Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

02.03.2017 у 18:31

С оцем на филмско јутрење

На редитељско-естетском плану има тако неке фине патине и носталгичних тонова који филм „Ослобођење Скопља” Радета и Данила Шербеџије чине тако блиским естетици филмова осамдесетих и тако блиским осећању које се стварало током гледања хит позоришне представе тога доба – истоимене драме Душана Јовановића у режији Љубише Ристића. У њој су отац и тада малени син Шербеџија имали незаборавне улоге. Легендарни позоришни и филмски глумац режирао је свој први филм. Уз помоћ и пуну сарадњу професионалног редитеља Данила и уз изванредну глумачку подршку ћерке Луције Шербеџије, али и македонских и финских глумаца у улогама Немаца. Остварио је тако после много година дуго сањани сан Живојина Жике Павловића о „сељењу” Јовановићевог комада на велико платно. Тај сан је сада конкретизован у виду

Култура

28.02.2017 у 18:13

Жири „Политикине” награде „Милутин Чолић”

Жири „Политикине” награде „Милутин Чолић” на 45. Фесту ради у саставу: Горан Радовановић, редитељ, сценариста и продуцент, Дара Џокић, позоришна и филмска глумица, и Дубравка Лакић, филмски критичар нашег листа. „Политикина” награда која носи име оснивача београдског Феста и вишедеценијског критичара и новинара нашег листа, а састоји се од специјално за ову намену урађене гравире и дипломе, биће према одлуци жирија уручена редитељу најбољег домаћег филма у Фестовом такмичарском програму „Српски филм”, на великој сцени Сава центра 5. марта. Овом својом филмском наградом „Политика” жели да стимулише напредак српског филма и аутора, као и да пружи подршку домаћој кинематографији и њеном развоју у светлу европских копродукција.

Култура

28.02.2017 у 22:00

Сретни Београд да би га заволео

Када је италијански редитељ Ђузепе Пичони писао сценарио за свој филм „Ови дани” („Questi giorni”), младалачку, авантуристичку причу о четири девојке и њиховом животном путовању кроз самоспознају и непредвидиве ситуације, у глави је имао Хамбург као једно од главних места филмске радње. Онда се догодило да 2015. године као члан жирија 43. Феста борави у Београду, заволи атмосферу града и његове људе, драстично због тога промени сценарио и замени Хамбург Београдом. Зато је данас у Пичонијевом филму могуће видети све лепоте Калемегдана, Кнез Михаилове улице, Авале, Дорћола, бунтовнички биоскоп „Звезда”, али и нашу редитељку Мину Ђукић у једној од важних глумачких улога, уз италијанске глумице Лауру Адријани, Маргериту Бај и Марију Роверан.

Култура

28.02.2017 у 18:30

Месечина у боци

Актуелан је овогодишњи Фест, а такав и треба да буде. Тек што је Фестова публика у дворани Сава центра одгледала „Месечину” Берија Џенкинса, освојио је Оскара за најбољи филм. Додуше, уз ону праву ујдурму на великој лосанђелеској сцени и у вишемилионском директном преносу, када су се отимали о наводно запечаћену коверту у рукама уручиоца награде Ворена Битија. Сада већ сви знају да је он прво прогласио фаворизовани „Ла ла ленд” и за најбољи филм, па се испоставило да је то ипак Џенкинсова „Месечина”. Тако је једним трапавим, али громогласним потезом исправљена вишегодишња „политичка некоректност” чланова америчке Академије за филм, који су били и нападани и бојкотовани јер су у широком луку последњих година заобилазили афроамеричке ствараоце и глумце на својим листама номинованих за

Култура

27.02.2017 у 17:00

Где нестаде хуманост

Са најновијим филмом „Друга страна наде”, култни фински аутор Аки Каурисмаки први пут у својој плодној каријери учествовао је у такмичарском програму Берлинског фестивала (до сада је на Берлиналу био само у „Форуму”). И као што већ знате, овакво учешће се завршило наградом „Сребрни медвед” за најбољу режију, а Каурисмаки не би био то што јесте да ни у свечаној вечери додела награда није учинио следеће – није изашао на бину, наставио је да седи у публици. Касније је коментарисао да је разлог за то само у умору, неки су се пак присетили и тога да је у знак протеста због америчке спољне политике у Ираку бојкотовао и доделу Оскара (2003), када је његов филм „Човек без прошлости” освојио номинацију. Шта год да је био разлог неизласка на берлинску сцену пре десетак

Култура

26.02.2017 у 16:50

Када љуби црнка

Богами, Професор је баш уживао! Додуше, не знам за мушкарца који не би, у ситуацији да му њих две (а не зна се која је од које лепша), испробавајући венчаницe свака са свог прозора шаље искрене љубавне сигнале. Слатке су то муке. Говорим, наравно, о оној антологијској филмској сцени када Милена и Млада своју љубав погледом шаљу Кости, централном филмском лику око којег се, када јој ни место ни време није, врти љубав ове две прелепе, дугокосе црнке. Због њега ће се нешто касније чак и побити! Милена је Слобода Мићаловић, Млада је Моника Белучи, а Коста је Емир Кустурица. Филм је „На млечном путу”. Захваљујући српској премијери овог филма и сам свечани почетак 45. Феста деловао је баш светски. Моники Белучи, у препуној дворани Сава центра, ама баш нико није могао да одоли. Нарочито не

Култура

23.02.2017 у 22:00

Победнички у фестивалски почетак

Међу 95 премијерних, од укупно 115 филмова који ће се у наредних 10 дана приказивати на 45. Фесту, јесте и филм „Саурина хота” („Jota de Saura”) Карлоса Сауре. Легендарном шпанском редитељу вечерас ће на церемонији отварања београдског фестивала свечано бити уручена награда „Победник” за каријеру. „Београдски победник” за изузетан допринос филмској уметности намењен је нашем славном глумцу, редитељу и продуценту Љубиши Самарџићу, а „трешњицу на торти” за раздрагану фестивалску публику свакако ће представљати појава Монике Белучи на великој сцени београдског Сава центра. Белучијева игра главну женску улогу у најновијем филму Емира Кустурице „На млечном путу”, са којим вечерас почиње 45. Фест. Онако, баш светски! Осим вечерас у Сава центру, публика ће бити у прилици да се дружи

Култура

20.02.2017 у 22:00

Радост живљења и вољења

Берлин – Одавно се није догодила таква унисоност у одлукама званичног и независних фестивалских жирија као што је то био случај сада на 67. Берлиналу. Током суботе обелодањено је прво да је мађарски филм „На телу и души“ сценаристкиње и редитељке Илдико Ењеди освојио награду деветочланог Међународног жирија критичара – Фипресци, у чијем је раду учествовала и потписница ових редова. Затим је стигла објава да је награђен и од стране петочланог Екуменског жирија, да би круна свега била и објава одлуке званичног, седмочланог берлинског жирија, на челу са холандским редитељем Полом Верховеном. И главни жири размишљао је потпуно истоветно. Резултат тога је награда „Златни медвед“ за најбољи филм 67. Берлинала који је Ењедијевој био уручен на свечаности у Берлинале паласту. Чиме је овај

Култура

19.02.2017 у 22:00

Истина је негде тамо

Берлин – Данас у свету постоји нешто што се зове „ефекат Скали”. Односи се на пораст броја младих жена које су се посветиле науци, а у Америци и научном раду у оквиру Еф-Би-Аја, све по угледу на специјалну агенткињу Дејну Скали. Имагинарни, планетарно популарни телевизијски и филмски лик из „Досијеа Икс”, иза којег стоји једна сићушна жена – Џилијан Андерсон. Скалијева је заувек „обојила” живот и каријеру ове глумице рођене (1968) и одшколоване у Чикагу, држави Илиноис, па одсељене у Лондон, где дуго живи и ради и као самохрана мајка одгаја троје деце (од два бивша мужа), пишући и романе, глумећи у позоришту, филмовима и ТВ серијама и активно се бавећи добротворним и хуманитарним радом у оквиру Неурофиброматозивне мреже (од ове болести преминуо је њен брат Арон)

Култура

17.02.2017 у 22:05

Испод фестивалске дуге

67. БЕРЛИНАЛЕ Берлин – У главном такмичарском програму овогодишњег Берлинала имало се шта заволети. Рецимо, филм „На телу и души” мађарске редитељке Илдико Ењеди („Мој двадесети век”), који је приказан на самом почетку, а још увек одјекује као ексцентрична, изненађујућа и неочекивана романса кроз коју ова сценаристкиња и редитељка дели са публиком своја размишљања о људском стању, о томе како живимо свој живот и како се (за)волимо. Филм почиње загонетно, снимцима два јелена у снежној шуми, дивним бићима која се враћају у прекидима. Затим нас Ењедијева води у кланицу и упознаје са два лика са очигледним тешкоћама у комуникацији. Са ћутљивим, мршавим рачуновођом Ендреом парализоване руке и усамљеном санитарном инспекторком Маријом која такође једва проговора.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 19:38

Убијено најмање 17 фармера у нападу наоружаних банди у држави Замфара

13.06.2026 у 19:32

Мушкарац пао са Петроварадинске тврђаве

13.06.2026 у 19:21

Више од милион људи је расељено због борби у Либану

13.06.2026 у 19:18

Вучевић: Избори су питање очувања државе и стабилности Србије

13.06.2026 у 19:11

Никола Бирач нови тренер Слободе

13.06.2026 у 19:10

Први шеф тајне службе ДНР чудом преживио атентат у околини Москве