког, истовремено и дистопијског филма. И нека врста позива на побуну, не толико против капитализма оличеног у главном лидеру у

Култура

03.10.2019 у 20:27

Омаж Душану Макавејеву на 60. Солунском фестивалу

Под називом „Почаст великом анархисти југословенског филма” на предстојећем 60. Солунском филмском фестивалу (од 31. октобра до 10. новембра), у оквиру програма „Балкански преглед”, најављује се ретроспектива филмова недавно преминулог српског и југословенског редитеља Душана Макавејева. Овај омаж Макавејеву обухватиће његове филмове: „Човек није птица” (1965), „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ” (1967), „Невиност без заштите” (1968), „W. R. Мистерије организма”, „Sweet Mouvie” (1973), „Монтенегро или свиње и бисери” (1981), „Coca-cola Kid” (1985), „Манифесто” (1988) и „Горила се купа у подне” (1993). Као посебан догађај у оквиру ретроспективе најављује се и филм Горана Радовановића „Случај Макавејев или суђење у биоскопској сали” (2019), за који Димитрис Керкинос каже да

Култура

02.10.2019 у 22:30

Уметникова страст за бескрајном слободом

Није лако снимати филмове о истинитим личностима које су ишле, готово трчале испред свог времена и биле прве у нечему што ће се тек касније препознати као суштинска и права вредност. Такви људи уносе светлост у живот својих ближњих, породице, пријатеља, сарадника, а с друге стране надвијају облаке сумње над оне чија ускогрудост и недостатак визије не дозвољавају постојање различитости и слободе изражавања у свом окружењу. Још када је јунак филма од јавности занемаривани трагични уметник, а тако чудесно интензивне стваралачке и личне биографије, на аутора се сручи читав прегршт и изазова и одговорности. Са свим тим суочили су се аутори дугометражног документарног филма „Лавиринти Игора Васиљева” – Сања Домазет Даничић и редитељи (и косценаристи) Андрија Димитријевић и Мирослав Бата

Култура

30.09.2019 у 22:30

Преко трња до звезда

Има неких малих сличности између филмова „Соларис” Тарковског, касније и његовог римејка са потписом Стивена Содерберга, Нолановог „Међузвезданог”, чак и Куаронове „Гравитације” са новим филмом Џејмса Греја названим „Ад астра” (до звезда). Њихово научно-фантастично ткиво није усмерено на сусрете са ванземаљским бићима. Напротив, у тематски различитим походима у свемир постоји мотив који је, у свим својим варијацијама, готово истоветан – човеково суочавање са болом. И тај мотив је најизраженији управо у Грејовој „Ад астри”. У том човеколиком филму у којем је путовање и суочавање са свемирским пространствима само згодно (а с обзиром на 50. годишњицу слетања Апола 11 на месец можда и нимало случајно) одабрана позадина за причу о сваколиком човековом болу: због суштинске усамљености,

Култура

22.09.2019 у 12:44

ФИЛМСКА КРИТИКА Зашто глуми глумац

Због свакодневног конзумирања алкохола познати београдски глумац Даги доживљава делиријум тременс, завршава у болници парализован и сметнут с ума, да би уз помоћ психодраме као терапеутске методе почео да се опоравља, увиђајући дубински разлог своје болести... Ово је кратак сиже „Делиријум тременса”, најновијег филма нашег врсног редитеља, сценаристе и драмског писца Горана Марковића, који се после полугодишње фестивалске турнеје коначно уселио у српске биоскопе. Реч је, заправо, о телевизијском филму, о некој врсти синергије позоришно-телевизијског израза, више него ли чисто филмског. Филм јесте настао према истоименом позоришном комаду који се својевремено с успехом играо у Београдском драмском позоришту и јесте рађен у продукцији и за потребе Радио-телевизије Србије. То наравно не

Култура

17.09.2019 у 22:32

Храброст, визија и аудио-траке

Док шездесетосмашка еуфорија још траје, у биоскопском мраку састају се представници радничке класе и интелигенције да расправљају о једном уметничком делу са страшћу која нас подсећа зашто наш мали народ и култура имају такав утицај у модерној светској историји. Пошавши с те истините подлоге Горан Радовановић је, као аутор филма „Случај Макавејев или процес у биоскопској дворани”, читав један историјско-политички и филмско-уметнички дискурс на узбудљив начин ставио на нову проверу. Постигао је да у унутрашњу комуникацију са својим филмом уведе више генерација и створио је дело које није само омаж филму, Душану Макавејеву, који је преминуо неких месец дана пред премијерни излазак филма, и Милени Дравић већ и једном времену о коме ће тек будуће генерације дати коначни суд. Горан

Култура

12.09.2019 у 22:30

Равнотежа између наде и очаја

Рој Андерсон: „Сребрни лав” за најбољу режију Велика је то вештина да као филмски аутор, пре свега редитељ, кажеш и покажеш у свом филму све што хоћеш у свега 76 минута. Један од таквих мајстора је Швеђанин Рој Андерсон (Гетеборг, 1943), мајстор егзинстенцијалистичких филмова у којима се људска прошлост и садашњост, генерацијско наслеђе, понашање, знање и незнање преплићу унутар наизглед сведене и пречишћене филмске форме, зачињене „андерсоновском” апстракцијом унутар горко-слатких вињета стварног живота. И управо за редитељско мајсторство показано у филму „О бесконачности” („About Endlessnes”) Роју Андерсону је на управо завршеном 76. Венецијанском фестивалу припала награда „Сребрни лав” за најбољу режију, у истој дворани у којој је 2014. освојио „Златни лав” за филм

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 20:41

Кнежевић: Нисмо напустили власт да бисмо правили договоре са ДПС-ом

15.06.2026 у 20:38

Мађарски парламент ограничио мандат премијера на највише осам година

15.06.2026 у 20:30

Ердоган се нада да ће споразум САД и Ирана довести до трајног мира у региону

15.06.2026 у 20:29

Лукашенко: Војна акција против Ирана не би остварила политичке циљеве

15.06.2026 у 20:28

Јункер: Британија не би лако могла да се врати у ЕУ

15.06.2026 у 20:26

Ђурић: Државна политика се води резултатима, а не твитовима