С оцем на филмско јутрење

На редитељско-естетском плану има тако неке фине патине и носталгичних тонова који филм „Ослобођење Скопља” Радета и Данила Шербеџије чине тако блиским естетици филмова осамдесетих и тако блиским осећању које се стварало током гледања хит позоришне представе тога доба – истоимене драме Душана Јовановића у режији Љубише Ристића. У њој су отац и тада малени син Шербеџија имали незаборавне улоге.

Легендарни позоришни и филмски глумац режирао је свој први филм. Уз помоћ и пуну сарадњу професионалног редитеља Данила и уз изванредну глумачку подршку ћерке Луције Шербеџије, али и македонских и финских глумаца у улогама Немаца. Остварио је тако после много година дуго сањани сан Живојина Жике Павловића о „сељењу” Јовановићевог комада на велико платно.

Тај сан је сада конкретизован у виду продукцијски раскошно дизајнираног филма реализованог у македонско-хрватско-финско-енглеској копродукцији. После три године упорног рада и много перипетија финансијске природе. Редитељски готово класично, али веома привлачно гледаочевом оку, двојац Раде и Данило Шербеџија воде филмску причу о окупираном Скопљу током Другог светског рата, према сценарију Жике Павловића, Душана Јовановића и самог Радета.

Драма је виђена кроз визуру тешких искушења једанаестогодишњег дечака Зорана (Давид Тодосовски), суоченог са изазовима ратних опасности, немаштине, страдања и личних трагедија, док му је отац Душан у шуми са партизанима (Небојша Глоговац), мајка Лица (Луција Шербеџија) у служби одржавања куће наочитог немачког официра (Мико Нусианен), тетка (Силвија Стојановска) у рату са сопственом немоћи, стара баба (Ратка Радмановић) на издисају, а теча Георгије (Раде Шербеџија) унакажен од батина бугарских крвника ...

Филм је у целини снимљен у Македонији. У Битољу који „глуми” Скопље и Велес. Директор фотографије је врсни македонски сниматељ Дејан Димески, музику је компоновао Влатко Стефановски, костиме је радила Жељка Франуловић, монтажу Николас Гастер, а дизајн продукције Иван Бартлинг.

Раде Шербеџија каже да је његов филм на ратну тему, о драми једне породице у Скопљу која се суочава са тешкоћама, али и филм о љубави Македонке и немачког војника. „То је најбоље написани драмски текст на просторима бивше Југославије, текст Душана Јовановића који је својевремено изазвао шок, јер немачки официр први пут није приказан као зликовац”, рекао је Шербеџија откривајући да је сценарио писао још пре десет година и даље опчињен причом о Македонији, менталитету, музици, карактерима људи и љубави.

Шербеџија је подсетио и да је управо овом Јовановићевом драмом својевремено рођен КПГТ, позоришни покрет и пројекат који је предводио Љубиша Ристић, али и на то да никада више „нити једна представа с ових наших простора није постигла такав незапамћен успех, овенчан и бродвејским и аустралијским и европским наградама”.

За „Политику” Шербеџија потврђује да у његовом редитељски дебитантском филму због свега тога има тих носталгичних тонова за које сам га питала, мада је, како је рекао, „много тога изменио, додао и проширио у самој причи”.

Говорећи о сарадњи са сином Данилом, истакао је да не би могло без тога, јер у филму и глуми. „Понекад бисмо се и посвађали убеђујући један другог у поједина решења, али је та наша сарадња била врло добра”, рекао је отац, а син Данило додао: „ Не знам никог тако потпуно преданог и до крајњих граница посвећеног послу као што је Раде, а ово не говорим зато што ми је отац”.

На београдској премијери „Ослобођења Скопља”, на 45. Фесту, аплаузи за оца и сина, а после пројекције и за глумце Силвију Стојановску и Дејана Лилића, као и за продуценте Игора Нолу и Горана Тозију. Раде Шербеџија је пред публиком изразио задовољство што је поново на Фесту и што је „лепо гледати како тај фестивал у Београду, који је увек имао широм отворене прозоре за уметност, поново добија крила и постаје важна манифестација на европском нивоу”.